Podaci pokazuju da Beograd prednjači u duplim porcijama, dok Niš i Novi Sad imaju različite preferencije za cheeseburgere i dodatke

Kompanija Wolt zabeležila je izražen rast narudžbina burgera u Beogradu, Nišu i Novom Sadu tokom maja, pokazuju najnoviji podaci o potrošačkim navikama. U Beogradu su najtraženije duple porcije, cheeseburgeri i smash burgeri, čime ovaj grad prednjači na burger sceni, dok Niš pokazuje sklonost ka „jačim” burgerima sa dodatnim sirom, baconom i tartufima. Novi Sad ostaje u porodičnoj comfort zoni, gde cheeseburger drži vodeću poziciju među izborima.

Prema informacijama kompanije, priprema burgera kod kuće traje oko deset minuta, što omogućava korisnicima da više vremena provedu u druženju, dok Wolt omogućava nabavku svih potrebnih sastojaka – od svežih zemički i mesa do sira, povrća, soseva i pomfrita – na jednom mestu. Ako domaćini ne žele da raspaljuju roštilj, mogu da naruče gotove burgere iz omiljenih restorana putem iste platforme.

Svetski dan burgera, koji se obeležava krajem maja, dodatno je doprineo povećanom interesovanju za ovu vrstu obroka. Iz kompanije napominju da je burger postao izbor ne samo za posebne prilike, već i za svakodnevne obroke kod kuće, bilo tokom porodičnih okupljanja ili u društvu prijatelja.

Podaci pokazuju da su trendovi u izboru burgera različiti po gradovima: Beograd beleži najbrže širenje novih trendova i preferira duple porcije, Niš se ističe izborima sa dodatnim sastojcima poput sira, bacona i tartufa, dok Novi Sad ostaje veran tradicionalnim cheeseburgerima.

Iz Wolt-a poručuju da je cilj olakšati korisnicima kupovinu i pripremu, kako bi više vremena ostalo za razgovor i uživanje. Kompanija nudi mogućnost naručivanja svih potrebnih sastojaka za home made burger, kao i gotovih jela za one koji žele brzu i pouzdanu isporuku na kućni prag.

Ovakvi trendovi potvrđuju da burger ostaje jedan od omiljenih izbora za obrok u Srbiji, a fleksibilnost u pripremi i dostavi dodatno podstiče njegovo prisustvo na trpezama tokom prolećnih i letnjih meseci.

Studije priključenja za elektrane iz obnovljivih izvora energije odlažu se do 2029. godine, zahtevi podnose u dva prozora godišnje

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, kojom se uvode nova pravila za priključenje proizvođača električne energije i sistema za skladištenje energije na elektroenergetski sistem. Uredba je objavljena u Službenom glasniku 22. maja i stupa na snagu osam dana kasnije. Prema izmenama, studije priključenja za nove projekte iz varijabilnih obnovljivih izvora energije biće odložene do 2029. godine, što predstavlja značajno produženje roka u odnosu na prethodnu regulativu.

Krajnji kupci koji žele da postanu aktivni kupci moraju ispuniti više uslova, među kojima su obaveza da električnu energiju predaju u mrežu na istom obračunskom mernom mestu sa kog se preuzima, kao i da instalisana snaga elektrane ili sistema za skladištenje na unutrašnjim instalacijama ne sme biti veća od odobrene snage za preuzimanje iz mreže. Minimalna instalisana aktivna snaga elektrane određena je na 150 kW.

Proces priključenja pokreće se podnošenjem zahteva za zaključenje ugovora o izradi studije priključenja, a zahtevi se podnose u dva perioda godišnje – od 1. januara do 1. februara i od 1. jula do 1. avgusta. Studije priključenja za zahteve podnete do dana stupanja Uredbe na snagu izrađivaće se u periodu od 1. septembra do 31. decembra 2029. godine, dok je prethodnim izmenama bilo predviđeno da se izrađuju od 1. jula do 31. oktobra 2026. godine.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbija (OIE Srbija), Miloš Colić, izjavio je da u udruženju, koje okuplja oko 60 najvećih investitora u OIE, nije bilo najava za tako dug period zamrzavanja novih projekata. “Ako je 2025. počelo zamrzavanje koje je trajalo godinu dana i sada se to produžava za još tri, na ukupno četiri godine, to znači da neko ko bi sada želeo da započne novi projekat, realno je da bude završen za osam do deset godina”, naveo je Colić.

