Pre 25 godina dvojica državljana Srbije poginula su tokom napada na Svetski trgovinski centar, a njihova imena se i danas pamte.

Danas se navršava 25 godina od napad na kule bliznakinje u Njujorku, jednog od najtežih terorističkih događaja u savremenoj istoriji. U ovom napadu, koji je izveden 11. septembra 2001. godine, poginulo je gotovo 3.000 ljudi, dok je više od 25.000 civila povređeno. Među žrtvama su se našli i dvojica državljana Srbije, a njihove priče i dalje izazivaju emocije širom sveta.

Napad na kule bliznakinje u Njujorku i posledice

Napad na kule bliznakinje u Njujorku pokrenula su dvojica pripadnika Al Kaide koji su oteli dva putnička aviona i udarili njima u zgrade Svetskog trgovinskog centra. Istovremeno, treći avion udario je u zgradu Pentagona u Vašingtonu, dok je četvrti avion pao u Pensilvaniji. Ovaj događaj šokirao je celu planetu i označio početak globalnog rata protiv terorizma.

Do tada je napad ovakvih razmera na američko tlo bio nezamisliv. Kao rezultat, Sjedinjene Američke Države su pokrenule vojnu intervenciju u Avganistanu sa ciljem svrgavanja talibanskog režima. Osama bin Laden, vođa Al Kaide, preuzeo je odgovornost za napade 2004. godine, navodeći kao motive podršku Izraelu i prisustvo američke vojske u Iraku i Saudijskoj Arabiji.

Državljani Srbije među žrtvama napad na kule bliznakinje u Njujorku

Prema objavljenim podacima, među žrtvama napad na kule bliznakinje u Njujorku bila su i dvojica Srba. Vladimir Tomašević rođen je 25. januara 1965. godine na Kosovu i Metohiji. Sa porodicom se kao dete preselio u SAD, gde je živeo i radio sve do kobnog dana. Takođe, Bojan Kostić je bio među onima koji su izgubili život u ovom napadu. Nakon eksplozije, Bojan je uspeo da kontaktira svoju verenicu, ali njegovo telo nikada nije pronađeno.

Ove dve priče predstavljaju tek deo tragedije koja je zadesila mnoge porodice širom sveta. Samo dvadeset ljudi, koji su se nalazili iznad mesta udara u kulama bliznakinjama, uspelo je da napusti zgrade pre nego što su se urušile. Brojne porodice, uključujući i one iz Srbije, i dalje oplakuju svoje najbliže svake godine na ovaj datum.

Globalni uticaj napada i sećanje na žrtve

Napad na kule bliznakinje u Njujorku ostavio je neizbrisiv trag na američko društvo i međunarodne odnose. Kao posledica, deset godina kasnije, Osama bin Laden je ubijen u Pakistanu nakon racije američkih snaga. Rat u Avganistanu je okončan povlačenjem američke vojske i povratkom talibanskog režima.

Iako je prošlo 25 godina od napad na kule bliznakinje u Njujorku, sećanje na žrtve i dalje živi. Svake godine, 11. septembra, porodice i prijatelji okupljaju se kako bi odali počast onima koji su izgubili život. Priče o Vladimiru Tomaševiću i Bojanu Kostiću svedoče o tome da napad nije pogodio samo Ameriku, već i ljude širom sveta.

Cene sirove nafte tipa Brent i evropskog prirodnog gasa ponovo su u porastu, dok berzanski indeksi beleže pad.

Na svetskom tržištu, cene energenata nastavljaju da rastu, a posebno je primetan novi skok kod sirove nafte tipa Brent. Prema poslednjim podacima, cena Brent nafte premašila je 106,04 dolara po barelu. Istovremeno, evropski prirodni gas ponovo se približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu. Ovaj trend ukazuje na nastavak nestabilnosti na energetskom tržištu, što ima direktan uticaj na privredne tokove.

Cene energenata na svetskom tržištu i berzanski indeks

Cena američke WTI nafte (West Texas Intermediate) trenutno se kreće u rasponu od 101,09 dolara po barelu za fjučers ugovore. Pored toga, fjučersi evropskog prirodnog gasa na amsterdamskom TTF tržištu danas su zabeležili vrednosti između 80 i 82,59 evra za megavat-sat. Prema saopštenju, cena TTF fjučersa dostigla je 80 evra po megavat-satu.

