Mnogi misle da je tajna mršavljenja skrivena u rigoroznim dijetama, odricanju i brojanju svake kalorije. Ali istina je često mnogo jednostavnija. Način na koji započnete jutro može imati veći uticaj na telo nego večernji treninzi ili kratkotrajne dijete koje traju svega nekoliko dana.

Prvi sati nakon buđenja određuju ritam celog dana – nivo energije, osećaj gladi, pa čak i to kakvu ćete hranu birati kasnije. Zato stručnjaci sve češće govore o malim jutarnjim navikama koje dugoročno mogu pomoći da telo postane lakše, a organizam zadovoljniji.

Sve počinje dobrim snom

Bez kvalitetnog sna telo mnogo teže održava ravnotežu. Kada smo umorni, organizam traži brzu energiju, pa se želja za slatkišima, pecivima i brzom hranom pojačava više nego inače.

Stručnjaci preporučuju između sedam i devet sati sna jer upravo tokom noći telo reguliše hormone koji utiču na glad i sitost. Ljudi koji spavaju premalo često tokom dana osećaju veći apetit i češće posežu za kaloričnom hranom.

Zato mršavljenje ne počinje u teretani, već mnogo ranije – još onda kada odlučite da legnete na vreme.

Čaša vode odmah po ustajanju

Jedna od najjednostavnijih navika može napraviti veliku razliku. Čaša vode ujutru pomaže telu da se razbudi, pokrene varenje i nadoknadi tečnost izgubljenu tokom noći.

Mnogi osećaj gladi zapravo pomešaju sa žeđu, pa upravo jutarnja hidratacija može smanjiti potrebu za nepotrebnim grickanjem tokom dana.

Najbolje je vodu popiti u prvih pola sata nakon buđenja, pre kafe i doručka.

Doručak koji drži sitost satima

Preskakanje doručka često deluje kao brz način da unesete manje kalorija, ali telo to kasnije obično „naplati“ pojačanom gladi.

Zbog toga nutricionisti savetuju obrok bogat proteinima koji duže daje osećaj sitosti i pomaže stabilnijem nivou energije. Među najboljim izborima za jutro izdvajaju se:

• jaja
• grčki jogurt
• kefir
• mladi sir
• orašasti plodovi
• ovsene pahuljice i mahunarke

Dobar izbor može biti i jednostavan smuti sa jogurtom, bobičastim voćem i malo orašastih plodova.

Jutarnje kretanje menja ceo dan

Ne mora to biti naporan trening niti sat vremena u teretani. Dovoljna je i brza šetnja, istezanje ili nekoliko minuta laganih vežbi da telo dobije signal da se pokrene.

Ljudi koji su fizički aktivni ujutru često tokom dana donose bolje odluke kada je hrana u pitanju i imaju više energije.

Osim što podstiče metabolizam, jutarnje kretanje popravlja raspoloženje i smanjuje osećaj tromosti koji često vodi prejedanju.

Male navike daju najveće rezultate

Najveća zabluda o mršavljenju jeste da sve mora da se promeni preko noći. U stvarnosti, telo mnogo bolje reaguje na male navike koje se ponavljaju svakog dana.

Dobar san, čaša vode, kvalitetan doručak i malo jutarnjeg kretanja možda ne deluju spektakularno na prvi pogled. Ali upravo te sitnice, kada postanu rutina, često naprave najveću razliku – bez gladovanja, strogih zabrana i iscrpljujućih dijeta.

Stručnjaci objašnjavaju uticaj gazirane vode na zube, varenje i štitnu žlezdu kod žena koje brinu o ishrani

Sve više žena u Srbiji svakodnevno pije gaziranu vodu — kod kuće, na poslu ili u društvu. Ova navika postala je deo rutine, ali često se javlja pitanje koliko je gazirana voda zaista zdrava i na šta treba obratiti pažnju pre sledeće čaše.

Prema Anastasiji Barber, stručnjaku za vodu, gazirana voda je obična voda kojoj je dodat ugljen-dioksid. Ovaj gas može biti prirodan u nekim izvorima ili se naknadno dodaje u procesu proizvodnje. Dijetetičarka Kirsten Džekson, specijalizovana za sindrom iritabilnog creva, naglašava da karbonizacija ne menja osnovna svojstva vode, ali može imati različite efekte na organizam svake žene.

