Policija navodi da su digitalni tragovi, uključujući pitanja postavljena ChatGPT-u, deo dokaza u aktuelnom slučaju

Policija američke savezne države Floride istražuje ubistvo dvoje studenata Univerziteta Južne Floride, u čijoj istrazi su, prema navodima zvaničnika, korišćeni digitalni tragovi povezani sa upotrebom veštačke inteligencije. Osumnjičeni Hisham Abugharbieh, koji je bio cimer jednog od studenata, uhapšen je tokom vikenda i optužen za dvostruko ubistvo sa predumišljajem.

Prema informacijama iz sudskih dokumenata, Abugharbieh je u danima pre nestanka postavljao pitanja ChatGPT-u u vezi sa načinima prikrivanja dokaza i drugim temama koje se dovode u vezu sa istragom. Policija je saopštila da je među postavljenim pitanjima bila i upotreba crnih kesa za đubre, kao i mogućnost otkrivanja takvih radnji.

Tela studenata Zamil Limona i Nahide Bristy pronađena su na različitim lokacijama u oblasti Tampa. Limonovo telo pronađeno je na mostu Hauard Frankland u Sankt Petersburgu, dok su ostaci za koje se pretpostavlja da pripadaju Bristy pronađeni tokom potrage, ali zvanična identifikacija još nije potvrđena. Porodica Nahide Bristy izjavila je da ih je policija obavestila o mogućnosti njene smrti, iako formalna potvrda izostaje.

Iz policije je saopšteno da su digitalni dokazi, među kojima su i interakcije sa ChatGPT-jem, deo prikupljenih materijala koji će biti korišćeni u daljem toku istrage i sudskog postupka. Sudska dokumentacija navodi da je osumnjičeni istraživao teme kao što su izmena broja šasije na vozilu i posedovanje oružja bez dozvole, u periodu pre nestanka studenata. Policija ističe da je tokom istrage analizirana i lokacija mobilnog telefona osumnjičenog, koja je pokazala prisustvo na mestu gde je kasnije pronađeno telo jednog od studenata.

Univerzitet Južne Floride potvrdio je da su oba studenta poslednji put viđena 16. aprila u okolini Tampe. Porodice žrtava su obaveštene o toku istrage, dok su vlasti apelovale na javnost da se uzdrže od spekulacija do završetka svih zvaničnih procedura.

Ovaj slučaj predstavlja jedan od primera gde se veštačka inteligencija i digitalni tragovi koriste u savremenim istragama, što otvara pitanje uticaja novih tehnologija na rad pravosudnih organa. Policija nastavlja sa prikupljanjem i analizom dokaza, a suđenje osumnjičenom je u pripremnoj fazi.

Zvanične institucije nisu iznosile detalje o motivima, kao ni o svim okolnostima događaja, navodeći da je istraga i dalje u toku. Dalji razvoj slučaja zavisiće od nalaza forenzičkih timova i sudskih organa.

Zajedničko saopštenje šest država, slučaj Panamskog kanala izazvao diplomatske tenzije i mere u pomorskom saobraćaju

Sjedinjene Američke Države, zajedno sa pet latinoameričkih i karipskih država, uputile su 14.06.2024. oštro upozorenje Kini povodom navodnog ekonomskog pritiska koji se, prema saopštenju, sprovodi na Panamu. U zajedničkoj izjavi, koju su potpisale SAD, Bolivija, Kostarika, Gvajana, Paragvaj i Trinidad i Tobago, istaknuto je da pokušaji podrivanja suvereniteta država regiona predstavljaju pretnju kolektivnoj bezbednosti.

Diplomatski spor izbio je nakon što je Vrhovni sud Paname ukinuo koncesiju kompaniji CK Hutchison iz Hong Konga za upravljanje terminalima Balboa i Kristobal na ulazima u Panamski kanal. Ovi objekti su decenijama bili pod kineskom upravom, a odluka panamskog suda Kina je protumačila kao neprijateljski čin pod uticajem SAD.

