Svaki treći zaposleni priznaje sabotažu AI strategije, dok je 60 odsto rukovodilaca spremno na otkaze zbog otpora
U AI sektoru, 44 odsto sabotaža veštačke inteligencije potiče od generacije Z, koja danas ima između 25 i 35 godina, pokazuju najnovija istraživanja sprovedena na 2.400 ispitanika u kompanijama koje primenjuju AI. Od početka 2026. godine, otpušteno je 80.000 radnika, a u martu je AI po prvi put bio vodeći uzrok otkaza, navodi se u ekonomskim analizama.
Detaljna istraživanja firmi Workplace Intelligence i Writer otkrivaju da svaki treći zaposleni namerno ometa AI strategiju svoje kompanije – uključujući unošenje poverljivih podataka u javne AI alate, manipulaciju rezultatima i generisanje nekorisnog sadržaja. Čak 60 odsto rukovodilaca razmatra mogućnost otkaza zaposlenima koji odbijaju primenu AI, dok 77 odsto planira da blokira unapređenja onima koji se opiru uvođenju novih tehnologija. Udeo početničkih IT oglasa smanjen je sa 48 na 23 odsto od 2023. godine, a 60 odsto početničkih pozicija sada zahteva više od tri godine iskustva. Istraživanja pokazuju i da 43 odsto mladih u SAD-u, starosti od 22 do 27 godina, radi ispod nivoa svojih kvalifikacija.
Ovaj trend sabotaže, poznat kao FOBO (Fear Of Becoming Obsolete), nastaje iz straha zaposlenih da će ih tehnologija učiniti suvišnim. Termin FOBO pojavio se u HR analizama 2023. godine, ali je tek tokom prošle i aktuelne godine postao široko zastupljen u istraživanjima i medijima. FOBO jača s porastom primene veštačke inteligencije i širi jaz nepoverenja između zaposlenih i menadžmenta.
U javnim izjavama, direktori vodećih tehnoloških kompanija potvrđuju zabrinutost zaposlenih. Direktor Palantira ističe da će „AI uništiti poslove u humanističkim profesijama“ i poručuje „Gotovi ste!“, dok direktor Antropika Dario Amodei navodi da bi „AI mogao da eliminiše polovinu početničkih poslova u kancelarijskom sektoru“. Direktor Majkrosofta procenjuje da bi „sav kancelarijski rad mogao biti automatizovan u narednih 18 meseci“.
Zanimljivo je da i menadžment pokazuje izvesnu dozu nepoverenja prema AI – 75 odsto rukovodilaca priznaje da je AI strategija njihove kompanije „više za pokazivanje nego stvarni plan“, dok 54 odsto smatra da AI „razara njihovu kompaniju“. Tri od četiri kompanije nemaju jasno definisanu AI strategiju.
Iako FOBO fenomen još nije široko prisutan u Srbiji, jasno je da će transformacija radnih mesta uz pomoć AI, bez odgovarajućeg socijalnog dogovora, izazvati otpor zaposlenih. FOBO ukazuje da izazovi veštačke inteligencije prevazilaze samu tehnologiju i postaju pitanje poverenja između menadžmenta i radnika.
