Savet za borbu protiv korupcije upozorava da podela inspekcijskih ovlašćenja i manjak inspektora ugrožavaju bezbednost hrane u Srbiji

Savet za borbu protiv korupcije objavio je izveštaj koji ukazuje da su problemi u kontroli hrane u Srbiji posledica podeljenih nadležnosti i nedostatka inspektora. Bezbednost hrane često je prepuštena samim proizvođačima, umesto rigoroznoj državnoj kontroli, navodi se u dokumentu. Izveštaj pokriva period od 2022. do 2025. godine i ukazuje na brojne sistemske slabosti.

Problemi u kontroli hrane u Srbiji: podela nadležnosti i manjak inspektora

Kontrola hrane u Srbiji razdeljena je između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja. Inspekcijske službe, kao što su veterinarska, fitosanitarna, poljoprivredna i sanitarna inspekcija, imaju preklapajuće nadležnosti. Zbog toga dolazi do prebacivanja odgovornosti, što ostavlja pojedine faze proizvodnog i distributivnog lanca nedovoljno pokrivenim. Kao rezultat, određeni sektori — ugostiteljski objekti, brza hrana i zelene pijace — ostaju van adekvatne kontrole.

Iako je Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici otvorena, njeni puni kapaciteti i zakonska uloga nisu u potpunosti sprovedeni. Srbija se i dalje oslanja na privatne i službene laboratorije, koje često nisu izabrane transparentno. Pravni sistem, uz blagu kaznenu politiku i sporost u procesuiranju, ne deluje preventivno na prekršioce. Inspekcije podnose prijave, ali veliki broj prekršaja zastareva pre presude, dok izrečene kazne ostaju simbolične u odnosu na profit proizvođača.

Savremeni izazovi i preporuke za unapređenje bezbednosti hrane

Broj veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih inspektora znatno je manji od potreba tržišta. Jedan inspektor često pokriva veliku teritoriju i hiljade objekata, zbog čega redovne službene kontrole izostaju i inspekcije uglavnom reaguju samo po prijavama građana. Savremeni modeli prodaje, uključujući online platforme i društvene mreže, prevazilaze postojeći zakonski okvir. Tržište neregistrovane prodaje je teško kontrolisati, a prodaja kvarljive hrane van uređenih pijačnih mesta i dalje je prisutna zbog slabosti u primeni kaznenih mera.

Iako je uvođenje HACCP sistema (Hazard Analysis and Critical Control Points) obavezno za sve subjekte u lancu hrane, država nije obezbedila dovoljno fleksibilne procedure za male proizvođače, poput seoskih gazdinstava. Zbog toga mnogi mali proizvođači posluju u sivoj zoni. Zakon propisuje stroge kontrole, ali broj inspektora nije dovoljan da sprovede sve obaveze u praksi.

Uticaj na sektor i predlog centralizacije inspekcija

Savet za borbu protiv korupcije preporučuje Vladi Srbije formiranje centralizovanog tela koje bi objedinjavalo sve inspekcijske službe. Time bi se ubrzalo donošenje odluka i smanjio institucionalni sukob nadležnosti. Takođe, preporučuje se popunjavanje i proširenje broja sistematizovanih radnih mesta u inspekcijama, kao i zapošljavanje mlađih stručnjaka iz oblasti tehnologije, veterine i agronomije. Javno je podvučeno da je sprovođenje zakonske regulative u praksi ključno za efikasnost sistema bezbednosti hrane. Javna rasprava o novom Zakonu o bezbednosti hrane završena je 19. marta ove godine, a Savet je zatražio podatke o postupanju nadležnih organa za period 2022–2025.

Ovi zaključci pokazuju da kumulativni efekat podeljenih nadležnosti i nedostatka inspektora stvara sistem u kome je bezbednost hrane često prepuštena proizvođačima. To ima direktan uticaj na kvalitet i sigurnost prehrambenih proizvoda na srpskom tržištu. S obzirom na globalizaciju i promene u načinu prodaje hrane, sistemska rešenja i jačanje inspekcijskih kapaciteta ostaju prioritet za naredni period.

Privilegovani akcionari zadržali kontrolu, dok su mnogi investitori napustili tržište usled loših rezultata i slabe zaštite prava

Akcionari su u poslednjem periodu masovno prodali akcije zbog pada vrednosti i neredovnih dividendi. Veći deo njih odlučio je da napusti tržište, dok je kontrolni paket ostao u rukama privilegovanih akcionara. Ova situacija dodatno je ugrozila prava manjinskih akcionara i izazvala nizak nivo poverenja u tržište kapitala.

