Kina beleži rast od 4,4 odsto, Indija i Indonezija jačaju sa 4,2 i 1,5 triliona dolara

Četiri najveće svetske ekonomije – Sjedinjene Američke Države, Kina, Nemačka i Japan – generišu oko polovinu ukupnog globalnog bruto domaćeg proizvoda, koji bi u 2026. godini trebalo da dostigne 126 triliona dolara. Iako veličina ekonomije ne znači automatski i visok rast, Kina prednjači među ovim državama sa projektovanim realnim rastom od 4,4 odsto za 2026, dok SAD očekuju rast od 2,3 odsto. Nemačka i Japan, koje se već duži period suočavaju sa stagnacijom, imaju projekcije rasta između 0,7 i 0,8 odsto.

Kina zadržava snažan trend rasta poslednjih decenija, iako se suočava sa izazovima poput demografskog usporavanja i krize u sektoru nekretnina. Azija postaje centralni pokretač globalnog rasta, uz značajan doprinos Indije, čija ekonomija dostiže 4,2 triliona dolara, kao i Indonezije sa 1,5 triliona dolara. Indija, sada šesta najveća ekonomija na svetu i najmnogoljudnija država, beleži snažnu projekciju rasta od 6,6 odsto u 2026. godini, što bi joj moglo omogućiti da do 2028. pretekne Ujedinjeno Kraljevstvo (4,3 triliona dolara), pa čak i Japan.

Rast Indonezije od pet odsto beleži se i pored izazova u proizvodnom sektoru nakon pandemije i nastavka pritisaka na lance snabdevanja zbog geopolitičkih tenzija.

Nije samo Azija suočena sa izazovima – SAD su od početka 2025. godine uvele politike visokih carina, što je dovelo do smanjenja projekcija rasta u više ekonomija, naročito u Severnoj Americi. Kanada (2,3 triliona dolara) i Meksiko (2,1 trilion dolara), kao zemlje koje zavise od trgovine sa SAD, izložene su dodatnim rizicima. Napeti odnosi SAD-a i Kanade, kao i usporeni pregovori o trilateralnom trgovinskom sporazumu, pojačavaju neizvesnost u severnoameričkom ekonomskom bloku.

U Srbiji 54 odsto građana planira veći budžet za aktivnosti uživo, 20,4 odsto evropske potrošnje van putovanja ide na iskustva

Prema najnovijem istraživanju kompanije Mastercard, čak 64 odsto Evropljana navodi da je spremnije da troši novac kada uživa u kvalitetnom iskustvu, dok tri od pet građana Evrope (60%) planira da tokom 2026. godine više vremena izdvoji za aktivnosti uživo. U Srbiji, 54 odsto ispitanika najavljuje da će povećati budžet za fizička iskustva, dok 55 odsto smatra da su im takva iskustva danas važnija nego ranije. Istraživanje je sprovedeno među više od 27.000 ispitanika širom Evrope, uključujući Srbiju, a rezultati ukazuju na rastuću potrebu za autentičnim doživljajima i balansom između digitalnog i realnog sveta.

Podaci Mastercard Ekonomskog Instituta pokazuju da je udeo potrošnje na iskustva (bez putovanja) u Evropi porastao na 20,4 odsto u poslednjih godinu dana, u poređenju sa 19,9 odsto iz 2024. godine. U Srbiji je zabeleženo da 74 odsto građana slobodne aktivnosti bira na osnovu preporuka iz okoline, dok se na evropskom nivou taj procenat kreće oko 64 odsto. Takođe, 46 odsto Evropljana izjavljuje da su spremni da smanje izdvajanja za tehnologiju i striming servise u korist ulaganja u slobodno vreme, a 59 odsto daje prednost iskustvima više nego ikada ranije.