Do sada je razvoj projekta trajao između tri i četiri godine, uz dodatne dve godine za izgradnju, dok se sada početak razvoja odlaže za još četiri godine. Ovo se odnosi na velike projekte koji se priključuju na prenosni sistem i elektrane veće od 10 MW. Colić je naglasio da izmene Uredbe praktično onemogućavaju započinjanje novih projekata, a broj investicija koje su trenutno na čekanju tek treba da bude preciziran.

“Svakako ne može da bude dobro kada se nešto zamrzava. Ovo nije samo administrativna pauza, ovo je prekid ciklusa čije se posledice osećaju godinama kasnije. Sa aspekta investitora koji je planirao da nešto novo započne, on sada u to ne može da krene kumulativno četiri godine”, istakao je Colić. Udruženje OIE Srbija pripremilo je inicijativu za izmenu Uredbe, sa ciljem da se ukine pauza od tri godine i omogući brži razvoj sektora.

Uredba takođe propisuje da elektrane koje žele da postanu deo sistema moraju imati instalisanu snagu od najmanje 150 kW, dok snaga ne sme biti veća od odobrene za priključak. Za elektrane do 50 MW, potrebna su deponovana sredstva od 50.000 evra, uz dodatnih 400 evra po MW za elektrane do 100 MW, 300 evra po MW za elektrane od 100 do 250 MW i 200 evra po MW iznad 250 MW. Bankarska garancija po dobijanju studije iznosi 12.500 evra po MW instalisane snage elektrane.

Zatvaranje Hormuškog moreuza obustavilo isporuke nafte i metanola, ugroženo 70 miliona tona cementa godišnje

Sukob između Irana i Sjedinjenih Američkih Država doveo je do značajnih poremećaja na svetskim tržištima sirovina, pri čemu je zatvaranje Hormuškog moreuza zaustavilo izvoz ključnih proizvoda iz Irana. Iran je drugi najveći proizvođač metanola na svetu, a zbog napada na gasnu infrastrukturu i blokade ovog važnog pomorskog puta, sa tržišta je nestalo više od 30 odsto globalnog pomorskog snabdevanja metanolom. Ova situacija najviše pogađa Kinu, koja sada nabavlja domaću sirovinu po višim cenama.

Pored nafte, čije je isporuke prvi osetio ceo svet kroz cenovni šok na benzinskim pumpama, Iran je poznat i kao jedan od vodećih izvoznika pistaća i cementa. Tržište pistaća destabilizovano je najpre zbog suše koja je smanjila rod, a zatim i zbog teškoća u otpremanju iz Irana, koji je drugi izvoznik ove poljoprivredne kulture na svetu. Ovakva situacija posebno utiče na trgovce u Južnoj Aziji i proizvođače popularne ‘Dubai čokolade’, zavisne od iranskih pistaća.

I sektor cementa trpi posledice. Iran godišnje proizvodi oko 70 miliona tona cementa, pretežno namenjenog izvozu u Irak, Kuvajt i ostale susedne zemlje. Usled napada na energetsku infrastrukturu i smetnji u radu luka, došlo je do otežane proizvodnje i transporta, dok zemlje regiona, zbog problema sa prihodima od nafte, sve teže mogu da nadomeste skuplji uvoz iz drugih država.

Ovi poremećaji ističu širu ekonomsku zavisnost sveta od iranskih sirovina, a produžavanje sukoba dodatno povećava rizik od nestašica i rasta cena na globalnom tržištu, navodi se u analizama.