Odbor za nadzor američkog Kongresa najavio novo svedočenje, dok demokrate traže pokretanje postupka zbog neodazivanja

Bivša državna tužiteljka Floride Pam Bondi trebalo bi da se pojavi pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma SAD sledećeg meseca radi zatvorenog svedočenja u okviru istrage o federalnim istragama vezanim za Džefrija Epstajna. Ovu informaciju potvrdila je portparolka odbora, nakon što su članovi demokratske frakcije odbora podneli predlog za pokretanje postupka protiv Bondi zbog ranijeg neodazivanja na sudski poziv.

Bondi je prethodno bila pozvana da svedoči 14. aprila, ali prema navodima iz Ministarstva pravde SAD, nije se pojavila jer je u međuvremenu razrešena sa svoje funkcije. U pismu Ministarstva pravde odboru je obrazloženo da je sudski poziv bio upućen Bondi u svojstvu državne tužiteljke, a ne kao fizičkom licu, te je njeno prisustvo povučeno.

Odbor je 4. marta izglasao izdavanje sudskog poziva Bondi, a tom prilikom su pored demokrata, za poziv glasali i pojedini republikanski članovi, uključujući Nensi Mejs, Loren Bobert, Majkla Klauda, Skota Perija i Tima Burčeta. Nakon što je njeno svedočenje otkazano, demokratski predstavnici su istakli da Bondi snosi odgovornost za odlaganje procesa.

“Pam Bondi je odbila da sarađuje sa odborom i nije se pojavila na zakazanom svedočenju”, izjavio je demokratski predstavnik Robert Garsija pre najave novog termina. Nakon toga, odbor je potvrdio da će Bondi ipak biti saslušana narednog meseca, ali iza zatvorenih vrata.

Kongres je u novembru usvojio Zakon o transparentnosti dokumenata vezanih za Epstajna, čime je Ministarstvu pravde naloženo da objavi dokumentaciju povezanu sa federalnim istragama protiv Džefrija Epstajna i njegove saradnice Gilejn Maksvel. Bondi se prethodnih meseci suočila sa kritikama zbog načina na koji su vođene određene istrage dok je obavljala funkciju tužiteljke, ali detalji o tim kritikama nisu bliže precizirani u zvaničnim izveštajima.

Prema navodima članova odbora, cilj istrage je utvrđivanje okolnosti i postupanja federalnih organa u predmetima povezanim sa Epstajnom. Nije precizirano da li će svedočenje Bondi biti javno dostupno ili će određeni delovi biti objavljeni nakon završetka saslušanja.

Najviši sud Sjedinjenih Država potvrdio je presudu nižeg suda, osporavajući granice izbornih okruga, prema zvaničnim informacijama

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je 29. aprila 2026. godine odluku kojom se poništava kongresna mapa Luizijane sa dva većinski crnačka okruga, potvrđujući time raniju presudu nižeg suda. Sud je ocenio da su tvorci mape previše koristili rasu kao kriterijum prilikom određivanja granica kongresnih okruga, dok su pokušavali da ispune zahteve iz Sekcije 2 Zakona o biračkim pravima. U obrazloženju odluke, koju je napisao sudija Semjuel Alito, navodi se da pomenuta sekcija ne zahteva od države Luizijana da formira drugi većinski manjinski okrug.

Sud je odlučivao u odnosu šest prema tri, pri čemu su tri liberalna sudije bile protiv odluke većine. Ova presuda dolazi svega nekoliko meseci pre novembarskih izbora za Kongres, a kandidati su već podneli kandidature za svih šest kongresnih okruga u Luizijani. Nije poznato da li će republikanci u toj saveznoj državi pokušati da kasnije preprave izbornu mapu nakon ove odluke.

Prema važećoj mapi, koja je korišćena i tokom izbornog ciklusa 2024. godine, Luizijana je imala četiri okruga sa većinskim belim stanovništvom i dva okruga sa većinskim crnačkim stanovništvom. Ta mapa je prethodno poništena od strane tročlanog sudskog panela zbog ocene da predstavlja neustavno crtanje izbornih okruga na osnovu rase.

