Povodom obeležavanja oslobođenja, istaknuta važnost očuvanja istorijske istine i uloge saveznika u Drugom svetskom ratu

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski položila je venac na Groblju oslobodilaca Beograda povodom obeležavanja oslobođenja glavnog grada. Tom prilikom, naglasila je da se oslobođenje Beograda nije dogodilo bez žrtava i da istorijske činjenice o ovom događaju ne smeju biti zanemarene. “Beograd nije dobio slobodu na poklon. Za nju su se borili i ginuli naši borci, rame uz rame sa vojnicima Crvene armije. Zato danas odajemo počast i jednima i drugima. Ne smemo umanjivati sopstveni doprinos oslobođenju, ali ni zaboravljati one koji su nam u toj borbi bili saveznici”, izjavila je ministarka.

Oslobođenje Beograda i značaj savezništva

Ministarka Đurđević Stamenkovski istakla je da je oslobođenje Beograda rezultat zajedničke borbe domaćih oslobodilačkih snaga i sovjetskih saveznika. Prema njenim rečima, pobeda nad okupatorom u Drugom svetskom ratu nije bila jednostavna, već je izvojevana kroz ogromne žrtve koje su podneli borci i narod. “Istoriju ne smemo prekrajati ni da bismo umanjili sopstvene zasluge, ni da bismo prećutali zasluge svojih saveznika. Istina o oslobođenju Beograda pripada svima koji su se za njega borili i položili svoje živote. Ona ne sme biti talac savremenih političkih podela”, poručila je Đurđević Stamenkovski.

Očuvanje istorijske istine o oslobođenje Beograda

Tokom svog obraćanja, ministarka je upozorila na pokušaje relativizacije zločina fašizma i nacizma. Posebno je naglasila značaj očuvanja istorijske istine u savremenim društvenim okolnostima. “Očuvanje istorijske istine posebno je važno u vremenu kada se sve češće pokušavaju relativizovati zločini fašizma i nacizma, osporiti uloga antifašističkih pokreta i potisnuti sećanje na žrtve”, navela je ona. Ministarka je naglasila da istina o oslobođenje Beograda pripada svima koji su dali doprinos, bez obzira na savremene političke okolnosti.

Srpsko-rusko prijateljstvo i sećanje na žrtve

Osim toga, Đurđević Stamenkovski osvrnula se i na tradicionalno srpsko-rusko prijateljstvo, ističući da Srbija istorijska savezništva posmatra kao dragoceno nasleđe i temelj buduće saradnje. Prema njenim rečima, čuvanje starih savezništava za nova vremena znači pamtiti zajedničke žrtve i graditi budućnost na osnovu istorijskog poverenja. “Srbija ne zaboravlja svoje prijatelje, ali nikada ne zaboravlja ni sopstvene heroje. Naši preci nisu ginuli da bismo se mi danas delili nad njihovim grobovima. Danas smo ovde da se poklonimo slobodi, da odamo počast oslobodiocima i da potvrdimo da Srbija pamti”, zaključila je ministarka.

Pouke za savremeno društvo

Kroz ceo događaj, naglašena je važnost negovanja sećanja na žrtve i očuvanja istorijskih činjenica o oslobođenje Beograda. Zvaničnici su ukazali da se sloboda ne može uzimati zdravo za gotovo, već da mora biti čuvana i poštovana. Poseban akcenat stavljen je na neophodnost zajedništva i poštovanja svih koji su dali doprinos oslobođenju, kako bi se izbegle podele i sačuvalo jedinstvo društva.

Vučić u intervjuu govori o odnosima sa Rusijom, Zapadom i izazovima pred Srbijom

Aleksandar Vučić, nosilac liste “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”, dao je intervju za ruski medijski kanal, u kojem je otvoreno govorio o svim važnim temama, uključujući izbore i međunarodne pritiske na Srbiju. Tokom razgovora, istakao je da Srbija vodi samostalnu i suverenu politiku uprkos, kako je naveo, pritiscima sa svih strana.

Na početku intervjua, Vučić je naglasio da u izbornu trku ulazi kao običan građanin sa jasnim ciljem da ubedljivo pobedi i preuzme funkciju premijera. Prema njegovim rečima, pritisci na Srbiju pojačani su zbog odluke da se ne uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, kao i zbog nepriznavanja Kosova. On je dodao da su u nevladin sektor i pojedine medije uloženi značajni novčani fondovi iz inostranstva, sa ciljem destabilizovanja vlasti i zaustavljanja razvoja zemlje.

