Brod kapaciteta 14.000 kontejnera koristi reaktor na torijum sa operativnim vekom od 10 godina bez dopunjavanja goriva
Kineska brodogradilišna kompanija Jiangnan Shipbuilding Group predstavila je koncept teretnog broda na nuklearni pogon, kapaciteta 14.000 kontejnera, opremljenog reaktorom na torijum i rastopljenu so, sa toplotnom snagom od 200 megavata i zatvorenim operativnim vekom od 10 godina. Ovakva tehnologija, kako je istakao Hu Keyi, glavni inženjer kompanije, omogućava višegodišnje autonomno plovljenje bez potrebe za dopunjavanjem goriva, što bi moglo značajno uticati na globalne tokove u brodarstvu i energetici.
Reaktor broda koristi torijum, radioaktivni metal, umesto uranijuma i bazira se na sistemu rastopljene soli (TMSR). Toplotna energija reaktora pokreće superkritični generator CO₂ (sCO₂) prema Brajtonovom ciklusu, koji pretvara toplotnu energiju u 50 megavata električne energije. Efikasnost konverzije ovog sistema iznosi 45-50%, što je više u poređenju sa 33% efikasnosti uobičajenih nuklearnih sistema na bazi pare. Reaktorski modul radi na atmosferskom pritisku i ne zahteva vodu za hlađenje, a njegov dizajn uključuje dva pasivna sistema za odvođenje toplote i sigurnosnu komoru za stvrdnjavanje goriva u slučaju pregrevanja.
Ovaj koncept prvi put je detaljno predstavljen 2023. godine u brodogradilištu Jiangnan, a reaktorski modul ima zatvoreni operativni ciklus od 10 godina. Nakon isteka ovog perioda, modul se uklanja i menja, čime se smanjuje rizik izloženosti i pojednostavljuje održavanje. Projekat se oslanja na kineske rezerve torijuma, naročito u Unutrašnjoj Mongoliji, što dodatno jača energetsku nezavisnost zemlje.
Kina je već 2025. godine u pustinji Gobi pustila u rad prvi kopneni reaktor na rastopljenu so torijuma, koji je uspešno radio na dugoročnom režimu i omogućio konverziju torijuma u uranijum-233, što je predstavljalo važan tehnološki iskorak. Pored teretnog broda, Kina razvija i druge pomorske sisteme na bazi torijuma, uključujući tanker za naftu Suezmax sa brzim olovo-bizmut reaktorom i plutajuću nuklearnu elektranu sa reaktorima visoke temperature hlađenim gasom.
Ipak, ovakav teretni brod na torijum još uvek se nalazi u fazi koncepta, bez potvrđenog vremenskog okvira izgradnje. Glavne prepreke su regulatorna odobrenja za civilne luke i međunarodne rute, kao i finansijski izazovi, s obzirom na to da su ovakva plovila skuplja za izgradnju i rad od konvencionalnih. Hu Keyi je istakao da nedostatak osiguranja, obučenih posada i jasnih međunarodnih pravnih okvira dodatno povećava rizik i složenost.
Međunarodna pomorska organizacija još nije usvojila globalni standard za komercijalne brodove na nuklearni pogon, a režimi kontrole države luke u Aziji, Evropi i Severnoj Americi zadržavaju oprez. Takođe, ne postoje međunarodni protokoli za transport i odlaganje reaktorskih modula na torijum, što predstavlja dodatni izazov za širu komercijalnu primenu ove tehnologije.
