Američko tužilaštvo podnelo zahtev za pritvor osumnjičenog za incident tokom večere dopisnika, priložene fotografije iz istrage

Američko Ministarstvo pravde podnelo je sudu zahtev za pritvor osumnjičenog Kola Alena, koji se tereti za pucnjavu tokom večere Dopisničkog udruženja u Vašingtonu. Prema zvaničnim sudskim dokumentima, zahtev za određivanje pritvora podnela je federalna tužiteljka Džanin Pirro, a uz podnesak su priložene i nove fotografije na kojima se, prema navodima tužilaštva, vidi Alen sa oružjem u hotelskoj sobi neposredno pre incidenta.

Osumnjičeni je prethodno optužen u saveznom sudu za tri krivična dela, uključujući pokušaj atentata na predsednika Sjedinjenih Država, kao i za upotrebu i prenos vatrenog oružja. Incident je, prema navodima iz istrage, dogodio 25. aprila 2026. godine tokom događaja u Vašingtonu kome su prisustvovali brojni novinari i predstavnici vlasti.

U sudskom memorandumu navodi se da, ukoliko bude osuđen, Alenu preti maksimalna kazna doživotnog zatvora. Tužilaštvo je u podnesku navelo da su „radnje okrivljenog bile unapred smišljene, nasilne i usmerene na izazivanje smrti”, ističući da postoje zakonski razlozi za određivanje pritvora do početka suđenja.

Fotografije koje su priložene kao dokazni materijal, prema tužilaštvu, nastale su kratko pre samog incidenta i prikazuju osumnjičenog sa oružjem u hotelskoj sobi. Ministarstvo pravde navodi da ove slike predstavljaju deo dokaza u istrazi.

U trenutku objavljivanja vesti, sudski postupak je u toku, a odluka o pritvoru će biti doneta na osnovu zahteva tužilaštva i priloženih dokaza. Do sada nisu objavljeni dodatni detalji o motivima ili drugim okolnostima incidenta, dok odbrana osumnjičenog nije iznela javne komentare povodom slučaja.

Incident tokom večere Dopisničkog udruženja privukao je pažnju javnosti zbog prisustva visokih zvaničnika i medija. Istraga je u toku, a zvaničnici Ministarstva pravde najavili su da će javnost biti blagovremeno obaveštavana o daljem toku procesa.

Najviši sud Sjedinjenih Država potvrdio je presudu nižeg suda, osporavajući granice izbornih okruga, prema zvaničnim informacijama

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je 29. aprila 2026. godine odluku kojom se poništava kongresna mapa Luizijane sa dva većinski crnačka okruga, potvrđujući time raniju presudu nižeg suda. Sud je ocenio da su tvorci mape previše koristili rasu kao kriterijum prilikom određivanja granica kongresnih okruga, dok su pokušavali da ispune zahteve iz Sekcije 2 Zakona o biračkim pravima. U obrazloženju odluke, koju je napisao sudija Semjuel Alito, navodi se da pomenuta sekcija ne zahteva od države Luizijana da formira drugi većinski manjinski okrug.

Sud je odlučivao u odnosu šest prema tri, pri čemu su tri liberalna sudije bile protiv odluke većine. Ova presuda dolazi svega nekoliko meseci pre novembarskih izbora za Kongres, a kandidati su već podneli kandidature za svih šest kongresnih okruga u Luizijani. Nije poznato da li će republikanci u toj saveznoj državi pokušati da kasnije preprave izbornu mapu nakon ove odluke.

Prema važećoj mapi, koja je korišćena i tokom izbornog ciklusa 2024. godine, Luizijana je imala četiri okruga sa većinskim belim stanovništvom i dva okruga sa većinskim crnačkim stanovništvom. Ta mapa je prethodno poništena od strane tročlanog sudskog panela zbog ocene da predstavlja neustavno crtanje izbornih okruga na osnovu rase.