Direktorka Mastercarda za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, Jelena Sretenović, ističe: „Vrednost se danas meri iskustvima. Ljudi žele da ulažu u trenutke koji zaista donose autentična osećanja i povezanost – u Srbiji 79% ispitanika potvrđuje da im ona donose najlepše životne uspomene. Spremni su da plate više za sadržaje koji doprinose zajednici (55%) i biraju male i srednje brendove kada traže poklone (55%), što otvara nove prilike i za mala i srednja preduzeća.“

Kada su u pitanju prioriteti za 2026. godinu, 79 odsto Evropljana planira da izdvoji više budžeta za putovanja i turizam, 70 odsto za gastronomiju, a 69 odsto za aktivnosti na otvorenom. Događaji uživo i wellness programi slede sa 69, odnosno 68 odsto. U Srbiji, 91 odsto ispitanika želi više putovanja, 82 odsto više gastronomskih iskustava, a 71 odsto planira više aktivnosti na otvorenom. Gastronomija se posebno izdvaja: 51 odsto želi da iskustva deli sa porodicom i prijateljima, 19 odsto ih vidi kao priliku za nova poznanstva, dok 12 odsto preferira samostalno uživanje.

Istraživanje je pokazalo i da 63 odsto Evropljana planira više aktivnosti za digitalni detoks, dok 58 odsto aktivno traži sadržaje koji jačaju osećaj zajedništva, poput radionica i grupnih programa. U Srbiji, gotovo polovina ispitanika (49%) traži iskustva usmerena na zajednicu.

Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom Institutu, izjavila je: „Širom Evrope vidimo jasnu promenu – potrošači redefinišu i svoje potrošačke navike i način na koji provode slobodno vreme. Naši nalazi ukazuju na dublji trend od samog rasta potrošnje: kako digitalni svet sve snažnije utiče na svakodnevicu, raste i potreba za iskustvima zasnovanim na stvarnoj ljudskoj povezanosti. Bilo da je reč o događajima uživo, kulturnim sadržajima ili aktivnostima koje otkrivamo putem ličnih preporuka, ljudi sve više biraju trenutke koji ih povezuju i ostavljaju trajan utisak.”

Deset kandidatkinja izabrano iz različitih sektora, svečano proglašenje 10. juna u Beogradu

Privredna komora Srbije, u partnerstvu sa kompanijom Simens Srbija i udruženjem „Inženjerka godine“, saopštila je da je izabrano 10 finalistkinja za nagradu „Inženjerka godine“ za 2026. godinu. Ova inicijativa, realizovana po četvrti put, ima za cilj da promoviše inženjerke iz različitih kompanija i institucija, kao uzore mladim ženama koje su pred izborom buduće profesije.

Finalistkinje su: Aleksandra Arsenijević (Robert Bosch, vodeća razvojna inženjerka), Gordana Vasojević (MTU Maintenance Serbia, viša menadžerka za zaštitu na radu, zaštitu životne sredine i održivost), Dragana Živić (Nelt, viša analitičarka podataka za lanac snabdevanja), Jovana Kljajić (Idea Marketi, menadžerka sistema kvaliteta i tim lider za rizike i audit), Vanja Kovačić (Aerodrom Nikola Tesla Beograd, vodeća inženjerka za objekte visokogradnje i upravljanje projektima), Marija Milošević (Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu, asistentkinja), Jasmina Naumov (Rasina, odgovorni izvođač radova i menadžerka projekata), Gorana Radovanović (Codekido Engineering, direktorka i DevSecOps inženjerka), Anđelija Stojanović (ICCE, inženjerka automatike) i dr Milena Terzić (Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu, viša naučna saradnica).

Kriterijumi za izbor finalistkinja bili su raznolikost inženjerskih i obrazovnih profila, karijerni razvoj u oblastima proizvodnje, istraživanja i obrazovanja, kao i faktori poput radnog iskustva, veličine organizacije i regionalne zastupljenosti. U fokusu inicijative je potencijal kandidatkinja da budu primer mladim ženama.

Odluku o pobednici među 10 finalistkinja doneće žiri sastavljen iz četiri grupe: same kandidatkinje, predstavnici medija, učenici i profesori srednjih škola, kao i predstavnici organizatora i partnera. Svečano proglašenje „Inženjerke godine“ biće održano 10. juna u Beogradu.

Detaljne informacije i biografije finalistkinja dostupne su na veb-sajtu www.inzenjerka-godine.rs. Organizatori su zahvalili partnerima i pokroviteljima – Privrednoj komori Srbije, kompanijama Simens i Xiaomi – na podršci u realizaciji ovogodišnjeg izbora.