Pad vrednosti akcija i neredovne dividende

Akcije društva beležile su konstantan pad vrednosti, dok su finansijski rezultati iz godine u godinu bili sve lošiji. Dividende su isplaćivane neredovno i često iz kredita, što je dodatno destimulisalo ulaganje. Isplate dividendi uglavnom su se dešavale neposredno pred ključne odluke na skupštini akcionara. Zbog toga su akcionari bili nezadovoljni, a njihovo poverenje u kompaniju dodatno je opadalo.

Slaba zaštita prava manjinskih akcionara

Prava manjinskih akcionara ostala su slabo zaštićena, dok su institucije bile neaktivne u obezbeđivanju ravnopravnih uslova. U takvoj situaciji, mnogi akcionari su odlučili da prodaju svoje akcije i potraže prilike na drugim tržištima. S druge strane, deo akcionara nije bio čak ni svestan da poseduje akcije i mogućnosti koje iz toga proističu.

Tržište određuje pravu vrednost

Tržište je kroz pad cena akcija pokazalo stvarnu vrednost kompanije. Akcije nikada nisu manje vredeli, što je dodatno otežalo poziciju preostalih akcionara. Ipak, ovakva tržišna dinamika otvara mogućnost za buduće promene, jer niska vrednost može biti signal za restrukturiranje ili dolazak novih investitora. Kao rezultat, preostali akcionari i potencijalni novi investitori sada imaju priliku da preispitaju strategiju i uticaj na dalji razvoj kompanije. Ova situacija jasno pokazuje koliko je važno postojanje efikasnih institucija i poštovanje prava svih akcionara, kako bi tržište kapitala bilo atraktivno i održivo.

Izgradnja superračunara u Švedskoj smanjuje zavisnost od američkih dobavljača i otvara nova tržišta evropskim firmama

Evropske tehnološke kompanije dobijaju novi podsticaj za razvoj veštačke inteligencije kroz izgradnju AI superračunara sa AMD čipovima u Švedskoj. Projekat predvodi Scaleway, francuska tehnološka firma, koja želi da smanji zavisnost evropskih firmi od američkih giganata i obezbedi veći izbor računarskih kapaciteta. Ova inicijativa, koja uključuje superračunar sa AMD Instinct MI355X grafičkim procesorima, ima za cilj da evropskim firmama pruži konkurentsku alternativu u oblasti AI infrastrukture.

Superračunar sa AMD čipovima povećava izbor za evropske AI firme

Scaleway je najavio da će novi superračunar koristiti napredne AMD čipove koji omogućavaju obradu velikih količina podataka. Ovaj sistem će biti dostupan startapima, tehnološkim kompanijama i drugim poslovnim korisnicima širom Evrope. Dosad je evropsko tržište bilo snažno vezano za Nvidia čipove i softversku platformu CUDA, ali uvođenje AMD-ove ROCm platforme, čiji je deo koda javno dostupan, donosi veću fleksibilnost za programere. Kao rezultat, evropske firme sada mogu da biraju između više dobavljača čipova, što smanjuje rizik od tehnološke zavisnosti i olakšava kontrolu troškova.

Švedska kao nova baza za AI infrastrukturu i energetska efikasnost

Scaleway je za lokaciju superračunara izabrao Švedsku zbog razvijenog tehnološkog sektora i dostupnosti električne energije iz izvora sa niskim emisijama ugljenika. U projekat su uključene i druge tehnološke kompanije: AMD obezbeđuje procesore i softver, Bull se bavi integracijom sistema, Giga Computing isporučuje servere, HPE mrežnu opremu, dok VAST Data obezbeđuje skladištenje podataka. Ova saradnja omogućava evropskim firmama pristup savremenoj AI infrastrukturi i doprinosi smanjenju ugljeničnog otiska u sektoru data centara.

Tehnološka nezavisnost i izazovi evropskog AI tržišta

Evropska unija i tehnološke kompanije nastoje da razviju AI infrastrukturu nezavisnu od američkih dobavljača. Ova strategija podrazumeva ulaganja u sopstvene data centre, razvoj softvera i diversifikaciju izvora čipova. Ipak, novi superračunar nije dovoljan sam za sebe. Za konkurentnost na globalnom AI tržištu neophodna su dodatna ulaganja u softver, mreže i kapital za unapređivanje sistema. Scaleway nije objavio konkretne podatke o kapacitetu superračunara, broju procesora, niti precizan datum puštanja u rad, što otežava procenu punog uticaja projekta. Međutim, ovaj korak pokazuje da evropska konkurencija u AI industriji sve više zavisi od dostupnosti moćne računarske infrastrukture i mogućnosti izbora, a ne samo od razvoja AI modela.