Jedno od glavnih pitanja odnosi se na uticaj na zube. Barber kaže: „Obična gazirana voda je samo blago kisela. Dok ne sadrži dodatni šećer ili limunsku kiselinu, nema razloga za zabrinutost zbog oštećenja zuba.“ Dakle, čista gazirana voda ne predstavlja opasnost za zubnu gleđ, ali treba izbegavati verzije sa ukusima ili dodatim zaslađivačima.

Kada je reč o varenju, reakcije su različite. Kod nekih žena mehurići iz gazirane vode mogu izazvati nadutost ili neprijatnost, naročito kod onih sa osetljivim stomakom ili sindromom iritabilnog creva. „Neki moji pacijenti osećaju sitost posle konzumacije gazirane vode, dok drugi prijavljuju pojačanu nadutost“, navodi Džekson. Međutim, istraživanja su pokazala da gazirana voda može čak i olakšati tegobe sa lošim varenjem kod pojedinih osoba.

Važno je istaći da gazirana voda ne utiče na funkciju štitne žlezde. „Karbonizacija ne utiče na hormone štitne žlezde niti remeti njenu funkciju“, tvrdi Džekson. Jedino što izaziva zabrinutost jeste moguće prisustvo PFAS supstanci — takozvanih „večitih hemikalija“ — koje se mogu naći i u vodi iz česme i u flaširanoj vodi, a ne samo u gaziranoj.

Za žene koje brinu o zdravlju kostiju, stručnjaci naglašavaju da obična gazirana voda, bez dodataka, ne utiče negativno na gustinu kostiju. Više pažnje treba obratiti na zaslađene i aromatizovane napitke, jer oni mogu sadržati sastojke koji nisu preporučljivi za svakodnevnu upotrebu.

Uz pravu informisanost, izbor vode ne mora biti još jedan izvor stresa. Ključ je umerenost i pažljivo čitanje deklaracija. Ukoliko imate specifična zdravstvena pitanja ili dileme, savetovanje sa dijetetičarom ili lekarom je uvek najbolji izbor.

Vitamin C i hesperidin iz pomorandže pomažu ženskom organizmu tokom cele godine, lako se konzumira svakodnevno

Pomorandža je često prisutna u našoj svakodnevici, ali prema mišljenju registrovane dijetetičarke Kristen Karli, ona je i najzdravije citrusno voće koje možemo izabrati. Ovu titulu zaslužila je zahvaljujući obilju vitamina C i drugih korisnih nutrijenata, zbog čega se posebno preporučuje ženama svih uzrasta, a naročito u periodima kada želimo da ojačamo imunitet i zaštitimo srce.

Karli naglašava da pomorandža, kao i njen sveži sok, sadrži više vitamina C čak i od limuna i jagoda. ‘Vitamin C je snažan antioksidans koji ima ključnu ulogu u jačanju imunog sistema, a naše telo ga ne može samo proizvesti, zato ga moramo unositi hranom’, ističe Karli. Upravo zato je važno redovno uvrstiti pomorandžu u svakodnevnu ishranu.

Osim vitamina C, pomorandže su bogate i hesperidinom, biljnim jedinjenjem koje ima značajnu ulogu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, ali i u kontroli krvnog pritiska i nivoa holesterola, kao i u smanjenju upalnih procesa. Zbog toga su odličan izbor za sve žene koje žele da rade na zdravlju svog srca.

Još jedna dragocena prednost pomorandži je sadržaj folata (vitamin B9) koji je važan za rast i razvoj ćelija, posebno tokom trudnoće, ali i za zdravlje srca odraslih žena. Srednja pomorandža obezbeđuje oko 6% dnevnih potreba za ovim vitaminom, dok čaša soka može pokriti čak do 15% preporučene dnevne količine.

Pomorandže su veoma praktične i jednostavne za upotrebu – možete ih jesti samostalno, dodavati u salate, koristiti u kolačima ili praviti osvežavajuće napitke. Stručnjaci savetuju i povremenu upotrebu kore pomorandže, jer i ona sadrži korisne sastojke.

Kombinovanjem pomorandže sa drugim zdravim namirnicama, žene mogu svakodnevno doprineti svom zdravlju i energiji. Lako dostupne i ukusne, pomorandže su idealan saveznik za aktivan i zdrav život.