Odluka Vrhovnog suda ima potencijalno šire posledice, jer bi mogla uticati na primenu Sekcije 2 Zakona o biračkim pravima i u drugim saveznim državama, gde su prethodno bili formirani većinski manjinski okruzi kako bi se ispunili zahtevi tog zakona. Pred sudom se razmatralo da li pretežno rasno zasnovano crtanje izbornih granica može biti u suprotnosti sa 14. i 15. amandmanom Ustava SAD.

Spor oko mape Luizijane izazvao je pažnju šire američke javnosti, jer bi mogao da ima uticaj na političku zastupljenost manjina u budućim izbornim ciklusima. U presudi se ističe da zaštita biračkih prava ostaje važan princip, ali da Sekcija 2 ne nalaže formiranje dodatnih većinski manjinskih okruga ukoliko bi to predstavljalo prekomerno oslanjanje na rasne kriterijume pri izradi izbornih mapa.

Prema navodima iz sudskog rešenja, ostaje otvoreno pitanje da li će i na koji način druge države prilagoditi svoje izborne mape u skladu sa ovom odlukom. Odluka je doneta u periodu pojačanih političkih tenzija uoči izbora, dok pravni stručnjaci ocenjuju da bi ona mogla uticati na buduće parnice i praksu crtanja izbornih okruga na nacionalnom nivou.

Američki senatski odbor glasa o kandidatu za čelnu funkciju Federalnih rezervi, dok se očekuje očuvanje trenutne kamatne stope

Senatski odbor za bankarstvo Sjedinjenih Američkih Država zakazao je glasanje u sredu ujutru o tome da li će predlog za imenovanje Kevina Warsha za predsednika Federalnih rezervi biti prosleđen na razmatranje u punom sastavu Senata. Warsha je za ovu funkciju predložio predsednik SAD, a aktuelni predsednik Jerome Powell završava svoj mandat sledećeg meseca.

Za nastavak procedure, Warsh mora dobiti podršku većine članova odbora. Glasanje je predviđeno za 10 časova po lokalnom vremenu. Ukoliko odbor potvrdi nominaciju, sledeći korak je glasanje u Senatu, gde je za izbor potrebna prosta većina. Warsh bi, u slučaju potvrde, postao sedamnaesti predsednik Federalnih rezervi od osnivanja ove institucije 1913. godine.

Glasanje u odboru poklapa se sa redovnim sastankom centralne banke, na kojem se očekuje da zvaničnici Federalnih rezervi zadrže postojeću kamatnu stopu. Prema dostupnim informacijama, Warsh se smatra kandidatom sa velikom šansom za potvrdu, čime bi nasledio Powella po isteku njegovog mandata 15. maja. Time bi Warsh mogao preuzeti funkciju do sednice centralne banke zakazane za 16. i 17. jun.

Senator Thom Tillis iz Severne Karoline ranije je najavio da će blokirati Warshovu nominaciju, zahtevajući da Ministarstvo pravde okonča istragu protiv aktuelnog predsednika Federalnih rezervi Jeromea Powella u vezi sa renoviranjem sedišta u Vašingtonu. S obzirom na to da republikanci imaju tesnu većinu u odboru, stav senatora Tillisa mogao je uticati na dinamiku potvrde kandidature.

Međutim, američki državni tužilac za okrug Kolumbija Jeanine Pirro objavila je 24. aprila da se istraga protiv Powella obustavlja, nakon čega je senator Tillis izjavio da je spreman da omogući napredovanje Warshove nominacije.

Tokom nedavnog saslušanja pred odborom, Warsh je istakao da će u donošenju monetarne politike ostati “strogo nezavisan”. Prethodno je predsednik SAD više puta pozivao centralnu banku da snizi kamatne stope, što je otvorilo pitanje nezavisnosti Federalnih rezervi od političkog uticaja.

Warsh je u svom obraćanju naglasio da nije bilo političkog pritiska u vezi sa njegovim budućim odlukama o monetarnoj politici. Očekuje se da će konačna odluka Senata biti doneta nakon što odbor iznese svoj stav o nominaciji.