Vlasnici nekretnina u Srbiji mogu zatražiti od MUP-a proveru prebivališta i pasivizaciju adrese za osobe koje više ne žive na toj lokaciji

Prebivalište u Srbiji često izaziva pravne i ekonomske nedoumice, posebno kada su na adresi prijavljene osobe koje tamo više ne žive. Vlasnici stanova i kuća mogu, prema važećem Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, pokrenuti postupak pasivizacije adrese kod Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Ova procedura omogućava proveru da li određena osoba zaista živi na prijavljenoj adresi i, ukoliko ne, pokretanje promene statusa njenog prebivališta.

Pokretanje postupka i potrebna dokumentacija za pasivizaciju adrese

Prvi korak za vlasnike nekretnina jeste podnošenje pisanog zahteva nadležnoj policijskoj upravi ili stanici. U zahtevu treba navesti adresu nepokretnosti, podatke o podnosiocu i razloge zbog kojih se traži provera. Preporučuje se da vlasnik priloži važeću ličnu kartu, dokaz o vlasništvu (ugovor o kupoprodaji ili izvod iz katastra), kao i sve dodatne dokaze koji ukazuju da osoba više ne stanuje na toj adresi. Osim toga, korisno je navesti podatke o osobi na koju se zahtev odnosi, ukoliko su poznati. Pre predaje zahteva, preporučuje se provera kod nadležne policijske uprave o eventualnim dodatnim zahtevima ili administrativnim taksama. Na taj način se izbegavaju nepotpune prijave i ubrzava postupak.

Provera prebivališta i pasivizacija u službenoj evidenciji

Nakon prijema zahteva, MUP sprovodi proveru da li osoba zaista stanuje na prijavljenoj adresi. Ova provera može uključivati utvrđivanje činjenica na terenu i analizu dostavljenih dokaza. Ukoliko se utvrdi da osoba nije stanar, odnosno da je prijavila neistinite podatke, MUP donosi rešenje o pasivizaciji adrese. Pasivizacija znači da se u zvaničnoj evidenciji beleži da građanin više ne stanuje na toj adresi. Samo pokretanje postupka ne znači automatsku promenu statusa – odluka zavisi od utvrđenih okolnosti i rezultata provere. Ovo rešenje ima direktan uticaj na prava i obaveze građanina u vezi sa prebivalištem, jer je, prema zakonu, dužan da prijavi novu adresu u roku od osam dana od prijema rešenja. Protiv rešenja MUP-a može se podneti žalba u istom roku.

Pravni i ekonomski značaj pasivizacije prebivališta

Pasivizacija adrese ima važne implikacije na evidenciju prebivališta i ekonomske aspekte vezane za poreze, socijalna prava i lokalne takse. Vlasnici nekretnina ne mogu samostalno odjaviti lice iz evidencije, ali imaju mogućnost da pokrenu postupak i time zaštite svoj pravni interes. Ovaj proces ne rešava automatski sve imovinsko-pravne sporove, ali omogućava ažuriranje zvaničnih podataka u državnim registrima. Konačnu odluku o pasivizaciji donosi MUP, što vlasnicima pruža pravni okvir za rešavanje spornih situacija oko prebivališta. U Srbiji je ovaj postupak ključan za održavanje ažurnih evidencija i sprečavanje zloupotreba vezanih za adresu stanovanja.

Savet za borbu protiv korupcije upozorava da podela inspekcijskih ovlašćenja i manjak inspektora ugrožavaju bezbednost hrane u Srbiji

Savet za borbu protiv korupcije objavio je izveštaj koji ukazuje da su problemi u kontroli hrane u Srbiji posledica podeljenih nadležnosti i nedostatka inspektora. Bezbednost hrane često je prepuštena samim proizvođačima, umesto rigoroznoj državnoj kontroli, navodi se u dokumentu. Izveštaj pokriva period od 2022. do 2025. godine i ukazuje na brojne sistemske slabosti.

Problemi u kontroli hrane u Srbiji: podela nadležnosti i manjak inspektora

Kontrola hrane u Srbiji razdeljena je između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja. Inspekcijske službe, kao što su veterinarska, fitosanitarna, poljoprivredna i sanitarna inspekcija, imaju preklapajuće nadležnosti. Zbog toga dolazi do prebacivanja odgovornosti, što ostavlja pojedine faze proizvodnog i distributivnog lanca nedovoljno pokrivenim. Kao rezultat, određeni sektori — ugostiteljski objekti, brza hrana i zelene pijace — ostaju van adekvatne kontrole.

Iako je Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici otvorena, njeni puni kapaciteti i zakonska uloga nisu u potpunosti sprovedeni. Srbija se i dalje oslanja na privatne i službene laboratorije, koje često nisu izabrane transparentno. Pravni sistem, uz blagu kaznenu politiku i sporost u procesuiranju, ne deluje preventivno na prekršioce. Inspekcije podnose prijave, ali veliki broj prekršaja zastareva pre presude, dok izrečene kazne ostaju simbolične u odnosu na profit proizvođača.

