Iskustvo mlade žene otkriva simptome, dijagnostiku i prevenciju larva migrans nakon egzotičnih putovanja

Jovana, mlada žena iz Srbije, doživela je retku tropsku infekciju nakon puta na Zanzibar 2023. godine. Isprva je na stopalu primetila crvenu tačku koju je smatrala ubodom insekta, ali se crvenilo proširilo i pojavili su se vijugavi tragovi ispod kože. To ju je navelo da potraži pomoć lekara. Obišla je više specijalista, uključujući dermatologe i infektologe, ali dijagnoza joj nije odmah postavljena. Tek kroz lično istraživanje i konsultacije sa infektolozima u Beogradu, otkrila je da pati od larva migrans, parazitske infekcije kože izazvane larvama koje se nalaze u pesku ili zemlji u tropskim krajevima. Infekcija nastaje kada koža dođe u kontakt sa zagađenim površinama, posebno na mestima gde borave psi i mačke. Larva se kreće neposredno ispod kože, izazivajući svrab, crvenilo i upalu, ali ne može završiti razvoj kod ljudi i vremenom ugine.

Jovana opisuje da je psihički najteži deo bio saznanje da se parazit svakodnevno pomera ispod kože: “Jedan od težih perioda psihički. Znaš da imaš nešto živo u stopalu što se svakog dana pomera i pravi kanale koje vidiš na koži. Svrbi, pecka, a glava radi 300 na sat”, ističe ona. Nakon dobijanja odgovarajuće terapije preporučene od strane specijalista iz inostranstva, otok i tragovi infekcije su se povukli, ali su fleke na koži ostale još godinu dana.

Ženama koje planiraju putovanja u tropske krajeve savetuje da je prevencija ključna: izbegavajte hodanje bosi po pesku ili zemlji, koristite peškir na plaži i redovno perite stopala nakon boravka napolju. Ako primetite neobične tragove, crvenilo ili svrab koji se širi, obavezno potražite medicinsku pomoć i napomenite da ste boravili u tropskom području.

Infektolog dr Marija Petrović naglašava: “Larva migrans uglavnom nije opasna po život, ali može biti vrlo neprijatna i izazvati veliki stres. Terapija uključuje antiparazitne lekove i važno je da se ne pokušava samostalno uklanjanje larve.” Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru, posebno po povratku sa egzotičnih destinacija. Najvažnija prevencija ostaje pravilna higijena i zaštita kože tokom putovanja.

Novo australijsko istraživanje otkriva da i mala količina ultra-prerađene hrane može smanjiti pažnju, posebno kod žena svih uzrasta.

Najnovija studija sa australijskog univerziteta pokazuje da čak i male količine industrijski prerađene hrane mogu uticati na kognitivne sposobnosti žena. Istraživanje objavljeno krajem aprila 2026. ističe da povećanje unosa ultra-prerađene hrane za samo 10 odsto – što je ekvivalent jednoj kesici čipsa – može dovesti do blagih, ali merljivih promena u koncentraciji.

Ultra-prerađena hrana, poznata kao UPF, uključuje gotove grickalice, slatkiše, gazirane napitke i brzu hranu. Nutricionistkinja Barbara Kardoso, koja je vodila studiju, napominje: “naša ishrana sve više uključuje ove proizvode, a posledice se ogledaju ne samo u fizičkom, već i u kognitivnom zdravlju”. U ispitivanju je učestvovalo nekoliko hiljada odraslih osoba, a oni koji su češće konzumirali ovakve namirnice imali su nešto slabije rezultate na testovima pažnje.

Nutricionistkinja Keri Gans ističe da ovakva hrana obično sadrži visoke količine soli, šećera i aditiva, što može izazvati nagli pad energije nakon početnog talasa, ali i smanjiti unos esencijalnih hranljivih materija važnih za mozak. “Prerađena hrana zamenjuje obroke bogate vitaminima i mineralima, a to utiče na sposobnost koncentracije”, naglašava Gans.

Neurolog dr Kliford Segil dodaje: “Konzumacija ultra-prerađene hrane možda ne deluje opasno na prvi pogled, ali dugoročno može povećati rizik od problema s pamćenjem i pažnjom, pa čak i od razvoja ranih znakova demencije.”

Za žene koje često posežu za brzom užinom, preporuka je da umesto kesice čipsa ili keksa biraju orašaste plodove, voće ili jogurt. Ove namirnice su bogatije vlaknima, proteinima i zdravim mastima, što doprinosi održavanju energije i boljoj funkciji mozga tokom dana. Ukoliko primetite pad koncentracije ili promene u pamćenju, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom radi prilagođavanja ishrane.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Nova američka studija ukazuje na moguće rizike pesticida u voću i povrću, posebno kod mlađih nepušača

Najnovije istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama otkriva neočekivanu vezu između zdrave ishrane i učestalosti raka pluća kod mlađih žena koje nikada nisu pušile. Naučnici sa renomiranog onkološkog instituta analizirali su podatke 187 pacijenata mlađih od 50 godina, nepušača, i došli do iznenađujućeg zaključka – osobe koje su konzumirale najviše voća, povrća i integralnih žitarica zapravo su imale viši rizik od razvoja raka pluća.

Rak pluća obično povezujemo sa pušenjem i starijom populacijom, ali poslednjih godina raste broj slučajeva kod mlađih žena koje nisu nikada pušile. Ova grupa ispitanika unosila je znatno više zdrave hrane od proseka, što je do sada važilo za osnovu prevencije mnogih bolesti, pa rezultati otvaraju važna pitanja za dalje istraživanje.

Član istraživačkog tima, doktorka Horhe Nieva, ističe: „Naši rezultati pokazuju da mlađe osobe koje ne puše, a konzumiraju više zdrave hrane, imaju veći rizik od raka pluća. Potrebno je dodatno ispitivanje uzroka ovog fenomena.”

Važno je istaći da sama zdrava hrana nije proglašena rizičnim faktorom. Naučnici pretpostavljaju da bi razlog mogao biti izloženost pesticidima – hemijskim sredstvima koja se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi. Ovakvi proizvodi često sadrže ostatke pesticida, što je prepoznato kao potencijalni rizik. Iako su najviše izloženi radnici u poljoprivredi, i svakodnevni potrošači mogu uneti manje količine ovih supstanci kroz ishranu.

Istraživanje ne menja preporuke za raznovrsnu i balansiranu ishranu, ali ističe značaj temeljitog pranja i ljuštenja voća i povrća, kao i izbor organskih proizvoda kad god je to moguće. Žene koje vode računa o ishrani porodice mogu deo svežeg voća i povrća zameniti zamrznutim, jer ono često sadrži manje ostataka pesticida.

Rak pluća kod nepušača pokazuje drugačije simptome od onog povezanog sa pušenjem. Rani znaci mogu biti suptilni – blagi kašalj, umor ili bol u grudima. Zato je važno da žene obraćaju pažnju na promene zdravlja i redovno konsultuju lekara, naročito ako postoji porodična istorija bolesti.

Za sve nedoumice ili simptome vezane za ishranu i zdravlje, savetuje se da se obratite svom izabranom lekaru ili nutricionisti. Naučna istraživanja se nastavljaju, a trenutna preporuka glasi: birajte raznovrsnu, temeljno opranu i što prirodniju hranu, uz pažljivo biranje izvora namirnica.