Stručnjaci savetuju ženama da tokom toplih dana biraju svežu vodu i prate jednostavno pravilo za zdravlje.

Mnoge žene navikle su da ostave čašu ili flašu vode na stolu ili u torbi, planirajući da je piju tokom dana. Međutim, nutricionistkinja Kristen Smit i mikrobiolog Džejson Tetro upozoravaju da voda koja stoji duže od 12 sati, naročito na toplom mestu ili u otvorenoj posudi, može postati potencijalno rizična po zdravlje. Posebno je važno na ovo obratiti pažnju tokom letnjih meseci kada su temperature visoke, a potreba za hidratacijom povećana.

Kristen Smit ističe da lično primenjuje pravilo: „Nakon 12 sati uvek prospem preostalu vodu i natočim novu.” Dodaje i da je voda koja je provela 24 sata u čaši bezbedna za piće samo ako nije bila izložena prljavštini ili kontaminantima. Rizik postaje veći ako je voda bila otvorena ili je više osoba pilo iz iste flaše.

Mikrobiolog Džejson Tetro objašnjava da se broj bakterija u vodi može povećati nakon 12 sati. „Tokom prvih 12 sati, bakterije nemaju dovoljno hrane za razmnožavanje, ali posle toga situacija se menja. Zato je najbolje popiti vodu u tom periodu i potom sipati novu,“ naglašava Tetro. On napominje da čak i voda iz filtera može postati podložna razvoju bakterija ako stoji duže od jednog dana.

Istraživanja su pokazala da slavine koje se ređe koriste mogu sadržati veće količine bakterija, što je dodatni razlog da obratite pažnju na svežinu vode koju pijete. Kada više osoba koristi istu čašu ili pije direktno iz flaše, bakterije iz usta lako dospevaju u vodu i mogu se razmnožavati.

Flaširana voda je specijalno dizajnirana da uspori rast bakterija, pa može ostati bezbedna duže od jednog dana, ali stručnjaci savetuju da i tada birate sveže natočenu vodu, pogotovo leti. Hidratacija je ključna, a ako nemate izbora, bolje je popiti i stariju vodu nego riskirati dehidrataciju. Ipak, za svakodnevnu rutinu preporučuje se da voda ne stoji duže od 12 sati, posebno u otvorenim posudama.

Žene sa osetljivijim zdravljem mogu iskusiti glavobolje, umor i promene raspoloženja zbog vremenskih uslova ovog datuma

Vremenske oscilacije najavljene za 8. april doneće izazove posebno ženama koje su osetljive na promene klime. Meteorolozi prognoziraju dan sa čestim smenama sunca i oblaka, povremenom kišom i umerenim vetrom. Temperature preko dana neće prelaziti 15°C, dok će noću padati na oko 5°C. Povećana vlažnost vazduha i jačanje vetra u popodnevnim satima mogu uzrokovati glavobolje, pad energije i nervozu, naročito kod žena sklonih migrenama ili sinuzitisu.

Dr Marija Petrović, specijalista opšte medicine, objašnjava: “Promene atmosferskog pritiska i povećana vlažnost često dovode do zagušenja sinusa i pojačanih bolova u glavi. Preporučujem adekvatnu hidrataciju, izbegavanje naglih promena temperature i, po potrebi, upotrebu blagih sprejeva za nos.”

Žene sa kardiovaskularnim tegobama mogu primetiti nelagodnost zbog kolebanja temperature i pritiska. Stručnjaci savetuju da se izbegavaju naporni fizički napori i da se izdvoji dovoljno vremena za odmor. Dr Petrović dodaje: “Redovno uzimanje terapije i lagane šetnje na svežem vazduhu mogu pomoći u prevenciji problema sa krvnim pritiskom.”

Povišena vlažnost vazduha može dovesti i do iritacija kože kod osoba sa suvom kožom ili atopijskim dermatitisom. Dermatolozi savetuju upotrebu hidratantnih krema i redovno, ali blago, čišćenje kože kako bi se sprečilo preterano znojenje i neprijatni mirisi.

Promenljivo vreme negativno utiče i na psiho-emotivno stanje, naročito kod žena koje su sklone promenama raspoloženja, umoru ili bezvoljnosti tokom oblačnih dana. Psihološkinja Ana Jovanović preporučuje: “Blaga fizička aktivnost, meditacija ili boravak na otvorenom mogu značajno podići raspoloženje i energiju.”

Žene koje imaju respiratorne probleme poput astme ili hroničnog bronhitisa treba da budu naročito oprezne, jer visoka vlažnost i promene pritiska mogu otežati disanje. Preporučuje se redovno korišćenje inhalatora i izbegavanje vlažnih i hladnih prostora.

Ukoliko primetite pogoršanje simptoma, savet je da pratite svoje stanje i po potrebi se obratite lekaru. Prilagođavanje dnevnih aktivnosti i briga o sebi mogu značajno olakšati prilagođavanje vremenskim promenama.

Sirovi domaći kiseli kupus ubrzava probavu, jača imunitet i smanjuje osećaj umora nakon ručka

Mnoge žene se nakon obilnog ručka, posebno uz masniju hranu, suočavaju sa osećajem težine, nadutosti i manjkom energije. Nutricionisti preporučuju tradicionalni kiseli kupus kao praktično i efikasno rešenje ovih tegoba tokom cele godine, ne samo zimi. Zahvaljujući prirodnoj fermentaciji, kiseli kupus obiluje mlečnom kiselinom i korisnim probiotskim bakterijama koje pomažu pravilnom funkcionisanju creva i olakšavaju varenje. Redovno konzumiranje sirovog kiselog kupusa može smanjiti nadutost, sprečiti pospanost posle jela i doprineti jačem imunitetu.

Istraživanja pokazuju da fermentisana hrana, kakav je domaći kiseli kupus, može ublažiti simptome nervoznih creva i doprineti obnovi želudačne sluzokože. Osim probiotskih svojstava, sirovi kupus je bogat biljnim vlaknima koja hrane dobre bakterije, potpomažu bržu razgradnju hrane i pomažu u sprečavanju zatvora. Važno je napomenuti da se svi korisni sastojci čuvaju upravo u sirovom obliku – termička obrada poput dugog kuvanja ili prženja smanjuje količinu vitamina C i probiotika. Najviše koristi imaćete ako kupus jedete sirov, uz dodatak kvalitetnog maslinovog ulja i omiljenih začina.

Preporučena količina za odrasle je 100 do 150 grama sirovog kiselog kupusa uz glavni obrok. Rasol iz bureta može se piti ujutru za dodatnu energiju i lepši ten. Stručnjaci savetuju da kupus pred konzumaciju ne ispirete pod jakim mlazom vode kako biste sačuvali minerale i enzime. Deci je najbolje ponuditi svežu salatu od kupusa, dok je rasol dopušten samo u malim količinama zbog sadržaja soli. Uvrštavanjem kiselog kupusa u svakodnevnu ishranu, žene mogu ne samo poboljšati varenje, već i dugoročno osnažiti vitalnost i zdravlje kože.