Federalni sud traži od Ministarstva pravde objašnjenje ili objavljivanje neredigovanih dokumenata u vezi sa slučajem Džefrija Epstajna; rok do 2. jula, prema zvaničnoj odluci suda

Američki federalni sudija Emmet Salivan naložio je Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država da do 2. jula dostavi neredigovane verzije više dokumenata u vezi sa slučajem Džefrija Epstajna ili da sudu pruži detaljno obrazloženje zašto određene informacije moraju ostati sakrivene. Ova odluka doneta je nakon tužbe u kojoj se vrši prigovor na način na koji je Ministarstvo pravde redigovalo dokumenta, uključujući i one u kojima je vršilac dužnosti generalnog tužioca Tod Blanš naveden kao stranka.

Sporni dokumenti obuhvataju osam mejlova gde su imena pošiljalaca ili primalaca prekrivena, kao i nacrt optužnice u kojoj su imena potencijalnih saučesnika skrivena. Takođe, deo zahteva odnosi se na mejl iz 2019. godine u kome se pominju saučesnici, a njihova imena su redigovana. Sud je zatražio i da Ministarstvo pravde objavi beleške sa intervjua na osnovu kojih su sačinjeni izveštaji Federalnog istražnog biroa o neproverenim navodima protiv tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, ili da precizira razloge zašto to nije moguće.

Pored toga, sudija Salivan je naložio Ministarstvu pravde da objavi evidenciju sa spiskom svih redakcija koje su izvršene u dokumentima vezanim za Epstajna, što je predviđeno i važećim zakonom. Ova odluka dolazi nakon višemesečnih polemika o transparentnosti u postupanju Ministarstva pravde po pitanju objavljivanja dokumenata u vezi sa slučajem Epstajn. Milioni dokumenata su javno dostupni od decembra, ali su delovi ostali redigovani zbog navoda o zaštiti privatnosti i istrage.

Sudski proces i dalje traje, a Ministarstvo pravde ima rok do 2. jula da postupi po nalozima suda. Detalji o daljim koracima biće dostupni nakon što Ministarstvo pravde dostavi tražene materijale ili obrazloženje sudu.

Naučna istraživanja procenjuju potrošnju vode u američkim data centrima, dok svakodnevne aktivnosti ostaju glavni izvor opterećenja na resurse

Istraživanja sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuju da data centri, uključujući one koji podržavaju rad veštačke inteligencije, predstavljaju značajnog korisnika vode, ali da i dalje zaostaju za svakodnevnim potrebama stanovništva. Prema procenama naučnika iz Lawrence Berkeley National Laboratory, američki data centri su tokom 2023. godine potrošili oko 228 milijardi galona vode. Od tog iznosa, približno 17 milijardi galona upotrebljeno je direktno za hlađenje servera, dok je ostatak potrošnje vezan za proizvodnju električne energije potrebne za njihov rad.

Procene potrošnje vode povezane sa korišćenjem veštačke inteligencije variraju u zavisnosti od izvora. Neki izvori navode da jedan upit upućen AI modelu troši količinu vode uporedivu sa nekoliko kapi, dok drugi podatak sugeriše da jedna kratka poruka generisana uz pomoć AI može zahtevati količinu vode približnu pola litra. Ove razlike proizilaze iz različitih metodologija merenja – pojedine procene uključuju samo direktnu potrošnju vode za hlađenje, dok druge u obzir uzimaju i vodu upotrebljenu u procesu proizvodnje električne energije. Takođe, određeni izvori se oslanjaju na podatke koji nisu ažurirani u skladu sa promenama u tehnologiji.

Naučnici ističu da ukupna potrošnja vode zavisi od nekoliko faktora, uključujući tip AI modela, lokaciju data centra i energetski miks u lokalnoj mreži. Na pojedinim lokacijama razlika u potrošnji može biti višestruka.

Upoređujući podatke o potrošnji vode AI tehnologija sa drugim svakodnevnim potrebama, istraživanja ukazuju da proizvodnja prehrambenih proizvoda, navodnjavanje i druge aktivnosti stanovništva predstavljaju mnogo veće opterećenje za vodne resurse. Jedan od primera iz istraživanja navodi da je za proizvodnju jednog hamburgera potrebno više vode nego za generisanje hiljada AI odgovora, nezavisno od načina računanja.

Podaci pokazuju da, iako data centri i AI tehnologije zahtevaju značajne količine vode, najveći deo ukupne potrošnje u Sjedinjenim Državama i dalje otpada na svakodnevne aktivnosti kao što su gajenje hrane, održavanje travnjaka i lična higijena. Analiza dostupnih naučnih istraživanja omogućava uvid u relativni značaj potrošnje vode u IT sektoru u odnosu na druge sektore privrede i svakodnevnog života.

Generalni sekretar Mark Rute saopštio da će saveznici predstaviti nove odbrambene ugovore na skupu 7. i 8. jula

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da će alijansa na predstojećem samitu u Ankari predstaviti nove ugovore u oblasti odbrane, ukupne vrednosti desetine milijardi dolara. Samit će biti održan 7. i 8. jula u glavnom gradu Turske, dok države članice nastoje da prošire vojnu proizvodnju i ojačaju kolektivne bezbednosne kapacitete, kako je saopšteno.

Rute je tokom obraćanja na događaju Atlantskog saveta u Vašingtonu istakao da NATO saveznici treba da ulože dodatne napore kako bi ekonomsku snagu pretvorili u vojne sposobnosti, usled rastućih globalnih bezbednosnih izazova. “Moramo da osiguramo da našu ekonomsku moć pretvaramo u vojne kapacitete”, rekao je Rute, prenose izvori.

Prema njegovim rečima, samit u Ankari biće prilika da se pokaže napredak u proširenju saradnje u oblasti odbrambene industrije i povećanju proizvodnih kapaciteta među državama članicama.

Zvaničnici NATO-a ukazuju da su novi ugovori deo šireg plana za jačanje kolektivne bezbednosti i odgovora na savremene izazove u međunarodnim odnosima. Rute je ponovio važnost kontinuiranog ulaganja u odbrambene kapacitete, ističući da je to ključno za održavanje stabilnosti i bezbednosti članica alijanse.