April donosi praznične radionice, posebne poklone i kreativnu zabavu za decu i roditelje do 11. aprila

April u poznatom beogradskom tržnom centru obeležava prava praznična atmosfera, jer je centralni trg pretvoren u mesto okupljanja za porodice i najmlađe. Sve do 11. aprila, svakog dana od 17 do 20 časova, deca mogu učestvovati u raznim kreativnim radionicama, dok je petkom obezbeđen i dodatni termin od 14 do 17 sati. Ove radionice su pažljivo osmišljene da kroz igru i zabavu razvijaju dečiju maštu, a mališanima pomažu animatori i posebni gosti.

Središnji deo dekoracije zauzima veliki plišani meda koji u večernjim satima, zahvaljujući svetlosnim efektima, postaje omiljena atrakcija za celu porodicu. Organizatori naglašavaju da im je najveći cilj da spoje kreativnost i zajedništvo kroz praznični duh: „Želimo da svako dete ode kući sa osmehom i uspomenom koju je samo napravilo.“

Za petak i subotu pripremljeno je posebno iznenađenje – aktivacija pod nazivom „Gradimo zajedno“. Tada deca mogu napraviti svoje uskršnje setove koje nose kući kao poklone. Za ovu radionicu obezbeđeno je 700 kompleta, pa se roditeljima savetuje da dođu na vreme kako bi njihovi mališani sigurno učestvovali.

Ova praznična dešavanja deo su šire proslave povodom sedamnaestog rođendana tržnog centra, uz raznovrsne programe, nagradne igre i dodatne aktivnosti za sve uzraste. Detaljne informacije o rasporedu i načinu prijave za nagradne konkurse dostupne su na zvaničnom sajtu centra.

Porodice koje žele da Uskrs provedu u vedroj, kreativnoj i sigurnoj atmosferi, tokom aprila mogu pronaći mnoštvo inspiracije i radosti upravo u ovom tržnom centru.

Saznajte kako razlikovati uobičajen refluks od bolesti kod beba i kada je vreme za posetu pedijatru

Mnogi roditelji se često pitaju da li povremeno bljuckanje kod beba predstavlja nešto uobičajeno ili je znak potencijalnog zdravstvenog problema. Dr Nataša Dragutinović, specijalista dečje gastroenterologije, otkriva kako prepoznati razliku između normalnog, fiziološkog refluksa i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), kao i na koje simptome treba obratiti pažnju.

Bljuckanje se najčešće javlja kod beba mlađih od dva meseca i pogađa oko 50 odsto odojčadi. Najizraženije je između trećeg i četvrtog meseca, kada se javlja kod čak 60 do 70 odsto dece. Nakon toga, ova pojava postaje mnogo ređa i do prve godine ostaje prisutna kod oko 5 odsto mališana. Prema rečima dr Dragutinović, roditelji se često zbog sumnje na refluks obraćaju lekaru, ali je važno razlikovati bezopasno bljuckanje od stanja koje zahteva lečenje.

Ključna razlika između fiziološkog bljuckanja i refluksne bolesti nalazi se u simptomima i njihovom uticaju na dete. Kod običnog refluksa, povraćeni sadržaj lako dospeva u usta bez napora, dete ostaje smireno i nastavlja sa svakodnevnim aktivnostima, bez mučnine ili razdražljivosti, i normalno napreduje u težini.

Međutim, postoje znakovi na koje treba obratiti pažnju, jer mogu ukazivati na ozbiljniji problem. “Za razliku od običnog refluksa, GERB se definiše kao patološko stanje, a glavni simptomi i znaci su: učestalo povraćanje i regurgitacija, izrazita uznemirenost, neutešan plač, poremećaji sna, problemi sa hranjenjem kao što su otežano gutanje ili odbijanje hrane, i nenapredovanje u telesnoj težini”, ističe dr Nataša Dragutinović.

Ako se refluksna bolest ne prepozna i ne leči na vreme, mogu nastati ozbiljne komplikacije. “Ako se ne leči, GERB može dovesti do usporenog rasta i razvoja, anemije, upale jednjaka koja može prouzrokovati suženje tog organa, oštećenja zuba usled delovanja želudačne kiseline, kao i do hronične upale larinksa i srednjeg uha. Takođe, mogu se javiti respiratorni problemi poput kašlja, zagrcnjavanja, reaktivne opstrukcije disajnih puteva, pa čak i ponovljenih bronhiolitisa, bronhitisa ili upala pluća zbog aspiracije želudačnog sadržaja”, upozorava dr Dragutinović.

Razlozi zašto se refluks češće javlja kod beba leže u njihovim anatomskim i fiziološkim karakteristikama. Bebe konzumiraju više hrane u odnosu na telesnu masu nego odrasli, što rasteže želudac. Njihov jednjak je kraći i manje zapremine, a mišići koji sprečavaju vraćanje sadržaja nisu još uvek potpuno razvijeni. Takođe, bebe većinu dana provode ležeći, što dodatno olakšava pojavu refluksa.

Ukoliko roditelji primete češće povraćanje, slab napredak u težini ili izrazitu uznemirenost, savetuje se da se što pre obrate pedijatru ili dečjem gastroenterologu radi pravovremene dijagnostike i adekvatnog lečenja.

Stručnjaci upozoravaju da nedostatak bliskosti, nejasne granice i pasivna komunikacija utiču na ponašanje dece

Vaspitanje dece je često izazovno, posebno kada roditelji primete promene u ponašanju tinejdžera ili odrasle dece. Dok mnogi misle da je reč o prolaznim fazama ili uticaju društva, psiholozi naglašavaju važnost načina na koji roditelji uspostavljaju odnos sa decom. Nedostatak emocionalne povezanosti između roditelja i deteta je jedna od najčešćih grešaka koja može dovesti do razvoja agresivnog ponašanja. Kada deca ne osećaju sigurnost i bliskost, često postaju frustrirana, što se može odraziti kroz agresiju ili povlačenje.

Izostanak jasnog postavljanja granica takođe može biti problematičan. Roditelji koji ne definišu jasno granice suočavaju se sa poteškoćama u komunikaciji sa decom, što može rezultirati nepoštovanjem i napetošću u odnosu. Još jedna štetna navika je pasivno-agresivna komunikacija – umesto otvorenog razgovora, roditelji izbegavaju konflikte, što stvara dugoročnu tenziju i nezadovoljstvo.

Preterano ugađanje deci je još jedna česta greška. Kada roditelji stalno stavljaju potrebe deteta ispred svojih, često se osećaju iscrpljeno i iskorišćeno. Psiholog Milica Jovanović naglašava: „Kada roditelj ne postavi granicu, dete često uči da su njegove potrebe uvek prioritet.“ Nesigurnost roditelja i nisko samopoštovanje takođe mogu dovesti do toga da traže potvrdu od svoje dece, čime narušavaju svoj autoritet.

Roditelji koji ignorišu lične traume ili nisu razvili saosećanje prema sebi, nesvesno prenose svoje probleme na decu. Potreba za potvrdom, preterana velikodušnost i spuštanje kriterijuma zbog izbegavanja sukoba su navike koje mogu rezultirati nezdravim vezama ili nedostatkom odgovornosti kod dece.

Stručnjaci savetuju da je za zdrav odnos važno raditi na sopstvenim emocijama, komunicirati otvoreno i postavljati jasne granice. Time roditelji pomažu deci da razviju odgovornost i grade odnos zasnovan na međusobnom poštovanju i poverenju.