Prihodi porasli 9 odsto, AI računari čine 44 odsto isporuka, prilagođena zarada 86 centi po akciji

Kompanija HP ostvarila je u drugom kvartalu rast prihoda od 9 odsto, na 14,41 milijardu dolara, prema objavljenim rezultatima. Prilagođena zarada po akciji iznosila je 86 centi, što je iznad očekivanja tržišta. Ove rezultate pratio je snažan rast potražnje za personalnim računarima sa veštačkom inteligencijom.

Uprkos pozitivnom trendu prihoda, HP je upozorio na pritisak na profitne marže zbog rasta cena memorijskih čipova. Proizvođači računara, uključujući Dell Technologies i Lenovo Group, suočavaju se sa nestašicom memorijskih čipova, budući da izgradnja AI data centara troši veliki deo globalnih kapaciteta. Ova nestašica podstiče prelazak kompanija i kupaca na skuplje i profitabilnije premium računare, posebno tokom prelaska na Windows 11, nakon što je Microsoft 2025. godine završio podršku za Windows 10.

Finansijska direktorka HP-a, Karen Parkhil, izjavila je da kompanija pokušava da smanji troškove korišćenjem jeftinijih komponenti, promenama konfiguracija uređaja i fokusom na proizvode sa većom zaradom. “Očekujemo da će pritisak na marže biti najizraženiji tokom četvrtog kvartala, ali verujemo da će se situacija postepeno popravljati tokom fiskalne 2027. godine”, navela je Parkhil.

Akcije HP-a su nakon objave rezultata snažno porasle u produženom trgovanju. Prema podacima kompanije, računari sa AI funkcijama sada čine 44 odsto ukupnih isporuka, dok je u prethodnom kvartalu taj udeo iznosio oko 35 procenata. HP procenjuje da će udeo AI računara sledeće godine porasti na između 60 i 70 odsto, dok bi do 2028. godine mogao premašiti 70 procenata ukupnih isporuka.

Kompanija kupila parcele u Podgorici, Nikšiću, Zeti i Ulcinju, ali potrošači i dalje čekaju konkurentski pritisak na cene

Nemački maloprodajni lanac Lidl još nije otvorio nijedan objekat u Crnoj Gori, iako je tokom 2023. godine kupio dve lokacije u Podgorici i jednu u Nikšiću, a kasnije najavio planove za prodavnice u Zeti, Bijelom Polju i Ulcinju. Prvi javni planovi o ulasku Lidla na crnogorsko tržište pojavili su se krajem 2021. i početkom 2022. godine, sa očekivanjem otvaranja dvadesetak prodavnica i zapošljavanja oko 1.000 radnika do kraja 2023. godine. Do danas, međutim, nijedna prodavnica nije otvorena, dok su u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini investicije Lidla u poodmakloj fazi.

Prema podacima iz katastra i izveštajima, Lidl Crna Gora je u Podgorici kupio parcele kod bivše fabrike “Radoje Dakić” i iza zgrade RTCG, dok je u Nikšiću lokacija bivše upravne zgrade Rudnika boksita izabrana za maloprodajni objekat na prometnom bulevaru. U 2025. godini najavljeni su novi planovi: supermarket u Zeti na objektu od preko 2.500 kvadrata i prodajno-skladišni prostor u Ulcinju od 2.650 kvadrata, za šta je dobijena državna saglasnost. Iako Lidl Crna Gora posluje od marta 2021. godine, nijedan objekat nije otvoren.

Zvaničnih objašnjenja za odlaganja nema. Kompanija tradicionalno ne komentariše planove dok operativno ne bude spremna za početak, a ni državni organi nisu dali precizne odgovore. Najčešće se u analizama navode administrativne procedure, potreba za logističkom pripremom i veličina tržišta kao mogući razlozi. Lidl obično ulazi na nova tržišta tek kada može da obezbedi mrežu objekata i stabilnu logistiku, što dodatno produžava pripremnu fazu.

U poređenju sa regionom, Makedonija beleži završnu fazu izgradnje logističko-distributivnog centra u Rečici kod Kumanova, vrednog 115 miliona evra, i gradnju marketa u Đevđeliji i Skoplju. U Bosni i Hercegovini su izgrađeni ili u izgradnji brojni objekti i logistički centar, a prve prodavnice se očekuju krajem 2026. ili početkom 2027. godine. Crna Gora, za razliku od toga, još nema masovnu gradnju ni zvanične rokove otvaranja.

