Natečeni kapci i zamagljen vid mogu ukazivati na bubrežne probleme, posebno kod žena srednjih godina i starijih

Problemi sa bubrezima često se odražavaju na zdravlje očiju, iako mnogi ovu vezu ne prepoznaju odmah. Kod žena srednjih godina i starijih, simptomi kao što su oticanje kapaka ili zamagljen vid mogu biti prvi znakovi poremećaja u radu bubrega. Stručnjaci naglašavaju da su zdravi bubrezi važni za celokupno zdravlje organizma, pa tako i za očuvanje dobrog vida.

Kada bubrezi ne funkcionišu pravilno, dolazi do poremećaja u cirkulaciji, što može uticati na mrežnjaču i druge delove oka. Bolesti poput dijabetesa tipa 2 i visokog pritiska, koje su često povezane sa bubrežnim oboljenjima, dodatno povećavaju rizik od oštećenja vida. Takođe, promene u nivou vitamina, minerala i prisutnost zapaljenja mogu doprineti pojavi očnih problema.

Najčešći znakovi bubrežnih problema na očima su natečeni kapci i izraženi podočnjaci, koji nastaju usled zadržavanja tečnosti. Ovo je često kada bubrezi ne filtriraju tečnost efikasno. Kako objašnjava dr Aleksandar Petrović: “Otok oko očiju može biti prvi znak oštećenja bubrega, posebno kada je praćen i oticanjem šaka i stopala.” Gubitak proteina kroz urin, poznat kao proteinurija, dodatno izaziva zadržavanje vode oko očiju.

Zamagljen vid je još jedan simptom koji ne treba zanemariti. Kod žena sa hroničnim bubrežnim bolestima, zamagljen vid se javlja zbog oštećenja mrežnjače (retinopatija), povećanog očnog pritiska (glaukom), zamućenja sočiva (katarakta) ili degeneracije makule. Dr Marija Ilić ističe: “Kod osoba sa dijabetesom zamagljen vid može biti posledica dijabetičke retinopatije, a to stanje može dovesti i do odvajanja mrežnjače, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.”

Terapije za lečenje bubrežnih bolesti, kao što su dijaliza i primena steroida, takođe mogu izazvati očne tegobe. Dijaliza može uticati na pritisak u oku, dok steroidi povećavaju rizik od nastanka katarakte i glaukoma.

Ukoliko primetite stalnu otečenost kapaka ili zamagljen vid, važno je što pre se obratiti lekaru ili oftalmologu. Hladne obloge mogu privremeno smanjiti otok, dok dovoljno sna i izbegavanje alergena dodatno pomažu. Najvažnije je, ipak, pravilno lečenje osnovne bolesti bubrega.

Ako dođe do iznenadnog pogoršanja vida, pojave tamnih tačkica, bljeskova ili gubitka perifernog vida, potrebno je odmah potražiti stručnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet svakako se konsultujte sa lekarom.

I kafa bez kofeina pruža pozitivne efekte na raspoloženje i ravnotežu crevne flore kod žena svih uzrasta

Najnovija naučna studija, sprovedena na 62 odrasle osobe uključujući žene različitih godina, otkriva da redovno konzumiranje kafe – čak i bez kofeina – može značajno doprineti boljem raspoloženju, smanjenju stresa i zdravijoj crevnoj flori. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe: jedni su nastavili da piju kafu sa kofeinom, dok su drugi dobili bezkofeinsku varijantu, ne znajući koju zapravo konzumiraju. Tokom istraživanja, detaljno su praćeni unos kafe, način ishrane i psihološko stanje, a analizirani su i uzorci urina i stolice kako bi se utvrdile promene u mikrobiomu creva.

Nakon dvonedeljnog perioda bez kafe, obe grupe su ponovo uvrstile kafu u svoju rutinu. Rezultati su pokazali da su žene iz obe grupe zabeležile pad nivoa stresa, anksioznosti i depresije, uz pozitivne promene u sastavu korisnih bakterija u crevima. Ovo ukazuje na poboljšanje celokupnog zdravlja i bolju komunikaciju između mozga i creva.