Evropski berzanski indeksi zabeležili su pad, pri čemu je nemački DAX pao za 0,30 odsto. Ruski MOEX indeks zabeležio je pad od 0,11 odsto, dok je FTSE indeks iz Velike Britanije pao za 0,57 odsto. Američki indeksi takođe su zabeležili blagi pad tokom dana.

Valutna i robna kretanja povezana sa cenama energenata

Vrednost evra prema dolaru na valutnom tržištu trenutno iznosi 1,1639 dolara. Cena zlata na svetskim berzama iznosi 4.393,50 dolara za trojsku uncu, što predstavlja blagi dnevni pad od 0,30 odsto prema podacima za fjučerse. Cena pšenice na svetskim berzama iznosi 735,75 centi za bušel, uz dnevni pad od 0,74 odsto.

Ova kretanja na tržištu energenata mogu imati dalje implikacije na cenu proizvoda i usluga, kao i na privredu u celini. Zbog toga se tržišni akteri i analitičari fokusiraju na promene koje donose cene energenata na svetskom tržištu, prateći njihovu dinamiku i uticaj na globalna finansijska kretanja. Prema saopštenju, ovakva situacija može uticati i na domaće tržište, posebno u pogledu troškova energije i sirovina.

Muškarcu izrečena zatvorska kazna i zabrana prilaska školi zbog pretnji učiteljici nakon disciplinske mere prema njegovom detetu

Otac učenika petog razreda iz mesta Foga, južno od Tuluza, osuđen je na šest meseci strogog zatvora zbog pretnje učiteljici da će joj odseći glavu. Incident se dogodio 4. septembra, a prema saopštenju tužilaštva, otac je reagovao nakon što je učiteljica izrekla disciplinsku meru njegovom detetu. Presudom mu je određena i zabrana prilaska školi i učiteljici tokom naredne tri godine.

Detalji slučaja pretnje učiteljici u Fogasu

Prema navodima tužilaštva, otac je 4. septembra sačekao učiteljicu na parkingu ispred škole i uputio joj ozbiljne pretnje. On je bio nezadovoljan što je učiteljica poslala njegovog sina u drugo odeljenje zbog nediscipline tokom časa. Zbog toga je reagovao, optužujući učiteljicu da “teroriše njegovog sina”. Incident je odmah prijavljen nadležnim organima.

Optuženi je, prema sudskim podacima, rođen 1979. godine i već pet puta ranije osuđivan, uglavnom zbog saobraćajnih prekršaja. Tokom suđenja izjavio je da nema objašnjenje za svoje ponašanje i izrazio je žaljenje zbog situacije. “Nisam neko ko je zaista nasilan, nikad se nisam ni sa kim posvađao”, rekao je on pred sudom.

Presuda i dodatne mere

Sud u Sesu je izrekao osudi zatvora u trajanju od šest meseci, nakon čega je otac odmah sproveden u zatvor. Osim toga, zabranjeno mu je da se približava školi i učiteljici naredne tri godine, kao i da nosi oružje tokom jedne godine. Presudom je naloženo i obavezno pohađanje kursa građanskog vaspitanja, uz simboličnu nadoknadu od jednog evra učiteljici.

Republička tužiteljka je tokom postupka zatražila kaznu nošenja elektronske nanogvice i zabranu bilo kakvog kontakta sa žrtvom i pojavljuvanja ispred škole u naredne tri godine. Učiteljici je odmah odobrena institucionalna pravna zaštita.

Reakcije javnosti i zvaničnika

Gradonačelnik mesta Foga, Žan-Mari Pijg, izjavio je da je slučaj pretnje učiteljici u Fogasu posledica disciplinske mere prema učeniku zbog nediscipline. Istakao je da je učiteljica reagovala pravilno, a da su pretnje upućene nastavnom kadru neprihvatljive. Francuski ministar prosvete Eduar Žefre ocenio je pretnje kao “izuzetno ozbiljne” i pružio podršku učiteljici, njenim kolegama i porodicama učenika.

Protiv roditelja je odmah podneta prijava, a postupak je vođen po hitnom postupku. Ministar Žefre najavio je mogućnost premeštanja učenika u drugu školu u skladu sa novim merama zaštite prosvetnih radnika od pretnji i nasilja roditelja. Nastavnici škole su, kao odgovor na incident, obustavili rad koristeći pravo na povlačenje sa radnog mesta.

Na taj način, slučaj pretnje učiteljici u Fogasu ukazuje na ozbiljnost problema nasilja i pretnji prema prosvetnim radnicima, kao i na reakciju institucija u zaštiti zaposlenih u obrazovanju.