Izveštaj inspektora otkriva velike troškove i nedostatak municije u američkoj vojsci

Inspektorat Ministarstva odbrane SAD objavio je u ponedeljak da su Sjedinjene Američke Države suočene sa značajnim nedostatkom municije usled skupog rata sa Iranom. U izveštaju podnetom Kongresu navedeno je da je operacija ‘Epic Fury’ koštala oko 33,4 milijarde dolara, od čega je na municiju potrošeno 22,3 milijarde dolara.

Detalji izveštaja o operaciji

Izveštaj ističe da je potrošnja municije dovela do strateških nedostataka i otkrila probleme sa kapacitetima industrije za resuplaj municije. Takođe su navedeni gubici američke vojske, uključujući uništenje četiri F-15 aviona, oštećenje jednog F-35 i sedam KC-135 tanker aviona, kao i uništenje do 30 MQ-9 Reaper dronova.

Uprkos ovim izazovima, predsednik Trump je na platformi Truth Social ponovio da SAD proizvode ‘više sofisticiranog i elitnog oružja nego ikada pre’. Prvog dana rata protiv Irana, SAD su napale preko 1.000 ciljeva, ali se nisu vratile na takve obimne napade u poslednjih nekoliko meseci.

Reakcije i posledice

Izveštaj naglašava da su iranski napadi oštetili i uništili stotine zgrada. Ovaj dokument pruža uvid u ozbiljnost situacije s kojom se američka vojska trenutno suočava i potencijalne dugoročne posledice za vojnu spremnost SAD.

Porodice žrtava napada 11. septembra apeluju na Trampa da otkrije ulogu Saudijske Arabije, dok Rijad negira umešanost.

Američki predsednik Donald Tramp najavio je da razmatra mogućnost da budu objavljeni poverljivi dokumenti o napadima 11. septembra, nakon što su porodice žrtava ponovo zatražile da se ispita navodna uloga Saudijske Arabije. Tema “dokumenti o Saudijskoj Arabiji” postala je centralna nakon javnog apela na komemoraciji u Njujorku.

Porodice žrtava već godinama traže da se Saudijska Arabija pozove na odgovornost. Rijad uporno negira bilo kakvu umešanost u napade. Tramp je izjavio da će “pogledati” ovu mogućnost, odgovarajući novinarima tokom odlaska sa aerodroma Šenon u Irskoj. Prema njegovim rečima, razmatranje ove teme usledilo je nakon što ga je javnost pitala o tome, što se posebno odnosi na porodice stradalih 11. septembra 2001. godine.

Apel porodica žrtava i reakcije na komemoraciji

Organizacija “Ujedinjene porodice 11. septembra”, koju predvodi Teri Strada, godinama vodi pravnu bitku protiv Saudijske Arabije. Oni zahtevaju da se Rijad pozove na odgovornost za napad u kojem je poginulo 2.977 ljudi. Tokom komemoracije na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra u Menhetnu, Strada je javno kritikovala Saudijsku Arabiju i podsetila da je prošlo 25 godina bez odgovora i pravde.

Strada je izjavila da su “jedna za drugom administracija, uključujući lidere koji su danas ovde, birale da štite Saudijce umesto da stanu uz porodice žrtava 11. septembra.” Obraćajući se potpredsedniku SAD Džej Di Vensu, koji je prisustvovao u ime Trampove administracije, Strada je poručila da Saudijci moraju prestati da negiraju svoju ulogu.

U izjavi za američke medije, Strada je rekla: “Cenimo napore predsednika Trampa i verujemo da će po povratku pokrenuti istorijsku promenu politike kojom će Sjedinjene Države zahtevati odgovornost Saudijske Arabije za njenu dokazanu ulogu u napadima 11. septembra.” Ona je dodala da je vreme da administracija donese pravdu porodicama žrtava.

Dokumenti o Saudijskoj Arabiji i istraga američkih vlasti

Još jedan član porodica žrtava, nećak Lise Mari Teri, apelovao je na Trampa da objavi necenzurisane dokumente koji bi mogli ukazati na umešanost Saudijske Arabije. Od 19 otmičara koji su izvršili napade, 15 su bili državljani Saudijske Arabije. Vođa Al Kaide Osama bin Laden takođe je bio rođen u toj zemlji, ali mu je državljanstvo oduzeto 1994. godine. Saudijska vlada nastavlja da negira svaku povezanost sa napadima.

Sledećeg meseca, savezni apelacioni sud u Njujorku razmatraće argumente vezane za Omara al-Bajumija, saudijskog državljanina koji je pomogao dvojici otmičara da pronađu smeštaj u Kaliforniji. Sumnje u način na koji je FBI vodio njegov slučaj dodatno rastu, a delovi dokaza o Bajumiju su nedavno objavljeni. Jedan od tih dokaza je snimak iz 1999. godine na kojem Bajumi snima zgradu američkog Kongresa i govori o “planu”.

Bajumi je imao nejasne veze sa saudijskim vlastima i kontaktima među zvaničnicima, a prema memorandumu FBI iz 2017. godine, bio je na platnom spisku saudijske obaveštajne službe. Advokati porodica žrtava tvrde da je Bajumi tom prilikom “izviđao teren” za napad. Oko pola sata snimka prikazuje ulaze u zgradu Kapitola i bezbednosne procedure.

Značaj potencijalne objave dokumenata

Porodice žrtava smatraju da bi objavljivanje dokumenata o Saudijskoj Arabiji moglo doneti novu jasnoću o pozadini napada 11. septembra. Komisija za 11. septembar je u izveštaju iz 2004. godine navela da postoji verovatnoća da je Kongres bio prvobitna meta jednog od aviona. U međuvremenu, porodice nastavljaju da pritiskaju američku administraciju, očekujući da Tramp po povratku preduzme konkretne korake. Saudijska Arabija ostaje pri stavu da nije učestvovala u napadima, dok pitanje otkrivanja dokumenata ostaje otvoreno.

Todd Blanche brani promene u glasanju poštom, navodi potencijal za veći rizik od prevare

Ministar pravde SAD, Todd Blanche, oštro je branio nove mere za glasanje poštom koje je administracija uvela pred predstojeće izbore na sredini mandata. U ekskluzivnom intervjuu za CBS News, Blanche je istakao da Ministarstvo pravde trenutno ispituje izborne prakse u nekoliko država.

Pravna bitka oko novih pravila

Blanche je naglasio da postoji ‘mnogo dokaza’ koji podržavaju tvrdnju da glasanje poštom nosi veće rizike od prevare u poređenju sa glasanjem na biračkom mestu uz ličnu identifikaciju. Iako su nova pravila trenutno suspendovana zbog niza sudskih naredbi, on smatra da je to ‘zdravorazumski’ zaključak.

Istraga se širi na više država

Ministar je dodao da istraga nije ograničena samo na Ministarstvo pravde, već se proširila i na druge agencije. Ove izjave dolaze u trenutku kada administracija vodi nekoliko sudskih sporova vezanih za svoje politike u vezi sa izborima. Federalni sudija u Masačusetsu je ranije ovog meseca izdao preliminarnu zabranu Poštanskoj službi da primenjuje nove propise za glasanje poštom.