Nova knjiga sa 50 recepata omogućava ženama da uživaju u kreativnim napicima bez alkohola i dodatnog opterećenja za organizam

Sve veći broj žena odlučuje se za zdravije opcije kada su pića u pitanju, prateći trend opadanja upotrebe alkohola. Prema podacima iz 2025. godine, 54% odraslih navodi da konzumira alkohol, što predstavlja najniži procenat do sada, dok je 44% izjavilo da potpuno izbegava alkohol. Za one koje žele da žive zdravije ili se ne osećaju prijatno posle alkohola, bezalkoholni kokteli postaju sve popularniji izbor.

Posebno je interesantna nova zbirka recepata za bezalkoholne koktele, koja okuplja 50 originalnih recepata iz raznih krajeva zemlje. Ova knjiga nastala je kao rezultat saradnje poznatih bartendera, miksologa i kuvara, sa namerom da ženama ponudi raznovrsne, ukusne i vizuelno privlačne napitke bez alkohola. Zahvaljujući pažljivo biranim sofisticiranim sastojcima i zamenskim varijantama za alkohol, recepti iz knjige prevazilaze klasične mešavine sokova i vode, nudeći pravi doživljaj slavlja.

U knjizi se nalaze detaljna uputstva o potrebnim sastojcima, opremi i tehnikama pripreme, uz objašnjenja značaja svakog koraka i savete kako da priprema napitaka bude deo svakodnevnog života. Ova praktična zbirka je posebno korisna ženama koje žele zdrave alternative za ženska druženja ili obeležavanje važnih trenutaka.

Nutricionistkinja dr Ana Petrović poručuje: „Bezalkoholni kokteli mogu biti odličan izbor za žene koje žele da se zabave, a istovremeno brinu o svom zdravlju. Mogu sadržati vitamine i antioksidanse iz svežeg voća i začina, bez dodatnog opterećenja organizma alkoholom.”

Ženama koje žele da naprave promenu u svojim navikama preporučuje se eksperimentisanje sa ukusima i sastojcima poput đumbira, nane, limuna ili biljnih voda. Zajednička priprema koktela može biti zanimljivo iskustvo i za porodicu i za prijatelje.

Ako imate bilo kakve zdravstvene dileme u vezi sa izborom pića ili namirnica, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom.

Velika studija otkriva da je rizik od autizma i ADHD-a kod dece trudnica koje koriste antidepresive minimalan

Depresija u trudnoći je česta pojava i mnogim ženama su antidepresivi ključni deo terapije. Međutim, brojne trudnice se brinu da li uzimanje ovih lekova može povećati rizik od autizma ili ADHD-a kod deteta. Novo istraživanje, koje je obuhvatilo više od 600.000 trudnica koje su koristile antidepresive i skoro 25 miliona trudnoća bez upotrebe tih lekova, pružilo je ohrabrujuće rezultate.

Prvi nalazi pokazali su blago povećan rizik od ADHD-a i autizma kod dece čije su majke tokom trudnoće uzimale antidepresive. Sličan obrazac primećen je i kod očeva koji su koristili ove lekove pre začeća. Ipak, kada su naučnici u analizu uključili faktore kao što su genetika, porodična istorija i razlozi za korišćenje antidepresiva, ove veze su se značajno smanjile ili nestale. Rizik od autizma sveden je na otprilike 15 odsto, što se smatra statistički malim porastom.

Profesor psihijatrije dr Wing Chung Chang, jedan od autora studije, naglašava: “Naši rezultati snažno ukazuju da su veće stope poremećaja kod dece više povezane sa osnovnim mentalnim zdravljem roditelja i porodičnom ranjivošću, nego sa samim lekovima”.

Za žene koje su tokom trudnoće suočene sa depresijom, lečenje je važno i za njihovo i za zdravlje bebe. Najčešće se propisuju SSRI antidepresivi (lekovi koji povećavaju nivo serotonina). Poslednja analiza donela je novu perspektivu u aktuelnoj debati o bezbednosti ove terapije. Stručnjaci podsećaju da nelečena depresija u trudnoći može dovesti do ozbiljnih komplikacija i uticati na vezivanje majke za dete.

Ako prepoznajete simptome depresije – osećaj tuge, umora, promena apetita ili problema sa snom – važno je da se obratite stručnjaku. Psihijatrijska i psihološka podrška, uz pažljivo odabranu terapiju, mogu značajno poboljšati vaše zdravlje i dobrobit porodice. Nikada ne prekidajte ili ne menjajte terapiju na svoju ruku.

Praktičan savet: Pre bilo kakve odluke o uzimanju ili prestanku terapije antidepresivima tokom trudnoće, obavezno se konsultujte sa ginekologom i psihijatrom. Tako ćete doneti najbezbedniju odluku za sebe i bebu.

Za tačnu dijagnozu i preporuke, uvek se obratite svom lekaru.

Iznenadna potreba za šećerom nakon obroka nije retkost – saznajte šta je uzrokuje i koje korake možete preduzeti

Mnoge žene nakon ručka osećaju iznenadnu želju za slatkim, što je posebno izraženo nakon tridesete godine, tokom perioda hormonskih promena ili usled promena metabolizma. Ova potreba često ima dublje uzroke, jer telo ponekad šalje signale koje ne treba zanemariti. Kada pojedemo obrok, nivo šećera u krvi raste, a kod nekih osoba taj porast je izraženiji, što može izazvati pojačano lučenje insulina. Ova promena često rezultira padom energije, umorom i osećajem iznenadne gladi, što najčešće vodi ka želji za nečim slatkim. Ovakav obrazac uočen je kod žena koje prolaze kroz hormonske promene, ali i kod osoba na restriktivnim dijetama.

Nutricionistkinja dr Ana Jovanović ističe: “Potreba za slatkim nakon obroka često nije posledica slabog karaktera, već način na koji telo reaguje na hranu. Kada je balans šećera u krvi nestabilan, javlja se potreba za brzim izvorima energije.”

Osim insulina, važnu ulogu ima i hormon GLP-1, koji se luči u crevima posle jela i utiče na osećaj sitosti i kontrolu apetita. U poslednje vreme, pažnja se posvećuje prirodnom podsticanju ovog hormona, bez rigoroznih dijeta i gladovanja.

Na tržištu se mogu naći dijetetski suplementi sa kombinacijom kolagenih peptida, hroma i biljnih ekstrakata, koji prema navodima proizvođača pomažu regulaciju glikemijskog odgovora tela posle obroka. Ovi suplementi nisu lek niti zamena za uravnoteženu ishranu, ali mogu biti podrška ženama koje žele da spreče nagle promene šećera u krvi. Pre upotrebe, posebno ako imate insulinsku rezistenciju ili druge hronične tegobe, obavezno se konsultujte sa lekarom ili farmaceutom.

Saveti za stabilan šećer u krvi posle obroka podrazumevaju izbegavanje većih količina prostih ugljenih hidrata, dovoljan unos vlakana, kombinovanje hrane sa proteinima i zdravim mastima, kao i redovno kretanje. Ako se često javlja snažna potreba za slatkim, a uz to osećate nelagodnost, preporučuje se razgovor sa stručnjakom.

Glad nakon obroka nije znak slabosti, već signal koji treba ozbiljno shvatiti. Razumevanje šta vaše telo poručuje može doprineti vašem zdravlju i zadovoljstvu tokom svakodnevnih obroka. Za postavljanje dijagnoze i individualne savete, najbolje je obratiti se lekaru.