Međunarodni pritisci i stav Srbije

Govoreći o međunarodnim odnosima, Vučić je istakao da je izraz “studentska lista” upotrebio sa navodnicima, jer na pomenutoj listi nema nijednog studenta. On je naveo da iza pokušaja destabilizacije Srbije stoje spoljni centri moći, regionalni faktori i veliki novčani fondovi. Pored toga, naglasio je da se na Srbiju vrši veliki pritisak jer, prema njegovim rečima, mnogi ne žele da vide suverenu i nezavisnu zemlju u srcu Evrope.

Vučić je izjavio: “U nevladin sektor i pojedine medije uložene su stotine miliona i milijarde evra. Sve je to orkestrirano spolja, uz podršku iz regiona, sa jednim jedinim ciljem: da se sruši vlast u Srbiji i da se zaustavi naš razvoj. Međutim, nisu računali na to da će naići na nekoga ko će se boriti svakog dana i ko neće pokleknuti.”

Odluka o sankcijama i odnosima sa Rusijom

U nastavku intervjua, Vučić je istakao tri ključna razloga zbog kojih, prema njegovom mišljenju, određeni krugovi žele njegov odlazak sa političke scene. Prvi je to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, drugi je nepriznavanje Kosova, a treći je ekonomski uticaj Srbije u regionu. On je izrazio stav da zemlje Balkana teško prihvataju vodeću ulogu Srbije u ekonomskom razvoju.

Osim toga, Vučić se tokom razgovora dotakao i mogućnosti izbijanja novog svetskog rata. “Bio bih najsrećnija osoba da nisam u pravu, ali se plašim da to nije slučaj”, naveo je Vučić, ukazujući na to da zemlje širom sveta ulažu velike sume u vojsku i naoružavanje.

O ličnim odnosima sa svetskim liderima

Tokom intervjua, Aleksandar Vučić je govorio i o svojim susretima sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i komunikaciji sa Donaldom Trampom. On je naglasio da je uvek nastupao racionalno i odgovorno tokom više od dvadeset sastanaka sa Putinom. Ipak, detalje razgovora nije iznosio, zadržavajući fokus na širem političkom okviru.

Na kraju, Vučić je istakao da se Srbija i dalje suočava sa izazovima međunarodnih pritisaka, ali da ostaje pri svojoj odluci da vodi nezavisnu politiku. Prema njegovim rečima, ključne odluke donose se u interesu građana Srbije i očuvanja nacionalnog suvereniteta.

Marko Đurić danas predstavlja Srbiju u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti UN, gde se razmatra rad UNMIK-a.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije učestvuje danas u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti UN o UNMIK-u. Na ovom skupu, koji je deo redovnog šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN, Marko Đurić, ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu, predstavljaće Srbiju.

Sednica Saveta bezbednosti UN o UNMIK-u

Sednica Saveta bezbednosti UN, posvećena radu UNMIK-a, zakazana je za 15.00 časova po lokalnom vremenu u Njujorku. Očekuje se da izveštaj o UNMIK-u predstavi šef UNMIK-a, Peter Due. Ove sednice održavaju se dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, i predstavljaju važnu platformu za razmatranje situacije na Kosovu i Metohiji.

Uloga Grčke i značaj za Srbiju

Današnjom sednicom predsedava Grčka, koja trenutno ima rotirajuće predsedavanje Savetom bezbednosti UN. Ovakve sednice od izuzetnog su značaja za Srbiju jer omogućavaju iznošenje stavova o radu UNMIK-a i o aktuelnim pitanjima na Kosovu i Metohiji.

Redovni izveštaji o UNMIK-u i kontekst

S obzirom na redovnu dinamiku održavanja, izveštaji o UNMIK-u pružaju pregled aktivnosti misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Takođe, predstavljaju osnov za diskusiju među članicama Saveta bezbednosti, kao i za iznošenje stavova država učesnica. Prema dosadašnjoj praksi, sednice ovog tipa često pokreću pitanja vezana za bezbednost, stabilnost regiona i poštovanje međunarodnih sporazuma.

Očekivanja od današnje sednice Saveta bezbednosti UN o UNMIK-u

Očekuje se da tokom današnje sednice Saveta bezbednosti UN o UNMIK-u, predstavnici različitih država iznesu svoje poglede i preporuke. Učestvovanje Ministarstva spoljnih poslova Srbije, kroz nastup Marka Đurića, naglašava važnost ovog foruma za zastupanje srpskih interesa u međunarodnim okvirima. Sednice ovog tipa omogućavaju državama da iznesu mišljenje o trenutnoj situaciji na Kosovu i Metohiji i da doprinesu dijalogu u okviru Ujedinjenih nacija.