Američki naučnik otkriva svoj jelovnik i ključne navike koje mu pomažu da sačuva energiju i bistar um u devetoj deceniji života.

Mnoge žene teže da zadrže vitalnost i energiju bez obzira na godine, a upravo na tu temu odgovara dr Tomas Kolin Kembel, poznati američki biohemičar koji u 91. godini života i dalje ima izuzetnu mentalnu i fizičku kondiciju. Decenijama proučava vezu između ishrane i zdravlja, a njegova preporuka je uvođenje jednostavnih i lako primenljivih navika u svakodnevicu.

Prema dr Kembelu, osnova vitalnosti leži u tri grupe namirnica koje su svakog dana prisutne u njegovom jelovniku. On naglašava: “Ne postoji čudotvorna hrana koja garantuje dugovečnost. Zdravlje se gradi navikama, a prirodna, raznovrsna ishrana najvažniji je korak ka vitalnosti.”

Prva grupa su zeleno i kupusasto povrće poput brokolija, kupusa, karfiola, prokelja i rukole. Ove namirnice, kako ističe dr Kembel, bogate su vlaknima, vitaminima i antioksidansima. “Povrće treba da bude osnova svakog obroka. Na taj način jačate srce, krvne sudove i imunitet,” savetuje on. Zeleno povrće takođe pomaže telu da se brže oporavi od stresa i umora.

Druga grupa su mahunarke – pasulj, sočivo, leblebije i grašak. Dr Kembel tvrdi: “Mahunarke su jedan od najvrednijih izvora biljnih proteina i vlakana. Redovnim unosom ovih namirnica možete poboljšati energiju i postepeno smanjiti rizik od hroničnih bolesti.” Uz to, mahunarke daju dugotrajan osećaj sitosti i održavaju stabilan nivo šećera u krvi.

Treća grupa su integralne žitarice, među kojima svakodnevno bira ovsene pahuljice, ječam, heljdu, proso i smeđi pirinač. “Integralne žitarice sporije podižu nivo šećera i pružaju duži osećaj sitosti. Pored toga, sadrže važne minerale i vitamine koji podržavaju zdravlje srca i mozga,” kaže dr Kembel. Lako se uklapaju u doručak ili ručak i tako olakšavaju balansiranu ishranu.

Na kraju, dr Kembel ističe da nije dovoljno osloniti se na jednu namirnicu ili dijetu, već je raznovrsnost ključ. Povrće, mahunarke i integralne žitarice treba da budu osnova svakog obroka, bez odricanja od uživanja u hrani. Savetuje i da slušate svoje telo i birate ono što vam najviše prija.

Jednostavne promene u ishrani mogu doneti više energije i očuvati vitalnost tokom godina, a svakodnevni mali izbori mogu doprineti zdravlju i boljem samopouzdanju.

Topla i hranljiva supa od junećeg mesa sa povrćem oplemenjuje porodične obroke, vraća snagu i neguje tradiciju

Klasična juneća supa je neizostavni deo porodičnog stola u Srbiji, poznata po tome što okuplja generacije i vraća energiju. Priprema ove supe zahteva vreme i pažnju, zbog čega je omiljena za porodične ručkove, naročito kada je potrebno osveženje ili dodatna snaga. Za savršenu domaću juneću supu koristi se od 500 do 700 grama junećeg mesa sa koskom, a najčešće se biraju vrat, rebra ili but. Uz meso, u supu se dodaju šargarepa, koren peršuna, celer, glavica crnog luka i malo belog luka, dok nekoliko zrna bibera daje blagu pikantnost.

Prvo, meso se stavlja u hladnu vodu i polako zagreva na srednjoj jačini. Kada voda proključa, obavezno se uklanja pena s površine, što doprinosi bistrini i čistom ukusu supe. Nakon toga, dodaje se povrće, smanjuje temperatura i supa se ostavlja da lagano vri najmanje dva do tri sata. Tokom kuvanja, dom ispunjavaju mirisi koji podsećaju na detinjstvo i zajedničke obroke. Povrće daje supi slatkoću, a meso bogatstvo ukusa. Što se duže kuva na tihoj vatri, rezultat je bolji. Na kraju, supa se procedi, po želji doda sitna testenina ili domaći rezanci, a sveži peršun upotpunjuje boju i aromu.

Juneća supa je klasik koji ne izlazi iz mode – priprema bez prečica i sa pažljivo odabranim sastojcima. Zato je često prvi izbor kada je nekome potrebna dodatna snaga nakon napornog dana ili bolesti. “Kada neko iz porodice treba dodatnu snagu, supa je uvek prvo rešenje,” poručuje Sanja Paunović, iskusna domaćica. Iako je često uvod u glavno jelo, mnogi je vole kao samostalan obrok. Ono što je čini posebnom jeste što okuplja porodicu, čuva tradiciju i ostaje omiljena među ženama svih generacija.

Letnja svežina koja hidrira, balansira nivo šećera i jača kosti zahvaljujući vitaminima i mineralima

Tokom toplih dana, svež krastavac se često nalazi na našim trpezama, ali njegova uloga u ženskom zdravlju daleko prevazilazi samo osveženje. Ova povrtna namirnica obiluje vodom, a sadrži i vlakna, vitamine A, K i C, kao i minerale poput kalijuma i kalcijuma, što ga čini idealnim izborom za žene koje žele da unaprede svoje zdravlje. Krastavac ima nizak glikemijski indeks, pa ne izaziva nagli skok šećera u krvi, što je posebno važno za žene koje paze na balans glukoze. Zahvaljujući bogatstvu vlakana i vode, daje osećaj sitosti i pomaže u kontroli telesne težine – a time se smanjuje rizik od razvoja tipa 2 dijabetesa. Takođe, redovno unošenje krastavca preporučuje se osobama sklonim gojaznosti. Prisustvo antioksidanasa doprinosi zaštiti ćelija i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, uključujući srčana oboljenja, dok njegove hranljive materije doprinose očuvanju jačine kostiju, što je važno za žene u svim periodima života. Jedan srednje veliki krastavac ima samo 30 do 45 kalorija i ne sadrži masti, zbog čega ga možete konzumirati bez ograničenja, kao užinu ili dodatak salatama. Dijetolog dr Amber Sommer iz poznate klinike savetuje: “Krastavac treba uključiti u svakodnevnu ishranu, naročito kod žena koje žele da poboljšaju kontrolu šećera i težine.” Studije su pokazale da antioksidansi iz krastavca mogu usporiti napredovanje dijabetesa i ublažiti komplikacije koje on donosi. Ipak, žene koje već imaju dijabetes trebalo bi da se konsultuju sa stručnjakom o količini i načinu unosa. Najviše hranljivih materija krije se u kori, pa birajte svež krastavac sa korom i kombinujte ga sa drugim povrćem i voćem za još bogatije obroke. Uključivanjem svežeg krastavca u svakodnevnu ishranu, doprinosite hidrataciji, zdravlju creva i dugoročnom očuvanju vitalnosti. Krastavac je lako dostupan, jednostavan za pripremu i savršen izbor za osveženje i podršku ženskom zdravlju tokom čitavog leta.