Savremeni izazovi i preporuke za unapređenje bezbednosti hrane

Broj veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih inspektora znatno je manji od potreba tržišta. Jedan inspektor često pokriva veliku teritoriju i hiljade objekata, zbog čega redovne službene kontrole izostaju i inspekcije uglavnom reaguju samo po prijavama građana. Savremeni modeli prodaje, uključujući online platforme i društvene mreže, prevazilaze postojeći zakonski okvir. Tržište neregistrovane prodaje je teško kontrolisati, a prodaja kvarljive hrane van uređenih pijačnih mesta i dalje je prisutna zbog slabosti u primeni kaznenih mera.

Iako je uvođenje HACCP sistema (Hazard Analysis and Critical Control Points) obavezno za sve subjekte u lancu hrane, država nije obezbedila dovoljno fleksibilne procedure za male proizvođače, poput seoskih gazdinstava. Zbog toga mnogi mali proizvođači posluju u sivoj zoni. Zakon propisuje stroge kontrole, ali broj inspektora nije dovoljan da sprovede sve obaveze u praksi.

Uticaj na sektor i predlog centralizacije inspekcija

Savet za borbu protiv korupcije preporučuje Vladi Srbije formiranje centralizovanog tela koje bi objedinjavalo sve inspekcijske službe. Time bi se ubrzalo donošenje odluka i smanjio institucionalni sukob nadležnosti. Takođe, preporučuje se popunjavanje i proširenje broja sistematizovanih radnih mesta u inspekcijama, kao i zapošljavanje mlađih stručnjaka iz oblasti tehnologije, veterine i agronomije. Javno je podvučeno da je sprovođenje zakonske regulative u praksi ključno za efikasnost sistema bezbednosti hrane. Javna rasprava o novom Zakonu o bezbednosti hrane završena je 19. marta ove godine, a Savet je zatražio podatke o postupanju nadležnih organa za period 2022–2025.

Ovi zaključci pokazuju da kumulativni efekat podeljenih nadležnosti i nedostatka inspektora stvara sistem u kome je bezbednost hrane često prepuštena proizvođačima. To ima direktan uticaj na kvalitet i sigurnost prehrambenih proizvoda na srpskom tržištu. S obzirom na globalizaciju i promene u načinu prodaje hrane, sistemska rešenja i jačanje inspekcijskih kapaciteta ostaju prioritet za naredni period.

Privilegovani akcionari zadržali kontrolu, dok su mnogi investitori napustili tržište usled loših rezultata i slabe zaštite prava

Akcionari su u poslednjem periodu masovno prodali akcije zbog pada vrednosti i neredovnih dividendi. Veći deo njih odlučio je da napusti tržište, dok je kontrolni paket ostao u rukama privilegovanih akcionara. Ova situacija dodatno je ugrozila prava manjinskih akcionara i izazvala nizak nivo poverenja u tržište kapitala.

Pad vrednosti akcija i neredovne dividende

Akcije društva beležile su konstantan pad vrednosti, dok su finansijski rezultati iz godine u godinu bili sve lošiji. Dividende su isplaćivane neredovno i često iz kredita, što je dodatno destimulisalo ulaganje. Isplate dividendi uglavnom su se dešavale neposredno pred ključne odluke na skupštini akcionara. Zbog toga su akcionari bili nezadovoljni, a njihovo poverenje u kompaniju dodatno je opadalo.

Slaba zaštita prava manjinskih akcionara

Prava manjinskih akcionara ostala su slabo zaštićena, dok su institucije bile neaktivne u obezbeđivanju ravnopravnih uslova. U takvoj situaciji, mnogi akcionari su odlučili da prodaju svoje akcije i potraže prilike na drugim tržištima. S druge strane, deo akcionara nije bio čak ni svestan da poseduje akcije i mogućnosti koje iz toga proističu.

Tržište određuje pravu vrednost

Tržište je kroz pad cena akcija pokazalo stvarnu vrednost kompanije. Akcije nikada nisu manje vredeli, što je dodatno otežalo poziciju preostalih akcionara. Ipak, ovakva tržišna dinamika otvara mogućnost za buduće promene, jer niska vrednost može biti signal za restrukturiranje ili dolazak novih investitora. Kao rezultat, preostali akcionari i potencijalni novi investitori sada imaju priliku da preispitaju strategiju i uticaj na dalji razvoj kompanije. Ova situacija jasno pokazuje koliko je važno postojanje efikasnih institucija i poštovanje prava svih akcionara, kako bi tržište kapitala bilo atraktivno i održivo.