Nemačka kompanija ostvarila rast operativne dobiti od devet odsto, dok je ukupan prihod pao za dva odsto

Nemačka farmaceutska i agrobiznis kompanija Bajer saopštila je da je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila prilagođenu operativnu dobit (EBITDA) od 4,45 milijardi evra, što je rast od devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Analitičari su prethodno očekivali EBITDA od 3,93 milijarde evra. Ukupni prihod kompanije u kvartalu iznosio je 13,41 milijardu evra, što je pad od nešto više od dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali je uz podešavanje za valutne efekte zabeležen rast veći od četiri odsto.

Rastu profitabilnosti najviše je doprineo agrarni segment, zahvaljujući rešenju licencnog spora sa američkom kompanijom Korteva i oporavku prodaje određenih herbicida u Sjedinjenim Američkim Državama. Nasuprot tome, farmaceutski deo poslovanja suočio se sa pritiskom zbog isteka patenata za ključne lekove.

Prema objavljenim rezultatima, Bajer je potvrdio godišnje prognoze prilagođene kursnim promenama i blago povećao projekcije u nominalnim iznosima. Kompanija sada očekuje ukupni prihod za 2026. godinu u rasponu od 44,5 do 46,5 milijardi evra, kao i operativnu dobit od 9,4 do 9,9 milijardi evra.

“Rezultati potvrđuju snagu agrarnog segmenta i otpornost kompanije na izazove u farmaceutskoj oblasti”, navodi se u izveštaju. Bajer nastavlja sa sprovođenjem strategije prilagođavanja poslovanja i usmeravanjem na tržišta sa većim potencijalom za rast.

Uprkos slabijim rezultatima u farmaceutskom sektoru, zahvaljujući diverzifikaciji i jačanju poljoprivrednog portfolija, Bajer je uspeo da ostvari bolje rezultate od očekivanih u prvom kvartalu 2026. godine.

Direktne poruke na Instagramu više nisu zaštićene enkripcijom, kompanija navodi da je funkciju koristio mali broj korisnika

Kompanija Meta ukinula je end-to-end enkripciju za direktne poruke na Instagramu počev od 8. maja 2026. godine, što otvara brojna pitanja o privatnosti i načinu korišćenja korisničkih podataka. Prema zvaničnom objašnjenju kompanije, ova odluka je doneta zbog toga što je enkripciju koristio veoma mali broj ljudi.

End-to-end enkripcija predstavlja način šifrovanja poruka tako da njihov sadržaj mogu da vide isključivo pošiljalac i primalac, dok platforma nema pristup tim podacima. Sličnu zaštitu koriste WhatsApp, Signal, iMessage, kao i Facebook Messenger od kraja 2023. godine. Mark Zuckerberg, direktor Mete, još 2019. godine najavio je uvođenje ove tehnologije u sve servise za dopisivanje, ali je na Instagramu enkripcija bila dostupna kao opcija koju korisnici sami uključuju tokom poslednje tri godine.

Meta navodi da funkcija nikada nije postala podrazumevana, te je slabo korišćenje navedeno kao razlog ukidanja. Joel Scanlan, vanredni profesor na Pravnom fakultetu i akademski kopredsedavajući CSAM Deterrence Centre na University of Tasmania, ocenjuje da je funkcija bila toliko skrivena da većina korisnika nije ni znala za nju, što je uticalo na nisku stopu korišćenja.

U praksi, ukidanje enkripcije znači da od 8. maja svaka poruka poslata preko Instagrama može biti dostupna kompaniji Meta. U svojoj politici privatnosti, Meta navodi da prikuplja i sadržaj poruka koje korisnici šalju i primaju, što teoretski omogućava kompaniji dodatne mogućnosti za personalizaciju funkcija, treniranje AI modela i prikazivanje ciljanih reklama. Iako je Meta javno izjavila da neće koristiti privatne poruke za treniranje AI modela osim ako ih korisnici sami ne podele sa Meta AI sistemom, isto nije obećano za oglašavanje.

Ova promena ostavlja mogućnost da se nešifrovane poruke koriste za targetiranje reklama, a zaštita privatnosti sada zavisi isključivo od internih politika kompanije, a ne od tehničkih ograničenja.

Meta je poslednjih godina pod pritiskom policije, regulatora i organizacija za zaštitu dece koje tvrde da enkripcija otežava otkrivanje seksualnog iskorišćavanja dece i vrbovanja maloletnika. Međutim, end-to-end enkripcija nije jedini način za zaštitu dece, jer Apple već koristi detekciju golotinje direktno na uređaju za slike poslate preko Messages, AirDrop i FaceTime, a postoje i druge tehnike za otkrivanje predatora.

(Izvor: The Conversation)

Domaća proizvodnja čini 30,5 miliona litara, izvoz 5,5 miliona litara, a prodaja najviše porasla za 16,6% u drugom kvartalu

Prema podacima industrijskog udruženja Glacesuisse, prodaja sladoleda u Švajcarskoj porasla je u 2025. godini za 2 odsto, sa ukupno 44,9 miliona litara prodatih na tržištu. Od ukupne količine, 30,5 miliona litara dolazi iz domaće proizvodnje, dok je 5,5 miliona litara švajcarskog sladoleda izvezeno na međunarodna tržišta.

Najveći rast prodaje zabeležen je u drugom kvartalu 2025. godine, kada je promet povećan za 16,6 odsto, što je povezano sa višim temperaturama u tom periodu. U prvom i trećem kvartalu došlo je do pada prodaje, dok je u poslednjem kvartalu zabeležen blagi rast od 1,4 odsto.

Trend potrošnje sladoleda kod kuće nastavio je da raste, uz povećanje od 2,3 odsto. Ukupno je potrošeno 28,7 miliona litara sladoleda u raznim pakovanjima, uključujući kornete, lizalice i porodična pakovanja. Najveći rast zabeležen je kod višestrukih pakovanja korneta, od 12,8 odsto.

Segment ulične prodaje sladoleda porastao je za 1,7 odsto, dok je veleprodaja zabeležila rast od 1,2 odsto. Prema izveštaju, vremenski uslovi i dalje imaju ključan uticaj na potrošnju sladoleda u Švajcarskoj, uz nastavljen porast konzumacije u kućnim uslovima.