Odluka Vrhovnog suda ima potencijalno šire posledice, jer bi mogla uticati na primenu Sekcije 2 Zakona o biračkim pravima i u drugim saveznim državama, gde su prethodno bili formirani većinski manjinski okruzi kako bi se ispunili zahtevi tog zakona. Pred sudom se razmatralo da li pretežno rasno zasnovano crtanje izbornih granica može biti u suprotnosti sa 14. i 15. amandmanom Ustava SAD.

Spor oko mape Luizijane izazvao je pažnju šire američke javnosti, jer bi mogao da ima uticaj na političku zastupljenost manjina u budućim izbornim ciklusima. U presudi se ističe da zaštita biračkih prava ostaje važan princip, ali da Sekcija 2 ne nalaže formiranje dodatnih većinski manjinskih okruga ukoliko bi to predstavljalo prekomerno oslanjanje na rasne kriterijume pri izradi izbornih mapa.

Prema navodima iz sudskog rešenja, ostaje otvoreno pitanje da li će i na koji način druge države prilagoditi svoje izborne mape u skladu sa ovom odlukom. Odluka je doneta u periodu pojačanih političkih tenzija uoči izbora, dok pravni stručnjaci ocenjuju da bi ona mogla uticati na buduće parnice i praksu crtanja izbornih okruga na nacionalnom nivou.

Američki senatski odbor glasa o kandidatu za čelnu funkciju Federalnih rezervi, dok se očekuje očuvanje trenutne kamatne stope

Senatski odbor za bankarstvo Sjedinjenih Američkih Država zakazao je glasanje u sredu ujutru o tome da li će predlog za imenovanje Kevina Warsha za predsednika Federalnih rezervi biti prosleđen na razmatranje u punom sastavu Senata. Warsha je za ovu funkciju predložio predsednik SAD, a aktuelni predsednik Jerome Powell završava svoj mandat sledećeg meseca.

Za nastavak procedure, Warsh mora dobiti podršku većine članova odbora. Glasanje je predviđeno za 10 časova po lokalnom vremenu. Ukoliko odbor potvrdi nominaciju, sledeći korak je glasanje u Senatu, gde je za izbor potrebna prosta većina. Warsh bi, u slučaju potvrde, postao sedamnaesti predsednik Federalnih rezervi od osnivanja ove institucije 1913. godine.

Glasanje u odboru poklapa se sa redovnim sastankom centralne banke, na kojem se očekuje da zvaničnici Federalnih rezervi zadrže postojeću kamatnu stopu. Prema dostupnim informacijama, Warsh se smatra kandidatom sa velikom šansom za potvrdu, čime bi nasledio Powella po isteku njegovog mandata 15. maja. Time bi Warsh mogao preuzeti funkciju do sednice centralne banke zakazane za 16. i 17. jun.

Senator Thom Tillis iz Severne Karoline ranije je najavio da će blokirati Warshovu nominaciju, zahtevajući da Ministarstvo pravde okonča istragu protiv aktuelnog predsednika Federalnih rezervi Jeromea Powella u vezi sa renoviranjem sedišta u Vašingtonu. S obzirom na to da republikanci imaju tesnu većinu u odboru, stav senatora Tillisa mogao je uticati na dinamiku potvrde kandidature.

Međutim, američki državni tužilac za okrug Kolumbija Jeanine Pirro objavila je 24. aprila da se istraga protiv Powella obustavlja, nakon čega je senator Tillis izjavio da je spreman da omogući napredovanje Warshove nominacije.

Tokom nedavnog saslušanja pred odborom, Warsh je istakao da će u donošenju monetarne politike ostati “strogo nezavisan”. Prethodno je predsednik SAD više puta pozivao centralnu banku da snizi kamatne stope, što je otvorilo pitanje nezavisnosti Federalnih rezervi od političkog uticaja.

Warsh je u svom obraćanju naglasio da nije bilo političkog pritiska u vezi sa njegovim budućim odlukama o monetarnoj politici. Očekuje se da će konačna odluka Senata biti doneta nakon što odbor iznese svoj stav o nominaciji.