Pravilna upotreba aspirina može biti ključna tokom srčanog udara, ali stručna pomoć je uvek prioritet

Srčani udar je ozbiljna zdravstvena situacija koja ne zaobilazi ni žene, posebno nakon pedesete godine. Rano prepoznavanje simptoma kao što su intenzivan pritisak ili bol u grudima, bol koji se širi na ruku, vrat ili vilicu, osećaj nedostatka vazduha i mučnina, može biti presudno za ishod. U takvim trenucima najvažnije je odmah pozvati hitnu pomoć i ostati smiren dok ne stignu medicinski radnici.

Aspirin, poznat kao lek koji sprečava zgrušavanje krvi, može pomoći tokom srčanog udara jer smanjuje šansu stvaranja ugruška koji ometa protok krvi do srca. Kardiolog dr Frančeska Lo Monaka naglašava: „Aspirin čini krv manje lepljivom i može smanjiti štetu tokom infarkta, ali je najvažnije hitno zatražiti stručnu pomoć, a lek uzeti samo ako nije kontraindikovan.”

Ako niste alergični na aspirin, preporučuje se da prilikom sumnje na infarkt uzmete 300 mg ovog leka, najbolje tako što ćete tabletu sažvakati radi bržeg dejstva. Važno je napomenuti da, ukoliko aspirin nije odmah dostupan, ne treba ga tražiti ili odlaziti po njega – ostanite mirni dok pomoć ne stigne. „Aspirin nikako nije zamena za stručnu medicinsku intervenciju”, ističe dr Lo Monaka.

Dugotrajna upotreba aspirina može izazvati nuspojave kao što su problemi sa varenjem, veće krvarenje i rizik od nastanka čira na želucu. Istraživanja su pokazala da svakodnevna upotreba može skoro udvostručiti rizik od ozbiljnog krvarenja, pa se savetuje da žene ne koriste aspirin preventivno bez preporuke lekara.

Za one koje su već preživele srčani ili moždani udar, lekari često prepisuju male dnevne doze aspirina (najčešće 75-100 mg), ali isključivo uz redovno praćenje i na osnovu medicinske procene. Preventivno korišćenje aspirina kod zdravih žena se ne preporučuje zbog potencijalnih rizika.

U slučaju simptoma srčanog udara postupite ovako:
– Odmah pozovite hitnu pomoć
– Ostanite mirni i odmarajte se
– Ako niste alergični, sažvaćite 300 mg aspirina, ali samo ako ga već imate kod sebe
– Ne pokušavajte sami otići do lekara

Dr Lo Monaka zaključuje: „Svakodnevne preventivne doze aspirina koristite isključivo prema savetu svog lekara.” Za preciznu dijagnozu i preporuku uvek se obratite stručnjaku.

Iskustvo mlade žene otkriva simptome, dijagnostiku i prevenciju larva migrans nakon egzotičnih putovanja

Jovana, mlada žena iz Srbije, doživela je retku tropsku infekciju nakon puta na Zanzibar 2023. godine. Isprva je na stopalu primetila crvenu tačku koju je smatrala ubodom insekta, ali se crvenilo proširilo i pojavili su se vijugavi tragovi ispod kože. To ju je navelo da potraži pomoć lekara. Obišla je više specijalista, uključujući dermatologe i infektologe, ali dijagnoza joj nije odmah postavljena. Tek kroz lično istraživanje i konsultacije sa infektolozima u Beogradu, otkrila je da pati od larva migrans, parazitske infekcije kože izazvane larvama koje se nalaze u pesku ili zemlji u tropskim krajevima. Infekcija nastaje kada koža dođe u kontakt sa zagađenim površinama, posebno na mestima gde borave psi i mačke. Larva se kreće neposredno ispod kože, izazivajući svrab, crvenilo i upalu, ali ne može završiti razvoj kod ljudi i vremenom ugine.

Jovana opisuje da je psihički najteži deo bio saznanje da se parazit svakodnevno pomera ispod kože: “Jedan od težih perioda psihički. Znaš da imaš nešto živo u stopalu što se svakog dana pomera i pravi kanale koje vidiš na koži. Svrbi, pecka, a glava radi 300 na sat”, ističe ona. Nakon dobijanja odgovarajuće terapije preporučene od strane specijalista iz inostranstva, otok i tragovi infekcije su se povukli, ali su fleke na koži ostale još godinu dana.

Ženama koje planiraju putovanja u tropske krajeve savetuje da je prevencija ključna: izbegavajte hodanje bosi po pesku ili zemlji, koristite peškir na plaži i redovno perite stopala nakon boravka napolju. Ako primetite neobične tragove, crvenilo ili svrab koji se širi, obavezno potražite medicinsku pomoć i napomenite da ste boravili u tropskom području.

Infektolog dr Marija Petrović naglašava: “Larva migrans uglavnom nije opasna po život, ali može biti vrlo neprijatna i izazvati veliki stres. Terapija uključuje antiparazitne lekove i važno je da se ne pokušava samostalno uklanjanje larve.” Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru, posebno po povratku sa egzotičnih destinacija. Najvažnija prevencija ostaje pravilna higijena i zaštita kože tokom putovanja.

Novo australijsko istraživanje otkriva da i mala količina ultra-prerađene hrane može smanjiti pažnju, posebno kod žena svih uzrasta.

Najnovija studija sa australijskog univerziteta pokazuje da čak i male količine industrijski prerađene hrane mogu uticati na kognitivne sposobnosti žena. Istraživanje objavljeno krajem aprila 2026. ističe da povećanje unosa ultra-prerađene hrane za samo 10 odsto – što je ekvivalent jednoj kesici čipsa – može dovesti do blagih, ali merljivih promena u koncentraciji.

Ultra-prerađena hrana, poznata kao UPF, uključuje gotove grickalice, slatkiše, gazirane napitke i brzu hranu. Nutricionistkinja Barbara Kardoso, koja je vodila studiju, napominje: “naša ishrana sve više uključuje ove proizvode, a posledice se ogledaju ne samo u fizičkom, već i u kognitivnom zdravlju”. U ispitivanju je učestvovalo nekoliko hiljada odraslih osoba, a oni koji su češće konzumirali ovakve namirnice imali su nešto slabije rezultate na testovima pažnje.

Nutricionistkinja Keri Gans ističe da ovakva hrana obično sadrži visoke količine soli, šećera i aditiva, što može izazvati nagli pad energije nakon početnog talasa, ali i smanjiti unos esencijalnih hranljivih materija važnih za mozak. “Prerađena hrana zamenjuje obroke bogate vitaminima i mineralima, a to utiče na sposobnost koncentracije”, naglašava Gans.

Neurolog dr Kliford Segil dodaje: “Konzumacija ultra-prerađene hrane možda ne deluje opasno na prvi pogled, ali dugoročno može povećati rizik od problema s pamćenjem i pažnjom, pa čak i od razvoja ranih znakova demencije.”

Za žene koje često posežu za brzom užinom, preporuka je da umesto kesice čipsa ili keksa biraju orašaste plodove, voće ili jogurt. Ove namirnice su bogatije vlaknima, proteinima i zdravim mastima, što doprinosi održavanju energije i boljoj funkciji mozga tokom dana. Ukoliko primetite pad koncentracije ili promene u pamćenju, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom radi prilagođavanja ishrane.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.