Američki Kongres potvrdio kratkoročno produženje zakona o nadzoru, dodatno vreme za dogovor o dugoročnom rešenju

Senat Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 17. aprila 2026. godine kratkoročno produženje važenja dela Zakona o nadzoru stranih obaveštajnih aktivnosti (FISA), nekoliko sati nakon što je istu meru izglasao i Predstavnički dom. Odlukom Senata omogućeno je da odeljak 702 ovog zakona ostane na snazi do 30. aprila, čime je postojeći rok produžen za deset dana. Zakon je prvobitno trebalo da istekne 20. aprila.

Prema izveštajima sa lica mesta, cilj produženja je da zakonodavcima obezbedi dodatno vreme za postizanje dogovora oko dugoročnog rešenja o budućnosti ovog zakona. Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa zalaže se za osamnaestomesečno produženje bez izmena, dok među članovima Kongresa postoje različita mišljenja o daljim koracima.

Odeljak 702 FISA omogućava američkim obaveštajnim agencijama prikupljanje informacija o stranim subjektima bez naloga suda, čak i kada komunikacija uključuje američke državljane koji ostvaruju kontakt sa nadziranim strancima. Zakon je predmet rasprava zbog zabrinutosti u vezi sa privatnošću i zaštitom prava građana. Kritičari iz obe političke partije navode da postoje rizici da federalne vlasti dobiju pristup komunikacijama američkih građana bez prethodnog sudskog nadzora.

Zvaničnici američkog Kongresa izrazili su nadu da će dodatnih deset dana biti dovoljno za pronalaženje kompromisnog rešenja koje bi dugoročno uredilo pitanje nadzora i zaštite prava građana. Predlozi o kojima se raspravlja, prema izveštajima, uključuju mogućnost uvođenja dodatnih ograničenja i kontrole pristupa prikupljenim podacima.

U trenutku usvajanja kratkoročnog produženja, nije postignut konsenzus o trajnom rešenju. Razmatranja uključuju balansiranje između potrebe za nacionalnom bezbednošću i očuvanja građanskih sloboda, što je izazvalo podeljena mišljenja u zakonodavnom telu.

Predstavnici obe strane najavili su nastavak dijaloga u predstojećim danima, uz napomenu da će javnost biti blagovremeno obaveštavana o svim novim odlukama. Očekuje se da će dalji razvoj situacije zavisiti od mogućnosti postizanja kompromisa između različitih političkih stavova u Kongresu.

Ova tema ostaje u fokusu javnosti i zakonodavaca, a dalji razgovori i eventualne izmene zakona očekuju se pre isteka produženog roka 30. aprila.

Prema podacima bankarskog sektora, oko 2% domaćinstava ulaže u generativne AI alate, većinom iz viših prihodnih grupa

Korišćenje generativnih AI alata putem pretplata postaje deo budžeta određenog broja američkih domaćinstava, pokazuju najnoviji podaci iz bankarskog sektora. Prema navodima izveštaja, udeo domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama koji plaćaju pretplatu za generativne AI servise porastao je za oko 155% u odnosu na prethodnu godinu. Većinu pretplatnika trenutno čine domaćinstva sa višim prihodima, dok ukupno oko 2% svih domaćinstava izdvaja sredstva za ovu vrstu digitalnih usluga.

Podaci ukazuju na to da korisnici koji započnu pretplate na AI alate retko odustaju od njih. Prosečno trajanje pretplate iznosi sedam meseci, što sugeriše postojanje kontinuirane vrednosti za korisnike. Autori izveštaja ističu da se korisnici sve ređe odlučuju da otkažu uslugu nakon inicijalnog perioda korišćenja.

Kada je reč o iznosima koje domaćinstva plaćaju za generativne AI alate, većina korisnika izdvaja oko 20 dolara mesečno, što je u skladu sa tržišnim standardom za potrošačke verzije ovih servisa. Manji broj korisnika bira skuplje “pro” pakete, koji omogućavaju pristup dodatnim funkcijama i većem broju interakcija sa servisom.

Jedan od najčešće korišćenih alata, ChatGPT, nudi besplatnu osnovnu verziju, dok su plaćene opcije raspoređene po cenama od 8 dolara mesečno za “Go” paket, 20 dolara za “Plus”, a najskuplji “Pro” paket iznosi 100 dolara mesečno. Sličan model primenjuje i Claude, AI asistent kompanije Anthropic, gde besplatna verzija nudi osnovne funkcionalnosti, dok “Pro” pretplata košta 17 dolara mesečno, a “Max” paket 100 dolara.

Analitičari ocenjuju da iako samo mali deo domaćinstava za sada izdvaja sredstva za ove digitalne alate, trend rasta potrošnje ukazuje na mogućnost da pretplate za generativne AI servise postanu stabilan izvor prihoda za kompanije koje ih razvijaju. Tačan uticaj na ukupne navike potrošača i budući razvoj tržišta ostaje predmet daljih analiza.

Prema izveštajima bivših sudija, broj otpuštenih ili penzionisanih imigracionih sudija raste, dok se uvode nove prakse u radu sudova

U Sjedinjenim Američkim Državama, prema navodima bivših imigracionih sudija, beleži se povećan broj otpuštanja, prinudnih odlazaka u penziju i zamena sudija koji vode imigracione i azilantske procese. Ove promene dešavaju se nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa najavila masovne deportacije osoba bez regulisanog boravka, uključujući i slučajeve u kojima su u pritvoru i američki državljani.

Bivši sudije saopštavaju da su tokom proteklog perioda više od 200 kolega napustili svoje pozicije, bilo kroz otkaze, penziju ili druge oblike razrešenja dužnosti, a na njihova mesta dolaze sudije koje se javno predstavljaju kao “sudije za deportaciju”. Prema njihovim tvrdnjama, ovakva praksa dovodi do smanjene mogućnosti okrivljenih da iznesu svoj slučaj pred sudom, što, kako navode, može biti u suprotnosti sa zakonskim procedurama.

O aktuelnoj situaciji razgovarao je novinar sa bivšim sudijama, koji su istakli zabrinutost zbog promena u načinu vođenja imigracionih procesa. Navode da novi kadrovi često sprovode ubrzane postupke, što utiče na prava optuženih i mogućnost da iskoriste sve pravne mehanizme u svojoj odbrani. Prema navodima Nacionalnog udruženja imigracionih sudija, ove izmene predstavljaju izazov za funkcionisanje pravosudnog sistema u oblasti imigracije.

Pored ove teme, u izveštaju su pomenuti i drugi segmenti, kao što su istorijski događaji vezani za datum 19. april, kao i reportaža o nasleđu u oblasti izrade nameštaja u SAD, gde je predstavljeno nasleđe poznatog majstora Georga Nakashime i rad njegove ćerke Mire.

Posebno je istaknuta i ekološka inovacija kompanije Panthalassa, koja razvija morska postrojenja za proizvodnju električne energije pomoću talasa, s ciljem napajanja podatkovnih centara na moru i smanjenja ugljenične emisije, što je predstavljeno kao deo šireg trenda prelaska na obnovljive izvore u IT industriji.

Sve informacije u ovom izveštaju zasnovane su na razgovorima sa bivšim imigracionim sudijama i zvaničnim izvorima u okviru stručnih udruženja.