Prosečna radna nedelja u EU iznosi 35,9 sati, dok su najduže radne nedelje zabeležene u Grčkoj sa 39,6 sati

Prema podacima Evropske komisije, zaposleni u Srbiji rade u proseku 40,6 sati nedeljno, što je značajno iznad proseka Evropske unije od 35,9 sati. Duže radno vreme od Srbije zabeleženo je samo u Turskoj, a u analizu su uključeni građani uzrasta od 20 do 64 godine. Prosečna radna nedelja u EU smanjena je sa 36,9 sati u 2015. godini na 35,9 sati danas.

Turska i Srbija prednjače po broju sati provedenih na poslu, dok su u državama Evropske unije radne nedelje nešto kraće. U okviru EU, najduže radne nedelje imaju Grčka sa 39,6 sati, Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, kao i Litvanija sa 38,4 sata. Najkraću radnu nedelju beleži Holandija sa 31,9 sati, zatim Danska i Nemačka sa po 33,9 sati, dok u Austriji zaposleni rade 34,0 sata nedeljno.

U EU najduže radno vreme imaju zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu sa 42,0 sata, potom menadžeri sa 40,6 sati i pripadnici oružanih snaga sa 39,4 sata. Najkraće radne nedelje imaju osnovna zanimanja sa 31,8 sati, administrativni radnici sa 34,0 sata i zaposleni u uslugama i prodaji sa 34,5 sati.

Uprkos dužem radnom vremenu, Srbija se ne nalazi među evropskim liderima po produktivnosti rada, što ukazuje na razliku između broja sati provedenih na poslu i ostvarene ekonomske vrednosti.

Vlada najavila moratorijum na cene i zamrzavanje potrošnje, neto plata dostigla 1.555 evra, medijalna 1.317 evra

Vlada Republike Hrvatske predstavila je novi paket antiinflacionih mera sa ciljem usporavanja rasta cena i zaštite građana i privrede, saopšteno je nakon sednice na kojoj su prisustvovali predstavnici privrednih komora, penzionera i lokalnih zajednica. Ključne ekonomske mere uključuju uvođenje poreza na prekomerne trgovačke marže, povećanje poreza za preduzetnike i rentijere u turizmu, kao i zamrzavanje dela državne potrošnje.

Premijer Andrej Plenković istakao je da je prioritet Vlade očuvanje podrške građanima i privredi, posebno u segmentu troškova energenata poput električne energije, gasa i naftnih derivata, kao i nastavak primene sniženih stopa PDV-a. „Paketi pomoći koje smo do sada usvojili pomogli su Hrvatskoj da očuva socijalnu koheziju i da zajedno prođemo kroz ove različite krize i njihove posledice“, izjavio je Plenković, navodeći rusku agresiju na Ukrajinu, sukobe na Bliskom istoku i rast cena energenata kao glavne uzroke inflacije.

Nove mere predviđaju budžetsku disciplinu i usporavanje rasta državne potrošnje, kao i zadržavanje budžetskih prava do prvog tromesečja 2027. godine. Takođe, uveden je moratorijum na administrativne cene koje određuju državna tela i preduzeća u većinskom državnom vlasništvu za tekuću godinu.

Poreske izmene obuhvataju porez na prekomerne profitne marže bruto dobiti, promene u paušalnom oporezivanju preduzetnika i sektora turizma, kao i ukidanje poreza na dohodak od penzija. Plenković je naglasio da su ove mere usmerene na zaštitu građana od posledica energetske krize i pravedniju raspodelu tereta.

Prema ekonomskim pokazateljima koje je izneo premijer, prosečna neto plata u Hrvatskoj u martu iznosila je 1.555 evra, dok je medijalna plata iznosila 1.317 evra. Ministar finansija Tomislav Ćorić upozorio je da je hrvatska ekonomija, usled snažnog rasta domaće potražnje i visoke privredne aktivnosti, posebno izložena inflacijskim pritiscima.

Konkurs otvoren do 15. juna 2026, kompanije zapošljavaju 32.000 ljudi i predstavljaju Srbiju na globalnom takmičenju

EY Srbija otvorila je novi ciklus programa EY Preduzetnik godine™, koji već četrnaestu godinu prepoznaje i promoviše domaće preduzetnike. Od pokretanja 2012. godine, kroz program je prošlo više od 350 kandidata iz 303 kompanije, koje danas zajedno zapošljavaju 32.000 ljudi i ostvaruju ukupni prihod od 3,2 milijarde evra. Konkurs za ovaj prestižni program otvoren je do 15. juna 2026. godine.

U prethodnom ciklusu, priznanja su dodeljena u nekoliko kategorija: dr Nataša Zlatarić i dr Nenad Zlatarić, osnivači Euromedika, predstavljali su Srbiju na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine u Monte Karlu. Titulu EY Inovativni Preduzetnik godine osvojili su Biljana i Miodrag Tomić i Marija Vulićević iz kompanije Desing, dok je priznanje EY Brzorastući Preduzetnik godine pripalo Dubravki Bjekić iz kompanije Payspot.

Program EY Preduzetnik godine™ u Srbiji ističe se transparentnošću, jer o pobednicima odlučuje nezavisni žiri koji čine prethodni dobitnici, iskusni preduzetnici i poslovni lideri. Ocenjuju se globalno definisani kriterijumi kao što su preduzetnički duh, inovativnost, strateško usmerenje, finansijski rezultati, domet na nacionalnom ili regionalnom nivou i odgovornost. Učešće u programu je besplatno, a prijaviti se mogu sami preduzetnici ili kandidati koje predlože drugi.

Nacionalni pobednik u 2026. godini predstavljaće Srbiju na svetskom finalu u Monte Karlu, gde se okupljaju nacionalni pobednici iz skoro 60 zemalja. Proglašenje nacionalnog pobednika planirano je za novembar 2026. godine, dok će svetsko takmičenje biti održano u maju naredne godine.

EY poziva sve domaće preduzetnike i preduzetnice, kao i one koji poznaju uspešne poslovne priče, da se prijave do 15. juna 2026. godine putem online platforme https://ey-eoy-serbia.awardsplatform.com/. Detaljnije informacije o programu dostupne su na sajtu kompanije EY: ey.com/sr_rs/eoy.