“Suverenitet naše hemisfere nije predmet pregovora. Duboko smo zabrinuti zbog ciljanog ekonomskog pritiska Kine nakon odluke o terminalima Balboa i Kristobal. Stojimo solidarno uz Panamu. Svaki pokušaj podrivanja suvereniteta Paname predstavlja pretnju za sve nas”, navodi se u zajedničkoj izjavi saveznika.

Prema međunarodnim pomorskim regulatorima, nakon sudske odluke zabeležen je nagli porast inspekcija i zadržavanja brodova pod panamskom zastavom u kineskim lukama. Tokom marta 2026. godine, Kina je zadržala gotovo 70 panamskih brodova, što je ocenjeno kao direktan odgovor na gubitak kontrole nad terminalima Balboa i Kristobal. U zvaničnom saopštenju saveznika, ove mere su opisane kao “očigledan pokušaj politizacije pomorske trgovine”.

Potpisnice saopštenja naglašavaju da je Panama ključna za pomorski trgovinski sistem regiona i da treba biti zaštićena od “neprimerenog spoljnog pritiska”. Sloboda plovidbe i nezavisnost institucija istaknute su kao prioritet za prosperitet obe Amerike.

Istovremeno, kompanija CK Hutchison pokrenula je međunarodnu arbitražu tražeći odštetu, dok su upravljanje terminalima privremeno preuzele druge međunarodne firme. Analitičari ocenjuju da je zajednički nastup šest država značajan korak u suprotstavljanju uticaju Kine u Latinskoj Americi i zaštiti Panamskog kanala. Iz Kine su ranije stigle optužbe da SAD koriste “siledžijsku taktiku” i da je odluka panamskog suda “apsurdna”, ali najnoviji događaji ukazuju na nastavak napetosti oko kontrole Panamskog kanala.

Britanski monarh održao istorijski govor pred oba doma Kongresa, ističući značaj transatlantske solidarnosti

Britanski kralj Čarls III održao je juče govor pred oba doma američkog Kongresa u Vašingtonu, drugog dana svoje državne posete Sjedinjenim Američkim Državama, pozivajući saveznike na “nepokolebljivu odlučnost” u podršci Ukrajini. Kako je saopšteno, kralj je u prepunoj sali Kapitola povukao paralelu između trenutne krize u Evropi i odgovora saveznika nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.

Govoreći pred članovima Kongresa, Čarls III je podsetio na značaj transatlantskog saveza, koji je, prema njegovim rečima, kroz decenije bio testiran u različitim sukobima: “Neposredno nakon 11. septembra, kada je NATO prvi put aktivirao Član 5 i kada je Savet bezbednosti UN bio ujedinjen pred licem terora, odgovorili smo na izazov zajedno, kao što smo to činili više od jednog veka – rame uz rame kroz dva svetska rata, Hladni rat, Avganistan i trenutke koji su definisali našu zajedničku bezbednost”, izjavio je kralj.

On je naglasio da je u današnjim okolnostima potrebna ista takva odlučnost: “Danas je ta ista, nepokolebljiva odlučnost potrebna za zaštitu Ukrajine i njenog najhrabrijeg naroda.” Njegov govor je više puta prekidan aplauzima i stajaćim ovacijama prisutnih članova Kongresa iz obe političke partije.

Kralj Čarls III je drugi britanski monarh u istoriji koji se obratio zajedničkoj sednici američkog Kongresa, posle kraljice Elizabete II, koja je to učinila 1991. godine. Zvaničnici su naveli da je ovim govorom potvrđena posvećenost Ujedinjenog Kraljevstva zajedničkim vrednostima i bezbednosti Evrope.

“Naša istorija pokazuje da možemo odgovoriti na najveće izazove kada radimo zajedno sa našim saveznicima”, poručio je kralj prisutnima. Prema zvaničnim izvorima, poseta kralja Čarlsa III Sjedinjenim Američkim Državama nastavlja se susretima sa američkim zvaničnicima tokom narednih dana.