Kako navodi dr Džon Krajan, jedan od autora istraživanja: „Ovo istraživanje ukazuje na to da svakodnevne navike, poput konzumiranja kafe, mogu imati dublji uticaj na naše zdravlje nego što pretpostavljamo.“ Njegov kolega, gastroenterolog dr Sushrut Džangi, dodaje: „Veza između creva i mozga veoma je složena, ali je jasno da nam određene prehrambene navike mogu pomoći da se osećamo bolje“.

Za žene koje žele da uvedu male, ali korisne promene u svakodnevicu, umeren unos kafe može biti odličan izbor. Preporučuje se dve do tri šoljice dnevno, a ako ste osetljive na kofein, bezkofeinska kafa je podjednako dobra opcija jer su se koristi pokazale i u toj grupi. Važno je osluškivati sopstveno telo i konsultovati lekara, naročito kod problema sa varenjem, pritiskom ili srcem.

Za preciznu dijagnozu i individualni savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Stručnjaci raspravljaju o učestalosti skrininga dojki – da li je pregled na svake dve godine dovoljan za rano otkrivanje raka?

Nove smernice za mamografiju pokrenule su brojna pitanja među ženama uzrasta od 40 do 75 godina. Američki koledž lekara sada savetuje ženama sa prosečnim rizikom da mamografiju rade svake dve godine, u periodu od 50. do 74. godine života. Ova izmena izazvala je niz reakcija među stručnjacima, ali i zabrinutost među ženama koje žele da na vreme otkriju moguće zdravstvene probleme.

Rak dojke je jedan od najčešćih malignih oboljenja kod žena – procene govore da će svaka osma žena tokom života dobiti ovu dijagnozu. Najveći broj slučajeva dijagnostikuje se kod žena starijih od 50 godina, dok je prosečna starost pri otkrivanju bolesti oko 62 godine. Rani skrining je od izuzetnog značaja, jer ranije otkrivanje bolesti povećava šanse za uspešno lečenje.

Prema novim preporukama, žene koje nemaju simptome, porodičnu ili ličnu istoriju raka dojke, genetske mutacije (BRCA1 i BRCA2) ili nisu bile izložene visokim dozama zračenja u mladosti, smatraju se osobama sa prosečnim rizikom. Za njih se savetuje mamografija svake dve godine od 50. do 74. godine.

Specijalista radiologije dr Ana Petrović pojašnjava: “Dvogodišnji interval za žene prosečnog rizika omogućava rano otkrivanje većine tumora, a smanjuje broj lažno pozitivnih nalaza i nepotrebnih biopsija, što može značiti manje stresa za pacijentkinje.”

Ipak, deo lekara smatra da je potrebna individualna procena, posebno za žene mlađe od 50 godina. Njima se preporučuje razgovor sa lekarom, kako bi se uzeli u obzir svi lični faktori rizika i porodična istorija bolesti. “Žene u četrdesetim godinama treba da odluče o skriningu zajedno sa svojim lekarom, uzimajući u obzir sve činioce koji mogu uticati na rizik od raka dojke”, ističe dr Ivana Jovanović, onkolog.

Kod žena starijih od 75 godina, preporuke su obazrivije. Istraživanja pokazuju da nastavak mamografije nakon 74. godine ne dovodi do značajnog smanjenja smrtnosti, ali može povećati broj dodatnih analiza i nepotrebnog lečenja. U ovom uzrastu, odluka o nastavku skrininga treba da se donosi u dogovoru sa lekarom, u skladu sa opštim zdravstvenim stanjem i očekivanim životnim vekom.

Žene sa gustim tkivom dojke ponekad zahtevaju dodatne preglede, jer standardna mamografija može propustiti određene promene. U tim slučajevima, lekar može preporučiti 3D mamografiju ili ultrazvuk, ali se rutinski dodatni pregledi ne preporučuju ženama bez dodatnih faktora rizika.

Stručnjaci podvlače važnost redovnih lekarskih kontrola i samopregleda dojki, kao i pravovremenih konsultacija u slučaju bilo kakvih promena. Dr Petrović naglašava: “Svaka žena je posebna i rizik nije isti za sve. Preporučujem da svoj plan skrininga dogovorite sa lekarom koji poznaje vašu medicinsku istoriju.”

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom izabranom lekaru.