Connect with us

Domaće

Kaspersky otkrio da 53% kompromitovanih lozinki završava cifrom

Analiza 231 milion jedinstvenih lozinki pokazuje da 68,2% može biti razbijeno za jedan dan, a 36 puta je porasla upotreba reči ‘Skibidi’

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Christophmeinersmann

Analiza 231 milion jedinstvenih lozinki pokazuje da 68,2% može biti razbijeno za jedan dan, a 36 puta je porasla upotreba reči ‘Skibidi’

Kompanija Kaspersky sprovela je analizu 231 milion jedinstvenih lozinki iz velikih curenja podataka između 2023. i 2026. godine i otkrila da 53% kompromitovanih lozinki završava cifrom, dok 17% počinje cifrom. Istraživanje povodom Svetskog dana lozinki pokazuje i da čak 68,2% savremenih lozinki može biti razbijeno u roku od jednog dana, dok 60,2% svih analiziranih lozinki može biti kompromitovano za oko sat vremena.

Među kompromitovanim lozinkama koje sadrže samo jedan simbol, znak ‘@’ se pojavljuje u 10% slučajeva, dok je tačka (.) zastupljena u 3% lozinki. Kada je reč o numeričkim nizovima, skoro 12% kompromitovanih lozinki sadrži niz koji liči na datum iz perioda između 1950. i 2030. godine. Pored toga, 3% analiziranih lozinki uključuje sekvence sa tastature kao što su ‘qwerty’ ili ‘ytrewq’, ali su najčešće numeričke sekvence tipa ‘1234’.

Analiza pokazuje da čak 68% lozinki može biti razbijeno za manje od jednog dana, dok lozinke do osam karaktera često bivaju kompromitovane brute-force napadima za manje od jednog dana. Zahvaljujući naprednim AI algoritmima, više od 20% lozinki dužine 15 karaktera može biti razbijeno za manje od jednog minuta, a napadi se često sprovode korišćenjem jedne RTX 5090 grafičke kartice i MD5 algoritma. U praksi, napadači mogu koristiti desetine ili stotine grafičkih procesora, što ubrzava proces kompromitacije.

Stručnjaci kompanije Kaspersky naglašavaju da često korišćeni simboli, brojevi ili datumi na početku ili kraju lozinke značajno olakšavaju brute-force napade. Preporučuje se upotreba manje uobičajenih karaktera i izbegavanje predvidivih numeričkih ili tastaturnih sekvenci. Alexey Antonov, rukovodilac Data Science tima u Kaspersky-ju, objašnjava: ‘Bruteforce funkcioniše tako što sistematski isprobava sve moguće kombinacije karaktera dok ne pronađe tačnu lozinku. Kada napadači već znaju koje karaktere korisnici najčešće biraju, vreme potrebno za pogađanje lozinke drastično se smanjuje. Da biste izbegli izbor predvidivih simbola, prepustite generisanje lozinki namenskim generatorima koji proizvode nasumične kombinacije slova, brojeva i simbola sa jednakom verovatnoćom.’

Istraživanje je pokazalo i da su u analiziranim lozinkama pozitivne reči znatno češće nego negativne. Među najčešćima su ‘love’, ‘magic’, ‘friend’, ‘team’, ‘angel’, ‘star’ i ‘eden’, dok se ređe pojavljuju reči poput ‘hell’, ‘devil’, ‘nightmare’ i ‘scar’. Upotreba reči ‘Skibidi’ porasla je čak 36 puta od 2023. do 2026. godine, prateći trendove na internetu.

Stručnjaci savetuju korisnicima da ne koriste samo jednu reč, čak ni uz dodatak broja ili simbola, već da kreiraju lozinke kao fraze koje kombinuju više nepovezanih reči, brojeve, simbole i namerne pravopisne greške. Takođe, preporučuje se omogućavanje dvofaktorske autentifikacije (2FA) gde god je to moguće. Duže lozinke jesu otpornije, ali razvoj AI alata znači da ni dužina više nije dovoljna zaštita ako lozinka prati predvidive obrasce.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Proizvođači pšenice traže cenu od 27 dinara po kilogramu, otkupna ostaje na 19 dinara

