Broj AI napada porastao 89 odsto, prosečno vreme bočnog kretanja napadača smanjeno na 27 sekundi

Kompanije i institucije u Srbiji planiraju da ove godine povećaju ulaganja u sajber bezbednost za 250 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, pokazuju najnoviji podaci iz industrije. Odluka dolazi kao odgovor na dramatičan rast sajber napada vođenih veštačkom inteligencijom, čiji je broj, prema CrowdStrike Global Threat Report 2026, skočio za 89 odsto u odnosu na prošlu godinu. Najbrže zabeleženo vreme od inicijalnog upada do bočnog kretanja kroz mrežu palo je na svega 27 sekundi, što dodatno komplikuje zaštitu poslovnih sistema.

Podaci bezbednosno-operativnog centra kompanije PULSEC pokazuju da je u proteklih pet godina broj bezbednosnih incidenata značajno porastao. Stručnjaci ističu da savremeni napadi koriste veštačku inteligenciju i automatizovane alate za brzo izviđanje meta, kreiranje uverljivih fišing kampanja i lakše probijanje zaštite. „U poslednjih godinu dana beležimo značajan porast AI-generisanih fišing i socijalni inženjering napada. Najveći bezbednosni izazovi jesu upravo veštačka inteligencija, ransomware-as-a-service platforme i potpuna automatizacija napada. Sve to stavlja ogroman pritisak na odbranu, koja danas mora biti znatno brža, pametnija i automatizovanija nego ranije“, navode iz PULSEC-a.

Globalni trendovi pokazuju da mala i srednja preduzeća, koja čine oko 50 posto svih meta sajber napada u svetu, najčešće imaju ograničene IT resurse i niži nivo zaštite. Statistike PULSEC-a pokazuju da je između 57 i 83 odsto velikih korporacija bilo meta sajber napada, dok taj procenat kod organizacija sa više od 25 zaposlenih iznosi oko 34 odsto, a za organizacije sa manje od 25 zaposlenih 27 odsto. Niže brojke kod manjih kompanija ne znače nužno i manji rizik, već često slabije mogućnosti za detekciju i prijavljivanje incidenata.

Analiza navodi da je, pre dve godine, prosečno vreme skrivanja napadača u sistemu pre pokretanja ransomware napada iznosilo 70 dana, dok danas, zahvaljujući automatizaciji putem veštačke inteligencije, to vreme iznosi svega četiri do pet dana. U slučajevima kada se napadač koristi ukradenom lozinkom i prijavljuje kao legitiman zaposleni, prosečno prođe 292 dana pre nego što neko primeti neovlašćene aktivnosti. „Klasičan antivirus to jednostavno ne može da vidi. On je projektovan da prepozna poznate viruse, a ne nekoga ko je već unutar mreže i ponaša se kao zaposleni. Tu počinje naš posao: da non-stop posmatramo šta se zaista dešava u mreži klijenta i prepoznamo obrasce ponašanja koji ne deluju normalno, pre nego što bude kasno“, ističu iz PULSEC-a.

Stručnjaci preporučuju sveobuhvatan pristup zaštiti, što podrazumeva neprekidan bezbednosni nadzor 24/7, primenu Zero Trust principa, detekciju anomalija u realnom vremenu i precizne procese reagovanja na incidente. Ovakav pristup postaje standard kako bi se smanjio rizik od sofisticiranih sajber pretnji koje sve češće koriste veštačku inteligenciju i automatizaciju.

Javni poziv otvoren do 22. jula za organizacije iz Srbije, centri će pružati obuke, mentorstvo i povezivanje na lokalnom nivou

Organizacija Smart kolektiv raspisala je javni poziv za uspostavljanje šest regionalnih resurs centara za razvoj socijalnog preduzetništva, sa ukupnim budžetom od 165.000 evra. Konkurs je otvoren do 22. jula 2026. godine, a pravo prijave imaju neprofitne organizacije iz Srbije koje su registrovane pre 15. jula 2022. godine, sa najmanje jednim zaposlenim i iskustvom u sprovođenju projekata, obuka ili programa podrške organizacijama i preduzetništvu.

Odabrane organizacije će razvijati resurs centre u svojim lokalnim zajednicama, s ciljem da pruže podršku socijalnim preduzećima i organizacijama koje žele da razvijaju modele socijalnog preduzetništva, navodi se u zvaničnom saopštenju Smart kolektiva. Centri će funkcionisati kao lokalna mesta za obuke, mentorstvo, informisanje i umrežavanje sa kompanijama, institucijama i drugim partnerima, sa fokusom na jačanje održivih poslovnih modela koji doprinose rešavanju društvenih problema i razvoju lokalnih zajednica.

Pored finansijske podrške, izabrane organizacije dobiće i stručnu i mentorsku pomoć za razvoj i vođenje resurs centara. Poseban akcenat stavljen je na jačanje saradnje između civilnog, javnog i privatnog sektora, kao i na unapređenje lokalnih politika u oblasti socijalnog preduzetništva.

Konkurs nije otvoren za organizacije iz Beogradskog, Južnobačkog i Rasinskog okruga, jer su ta područja već obuhvaćena radom partnerskih organizacija na projektu. Za zainteresovane organizacije biće organizovana onlajn info sesija 17. juna, dok se pitanja u vezi sa konkursom mogu slati do 1. jula. Rok za podnošenje prijava je 22. jul do 16 časova.

Detaljne informacije o uslovima prijave i konkursnoj dokumentaciji dostupne su na sajtu Smart kolektiva. Javni poziv se realizuje u okviru projekta “Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”, koji Smart kolektiv sprovodi u partnerstvu sa Udruženjem građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt” iz Kruševca i Kolping društvom Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Broj korisnika mobilnog bankarstva porastao za 10,3%, a ukupno izvršeno 69,8 miliona digitalnih plaćanja u prvom kvartalu 2026.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom kvartalu 2026. godine mobilno bankarstvo u Srbiji koristilo je 5.337.237 građana, što predstavlja rast od 10,3% u odnosu na isti period 2025. godine. Istovremeno, broj registrovanih korisnika elektronskog bankarstva dostigao je 5.061.586, beležeći povećanje od 5,7% u poređenju sa prvim tromesečjem prošle godine.

Upotreba digitalnog bankarstva nastavila je da raste, pa je tokom prva tri meseca 2026. godine putem mobilnog i elektronskog bankarstva u Srbiji izvršeno ukupno 69,8 miliona plaćanja, što je rast od 12,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći doprinos ovom porastu došao je od mobilnog bankarstva, gde je broj transakcija povećan za 28,1%, sa 30,7 miliona na 39,4 miliona plaćanja.

S druge strane, upotreba elektronskog bankarstva zabeležila je blagi pad od 2,5%, sa 31,2 miliona na 30,4 miliona izvršenih plaćanja u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Ove podatke je objavila Narodna banka Srbije na osnovu izveštaja pružalaca platnih usluga.

Ukupni rast broja korisnika i digitalnih transakcija ukazuje na sve veću zastupljenost savremenih platnih instrumenata u svakodnevnom životu građana Srbije, dok mobilno bankarstvo beleži najbrži rast među digitalnim kanalima.