Interesovanje potrošača za dolazak Lidla rezultat je višegodišnjih visokih cena hrane i osnovnih proizvoda u Crnoj Gori, pri čemu tržište maloprodaje ostaje ograničeno i sa slabom konkurencijom. Prema podacima Monstata, potrošačke cene u 2025. godini bile su u proseku više za 3,9% u odnosu na 2024, pri čemu su meso, mleko, mlečni proizvodi, jaja i voće značajno doprineli inflaciji. Lidl se percipira kao potencijalni nosilac konkurentske discipline, iako bi sam ulazak kompanije samo delimično uticao na cene, s obzirom na zavisnost tržišta od uvoza, transportnih troškova i veličine potrošačkog segmenta.

Priča o Lidlu u Crnoj Gori postaje i test efikasnosti poslovnog ambijenta za strane investitore. Višegodišnja priprema bez jasnog roka otvaranja šalje signal o mogućim administrativnim izazovima za velike projekte, što može imati šire posledice po privlačenje budućih investicija.

Temperature do minus 3 stepena i samo 9,6 litara kiše po kvadratnom metru smanjili očekivanja poljoprivrednika

Ozima pšenica u Srednjem Banatu suočava se sa padom prinosa od čak 50 odsto nakon što su početkom maja zabeležene temperature do minus 3 stepena, a tokom aprila i maja palo je samo 9,6 litara kiše po kvadratnom metru. Prema izjavama poljoprivrednika, na pojedinim parcelama prinos može biti smanjen ili ga neće biti uopšte, dok je na drugim delovima zemlje stanje bolje, ali je i dalje neophodna kiša za optimalan razvoj zrna.

Agronom Dušan Berar iz sela Melenci ističe da je na petini njegovih površina pšenica oštećena, sa čak 60% klasa na kojima je zrno bilo šturo ili ga uopšte nije bilo. “Sada je još vidljivije da će ti delovi klasa koji su pobeleli da otpadnu”, izjavio je Berar, naglašavajući da je druga zaštita sprovedena kako bi se sačuvalo ono što je preostalo.

Slična situacija zabeležena je i kod drugih ratara. Zoran Mijin iz Jarkovca naveo je da će na 12 od ukupno 32 jutra pod srednje ranom sortom pšenice prinos biti umanjen minimum 50%. Bogoljub Vitomirov iz Tomaševca, koji je jesenas posejao 10 hektara pšenice, navodi da su oštećenja prisutna na dva hektara, sa vidljivim nedostatkom po pola klasa.

Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin potvrđuje da su na više lokaliteta u Srednjem Banatu vizuelnim pregledom uočena oštećenja izazvana niskim temperaturama. Simptomi uključuju bela oštećenja na vrhu ili polovini klasa, pa čak i na celom klasu, uz formiranje sitnih zrna ili potpuni izostanak zrna. Ove promene, kako navodi Parađenović, ne treba povezivati sa biljnim bolestima ili insektima.

Ekstreman pad temperature trajao je deset i više dana, sa prosečnim minimalnim temperaturama do minus 3 stepena, u trajanju od sedam do 24 dana, zavisno od lokaliteta. Parađenović ističe da će oštećenja na klasu ostaviti posledice po prinos, a hektolitarska masa zrna u sledećem periodu zavisi od padavina i ukupne kondicije biljaka.

Tokom aprila i maja u regionu je palo samo 9,6 litara po kvadratnom metru u prvoj polovini aprila, a zatim 30,6 litara u narednih desetak dana. Od januara do kraja maja, u Srednjem Banatu je ukupno zabeleženo od 92 do 172 litara padavina po kvadratnom metru, što je znatno ispod optimalnih vrednosti za ovaj period.

Stručnjaci upozoravaju da je manjak vlage obeležio celu godinu, uz smanjenje broja zrna po klasu. Bojan Jocković iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad navodi da je pšenica u solidnom stanju s obzirom na sušu, ali je evidentan niži prinos. On dodaje da je hitno potrebna nova kiša tokom faze mlečne zrelosti zrna, ali i da temperature ne prelaze 30-31 stepen kako ne bi došlo do dodatnog pogoršanja kvaliteta zrna.

Prema analizama, do polovine maja bilo je uočeno manje prisustvo leme, ali su žutilo i simptomi stresa posledica kombinacije niskih temperatura i nedostatka padavina. Ova godina ne ide na ruku ni pšenici ni ostalim ratarskim kulturama.