Niska otkupna cena novog roda, troškovi proizvodnje 148.639 dinara po hektaru, prinos iznad sedam tona neophodan za zaradu

Published

13 hours ago

on

June 27, 2026

By

Niska otkupna cena novog roda, troškovi proizvodnje 148.639 dinara po hektaru, prinos iznad sedam tona neophodan za zaradu

Žetva pšenice u Srbiji je počela uz prve izveštaje o zrnu visokog kvaliteta i prinosima iznad proseka, ali otkupna cena ostaje između 19 i 20 dinara po kilogramu. Prema kalkulacijama Zadružnog saveza Vojvodine, proizvođačka cena iznosi 27 dinara po kilogramu, dok su ukupni troškovi proizvodnje po hektaru 148.639 dinara. Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, navodi da bi poljoprivrednik na osnovu akontne cene od 19 dinara mogao da zaradi samo ako iz jednog hektara ostvari prinos od najmanje osam tona pšenice.

“Kada se saberu svi troškovi, uključujući mašinske operacije i repromaterijal, cena proizvodnje na procenjenom prinosu od pet i po tona po hektaru iznosi 27 dinara po kilogramu”, izjavila je Nestorov. Dodala je da je za pokriće troškova pri akontnoj ceni od 19 dinara po kilogramu neophodan znatno viši prinos.

Zadružni savez Vojvodine poslao je predlog Ministarstvu poljoprivrede da se poljoprivrednicima obezbede kratkoročni beskamatni krediti na najmanje tri meseca, kako bi prevazišli jaz između niske tržišne cene i potrebe za likvidnošću. “Poljoprivrednici su finansijski iscrpljeni i čekaju rod da bi došli do prvih prihoda, a ne isplati im se da prodaju pšenicu po ovim cenama”, istakla je Nestorov.

Kao dodatni problem navodi se i nedostatak zvaničnih podataka o zalihama neprodate pšenice iz prošlogodišnjeg roda, što otežava planiranje i donošenje ekonomskih mera. Otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina, dok su troškovi repromaterijala porasli i duplo, što se pripisuje poremećenim geopolitičkim odnosima i nefunkcionalnosti evropskog tržišta ratarskih i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Nestorov ocenjuje da poljoprivrednici prodaju proizvode ispod cene koštanja, a pojedini otkupljivači u Vojvodini počeli su da razvrstavaju pšenicu i plaćaju prema kvalitetu. Najveći inostrani kupac srpske pšenice je Italija, koja insistira na visokom kvalitetu hlebnog zrna.

Pročitaj još

Domaće

Francuska zabeležila 339 temperaturnih rekorda, 44 miliona ljudi pogođeno ekstremnom vrućinom

U 58 departmana uveden crveni stepen upozorenja, anksioznost i nasilje rastu za 1,5 odsto po stepenu

Published

13 hours ago

on

June 27, 2026

By

sunset, sun, sky, clouds, nature, orange, orange sky, sundown, setting sun, dusk, twilight, afterglow, skyscape

U 58 departmana uveden crveni stepen upozorenja, anksioznost i nasilje rastu za 1,5 odsto po stepenu

Francuska je tokom najtoplijeg dana od 1947. godine zabeležila 339 novih temperaturnih rekorda, dok je ekstremni toplotni talas zahvatio veliki deo zemlje, saopštili su stručnjaci. Najviša izmerena temperatura registrovana je u mestu Pizos u departmanu Land, gde je dostignuto 44,3 stepena Celzijusa. Zbog ekstremnih vrućina, 58 departmana je stavljeno pod najviši, crveni stepen upozorenja, što pogađa oko 44 miliona stanovnika Francuske.

Prema rečima francuskih stručnjaka, toplotni talasi utiču ne samo na fizičko zdravlje već i na mentalno stanje, pri čemu su tokom visokih temperatura zabeleženi porasti anksioznosti, poremećaja sna i nasilnog ponašanja. Psihijatar Marin Akuai objašnjava da toplota izaziva varijacije u neurotransmiterima kao što su serotonin i dopamin, što može dovesti do promena raspoloženja i ponašanja. Istovremeno, visoke temperature ometaju rad hipotalamusa, dela mozga zaduženog za regulaciju telesne temperature, a prirodni mehanizmi termoregulacije bivaju preopterećeni tokom ekstremnih vrućina.

