Novo australijsko istraživanje otkriva da i mala količina ultra-prerađene hrane može smanjiti pažnju, posebno kod žena svih uzrasta.

Najnovija studija sa australijskog univerziteta pokazuje da čak i male količine industrijski prerađene hrane mogu uticati na kognitivne sposobnosti žena. Istraživanje objavljeno krajem aprila 2026. ističe da povećanje unosa ultra-prerađene hrane za samo 10 odsto – što je ekvivalent jednoj kesici čipsa – može dovesti do blagih, ali merljivih promena u koncentraciji.

Ultra-prerađena hrana, poznata kao UPF, uključuje gotove grickalice, slatkiše, gazirane napitke i brzu hranu. Nutricionistkinja Barbara Kardoso, koja je vodila studiju, napominje: “naša ishrana sve više uključuje ove proizvode, a posledice se ogledaju ne samo u fizičkom, već i u kognitivnom zdravlju”. U ispitivanju je učestvovalo nekoliko hiljada odraslih osoba, a oni koji su češće konzumirali ovakve namirnice imali su nešto slabije rezultate na testovima pažnje.

Nutricionistkinja Keri Gans ističe da ovakva hrana obično sadrži visoke količine soli, šećera i aditiva, što može izazvati nagli pad energije nakon početnog talasa, ali i smanjiti unos esencijalnih hranljivih materija važnih za mozak. “Prerađena hrana zamenjuje obroke bogate vitaminima i mineralima, a to utiče na sposobnost koncentracije”, naglašava Gans.

Neurolog dr Kliford Segil dodaje: “Konzumacija ultra-prerađene hrane možda ne deluje opasno na prvi pogled, ali dugoročno može povećati rizik od problema s pamćenjem i pažnjom, pa čak i od razvoja ranih znakova demencije.”

Za žene koje često posežu za brzom užinom, preporuka je da umesto kesice čipsa ili keksa biraju orašaste plodove, voće ili jogurt. Ove namirnice su bogatije vlaknima, proteinima i zdravim mastima, što doprinosi održavanju energije i boljoj funkciji mozga tokom dana. Ukoliko primetite pad koncentracije ili promene u pamćenju, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom radi prilagođavanja ishrane.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Nova američka studija ukazuje na moguće rizike pesticida u voću i povrću, posebno kod mlađih nepušača

Najnovije istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama otkriva neočekivanu vezu između zdrave ishrane i učestalosti raka pluća kod mlađih žena koje nikada nisu pušile. Naučnici sa renomiranog onkološkog instituta analizirali su podatke 187 pacijenata mlađih od 50 godina, nepušača, i došli do iznenađujućeg zaključka – osobe koje su konzumirale najviše voća, povrća i integralnih žitarica zapravo su imale viši rizik od razvoja raka pluća.

Rak pluća obično povezujemo sa pušenjem i starijom populacijom, ali poslednjih godina raste broj slučajeva kod mlađih žena koje nisu nikada pušile. Ova grupa ispitanika unosila je znatno više zdrave hrane od proseka, što je do sada važilo za osnovu prevencije mnogih bolesti, pa rezultati otvaraju važna pitanja za dalje istraživanje.

Član istraživačkog tima, doktorka Horhe Nieva, ističe: „Naši rezultati pokazuju da mlađe osobe koje ne puše, a konzumiraju više zdrave hrane, imaju veći rizik od raka pluća. Potrebno je dodatno ispitivanje uzroka ovog fenomena.”

Važno je istaći da sama zdrava hrana nije proglašena rizičnim faktorom. Naučnici pretpostavljaju da bi razlog mogao biti izloženost pesticidima – hemijskim sredstvima koja se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi. Ovakvi proizvodi često sadrže ostatke pesticida, što je prepoznato kao potencijalni rizik. Iako su najviše izloženi radnici u poljoprivredi, i svakodnevni potrošači mogu uneti manje količine ovih supstanci kroz ishranu.

Istraživanje ne menja preporuke za raznovrsnu i balansiranu ishranu, ali ističe značaj temeljitog pranja i ljuštenja voća i povrća, kao i izbor organskih proizvoda kad god je to moguće. Žene koje vode računa o ishrani porodice mogu deo svežeg voća i povrća zameniti zamrznutim, jer ono često sadrži manje ostataka pesticida.

Rak pluća kod nepušača pokazuje drugačije simptome od onog povezanog sa pušenjem. Rani znaci mogu biti suptilni – blagi kašalj, umor ili bol u grudima. Zato je važno da žene obraćaju pažnju na promene zdravlja i redovno konsultuju lekara, naročito ako postoji porodična istorija bolesti.

Za sve nedoumice ili simptome vezane za ishranu i zdravlje, savetuje se da se obratite svom izabranom lekaru ili nutricionisti. Naučna istraživanja se nastavljaju, a trenutna preporuka glasi: birajte raznovrsnu, temeljno opranu i što prirodniju hranu, uz pažljivo biranje izvora namirnica.

Prilagodite unos magnezijuma svojim dnevnim potrebama – energija, oporavak ili kvalitetan san za žene svih uzrasta

Magnezijum je izuzetno važan mineral za žene, posebno za one koje vode dinamičan život, često su izložene stresu ili se nalaze u posebnim životnim fazama poput trudnoće, dojenja ili menopauze. Pravilno vreme unosa ovog minerala može poboljšati njegovu efikasnost, a najnovija istraživanja preporučuju da svaka žena prilagodi vreme uzimanja prema ličnim potrebama i ciljevima.

Manjak magnezijuma često se javlja kod žena koje su fizički aktivne ili imaju ubrzan tempo života, a simptomi su umor, grčevi u mišićima, nervoza i poremećaji sna. Dodavanje magnezijuma ishrani može značajno doprineti smanjenju ovih problema, poboljšati koncentraciju i ubrzati oporavak mišića nakon fizičke aktivnosti.

Kako objašnjava dr Milena Popović, specijalista opšte medicine: “Vreme unosa magnezijuma treba uskladiti sa vašim potrebama – ako vam je cilj bolja produktivnost i smanjenje stresa, preporučuje se uzimanje ujutru. Za opuštanje i bolji san, idealno je da se uzme uveče, dok je za žene koje treniraju najbolji efekat nakon fizičke aktivnosti.”

Za one koje redovno treniraju, preporučuje se da magnezijum unose odmah nakon vežbanja, jer tako pomažu bržoj regeneraciji mišića i smanjuju rizik od grčeva. Tokom fizičkog napora telo gubi magnezijum preko znoja, pa je važno nadoknaditi ga posle treninga. Za žene koje se bore sa nesanicom ili osećajem napetosti, uzimanje magnezijuma uveče može doprineti opuštanju i boljem snu.

Treba imati na umu da svaka žena može drugačije reagovati – nekima će magnezijum ujutru dati energiju, dok kod drugih može izazvati blagu pospanost. Zato je važno osluškivati svoje telo i prilagoditi vreme uzimanja prema sopstvenom osećaju.

Pre nego što se odlučite za dodatak magnezijuma, konsultujte se sa lekarom radi tačne dijagnoze i preporuke. Pravilna upotreba, u skladu sa preporučenim dnevnim dozama, može doprineti smirenju, boljem opštem zdravlju i podržati mišićnu funkciju – posebno ženama koje svakodnevno balansiraju između brojnih obaveza.