Stručnjaci ističu da skoro trećina ubistava u Francuskoj (28 odsto) nastaje tokom letnjih meseci, sa vrhuncem u julu, dok istraživanja u SAD potvrđuju sezonski rast nasilnih incidenata tokom toplotnih talasa. Dodatno, uslovi ekstremne vrućine pogoduju porodičnom nasilju, posebno ugrožavajući žene i decu, dok izolacija može doprineti eskalaciji konflikata.

Istraživanja pokazuju da za svaki dodatni stepen porasta temperature učestalost samoubistava može porasti za oko 1,5 odsto, iako taj odnos nije uvek linearan. Tokom toplotnih talasa najteže su pogođene osobe u ranjivim životnim uslovima, a društvene nejednakosti dodatno se produbljuju.

Kako navode stručnjaci, temperatura koja ne opada tokom noći otežava spavanje, što uzrokuje povećanu razdražljivost, anksioznost i nervozu. Ovi podaci ukazuju na značajan uticaj klimatskih promena na javno zdravlje i potrebu za adekvatnim merama podrške stanovništvu.

Pročitaj još

Domaće

FIFA povećava prihode korišćenjem NFL modela, karte za Mundijal dostižu 1.000 dolara

Cene za utakmice Svetskog prvenstva 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku višestruko premašuju evropske, prosečna karta za grupnu fazu 863,9 evra

Published

17 hours ago

on

June 27, 2026

By

Cene za utakmice Svetskog prvenstva 2026. u SAD, Kanadi i Meksiku višestruko premašuju evropske, prosečna karta za grupnu fazu 863,9 evra

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine, koje zajednički organizuju Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko, uvodi dosad neviđen ekonomski model prihoda i troškova, pri čemu cene ulaznica dostižu do 1.000 dolara (863,9 evra) za atraktivne utakmice grupne faze, dok su cene za finale četvorocifrene. Ovaj pristup je zasnovan na američkom sportskom modelu, gde se prioritet daje maksimizaciji prihoda kroz dinamičko određivanje cena, umesto tradicionalnog podsticanja privredne aktivnosti u zemljama domaćinima.

Za razliku od prethodnih turnira, gde je naglasak bio na izgradnji nove infrastrukture i troškovima koje su snosili poreski obveznici, organizatori Mundijala 2026. odlučili su da iznajmljuju postojeće stadione američkog fudbala u 11 američkih gradova, dok samo četvrtina utakmica pripada Kanadi i Meksiku. Troškove ovog modela uglavnom snose sami navijači, što je dovelo do značajnijeg povećanja cena u odnosu na prethodna prvenstva.

FIFA je istakla da će prihodi od karata biti preraspodeljeni kako bi se podstakao razvoj fudbala u siromašnijim zemljama, ali američki model daje prednost segmentaciji tržišta i vrednovanju određenih tipova navijača kroz tzv. „K-grafik“, čime se maksimizuje prihod kroz različite nivoe potrošnje. Ovakva praksa je već prisutna u NFL-u, gde su stadioni preuređeni za luksuzne lože, a dinamičko određivanje cena omogućava dodatno povećanje prihoda u sezoni sa ograničenim brojem utakmica.

Za razliku od ranijih turnira, gde su zemlje-domaćini investirale u nove objekte koji su često ostajali neiskorišćeni nakon takmičenja, kao što su stadioni u Japanu, Južnoj Africi ili Brazilu, Mundijal 2026. sprovodi koncept „lake imovine“: umesto izgradnje, koristi se zakup već postojećih objekata, dok prihodi rastu zahvaljujući većem broju utakmica (proširenje turnira sa 32 na 48 timova), ogromnim stadionima i visokoj potražnji za ulaznicama.

Dinamičko određivanje cena, koje je uobičajeno za koncerte i američke sportske događaje, sada se prvi put primenjuje na ovako velikom globalnom sportskom takmičenju. Organizatori očekuju da će ovakav pristup generisati rekordne prihode za FIFA, dok navijači iz celog sveta suočavaju se sa znatno višim troškovima u poređenju sa ranijim šampionatima.

Pročitaj još

U Trendu