Iskustvo muškarca koji se, nakon 23 godine zajedničkog života, suočava sa razlozima za razvod

Branislav je, nakon više od dvadeset godina braka, odlučio da napusti suprugu i započne nov početak. Iako su ljudi iz njegovog okruženja imali različita mišljenja o tome i često ga osuđivali, njegova odluka nije bila ishitrena – proistekla je iz dugogodišnjeg unutrašnjeg preispitivanja i pokušaja da brak sačuva. U razgovoru sa prijateljima Branislav je otvoreno govorio o razlozima zbog kojih je razvod postao jedina opcija.

Kako sam kaže, „vremenom sam izgubio osećaj da sam priznat kao osoba sa svojim interesima i željama. Sve češće sam morao da se prilagođavam, a ono što je meni bilo važno postajalo je nebitno.“ Tokom godina je trpeo stalnu kontrolu, od upravljanja zajedničkim novcem do toga s kim provodi vreme, što mu je sve više narušavalo slobodu.

Iako se trudio da bude posvećen partner, izostanak zahvalnosti i priznanja doveo je do osećaja nevidljivosti u vezi. Emocionalna distanca između supružnika je rasla, a svaki pokušaj razgovora o sopstvenim osećanjima naišao bi na ravnodušnost. Kako navodi, stalne kritike i zamerke su s vremenom poljuljale njegovo samopouzdanje.

Bliskost među partnerima gotovo da je nestala, a Branislav je imao utisak da deli prostor sa osobom koja mu više nije partner. Finansijski pritisak da obezbedi sve za porodicu bio je konstantan, dok su njegove sopstvene potrebe ostajale zanemarene. Česte svađe i napeta atmosfera dodatno su pogoršali svakodnevni život i mentalno zdravlje.

„Nije bilo brige za moje mentalno stanje. Kada sam pokušao da razgovaram o tome ili predložio da potražim pomoć, naišao sam na podsmeh“, iskren je Branislav. Odluka o razvodu nije bila impulsivna, već rezultat dugog razmišljanja i pokušaja da popravi odnos. Na kraju, ključni razlog za kraj braka bio je potpuni gubitak međusobnog poštovanja, zbog čega se, kako kaže, više nije prepoznavao u svom životu.

Ovako lične priče mogu biti značajne za mnoge žene, jer podsećaju na važnost međusobnog poštovanja, otvorene komunikacije i brige o mentalnom zdravlju u dugotrajnim vezama.

Priča o zajedništvu i kompromisu u malom stanu inspiriše brojne žene širom Srbije

Vesna, umetnica i penzionisana učiteljica, i Branislav Platiša, poznati glumac, već 45 godina žive skladno, gradeći život na ljubavi i međusobnom poštovanju. Njihova zajednička priča počela je u studentskim danima u Beogradu, gde su se upoznali kada je Branislav zamolio Vesnu da mu otkuca seminarski rad. Prvi put su izašli na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra, i od tada su nerazdvojni.

Kroz početak veze susretali su se sa izazovima – Vesnina baka bila je nepoverljiva prema Branislavu jer tada nije imao stalni posao niti odsluženu vojsku, ali je kasnije postao omiljen u porodici. Veći deo svog zajedničkog života proveli su u stanu od svega 16 kvadrata u Niškoj ulici na Vračaru. Iako su tu živeli sa dvoje dece i psom, njihov dom je bio ispunjen toplinom i radošću, a često su na slavama ugostili i do 70 ljudi. “Mi tih 16 kvadrata nismo smatrali kao minus. Ogledala su nam širila prostor, a gosti su često greškom ulazili u ormar umesto u toalet”, priseća se Branislav uz osmeh.

Vesna smatra da su iskrenost, razumevanje i zajedničke vrednosti ključ uspešnog braka, bez obzira na veličinu stana ili materijalnu situaciju. “Nije prostor taj koji je primaran. Ako sa nekim možeš otvoreno da pričaš o svemu i ako suštinski isto mislite, sve ostalo je zanemarljivo”, kaže Vesna.

Kroz godine su naučili koliko je kompromis važan, kao i davanje slobode partneru. Kada je Branko poželeo da se vrati vožnji motora, Vesna je mudro rekla: “Branislave, znaš, ja volim naš motor.” Oboje smatraju da je za dobar brak potrebno vreme da se naviknu na promene i podrže jedno drugo.

Kao učiteljica, Vesna je decu i učenike učila da prava dolaze uz obaveze, dok Branko poručuje: “Možeš, ali ne treba da budeš sama.” Danas su aktivni i na društvenim mrežama, gde sa humorom dele trenutke iz svakodnevnice. Kada ih pitaju u čemu je tajna njihove dugovečnosti, Vesna ističe: “Najveća zabluda je da nekog možemo da promenimo. Samo možemo da pristanemo na nečije mane.” Branko dodaje: “Na tebi je da priznaš grešku i kažeš ‘izvini’, a oprost potom dolazi lako.”

Na kraju, Vesna šali: “U šali kažem da sam ubila čoveka, već bih izašla iz zatvora! Tamo bih opismenjavala zatvorenike, pa bi me pustili ranije zbog dobrog vladanja!” Njihova priča podseća da se sreća krije u malim stvarima, iskrenosti i svakodnevnoj ljubavi.

Pedijatar dr Mirjana Mićović objašnjava znake i greške roditelja u borbi protiv parazita u kolektivima

Parazitarne infekcije poput vaški, glista i šuge i dalje su vrlo česte među predškolskom i školskom decom, naročito u vrtićima i školama. Iako ih mnogi smatraju prošlošću, dr Mirjana Mićović, pedijatar, ističe da su ovi problemi i danas aktuelni, pre svega zbog nedovoljne higijene i zagađenja. Kada su u pitanju dečije gliste, njihova pojava je toliko rasprostranjena da dr Mićović govori čak o „maloj epidemiji“ u poslednjih nekoliko godina. Najčešći simptomi zaraze glistama kod dece su noćni svrab, nemiran san, bol u stomaku i povremena dijareja. Roditelji uglavnom prepoznaju problem tek kad primete glistice na posteljini ujutru. Infekcija se lako vraća, budući da ne postoji trajni imunitet, što znači da se dete može više puta zaraziti.

Jedna od najčešćih zabluda je da upotreba savremenih deterdženata može u potpunosti da zaštiti dete. Dr Mićović naglašava: „Ne može se sve rešiti deterdžentima, mora se iskuvavati veš i posteljina na 100 stepeni.“ Bez dosledne primene ovih mera kod kuće, dete lako može ponovo da se zarazi i tako doprinese daljem širenju infekcije u kolektivu.

Vaške su i dalje prisutne među decom, a često se pogrešno smatra da su one posledica loše higijene. Kako dr Mićović objašnjava: „Vaške se prenose vrlo jednostavno – najčešće direktnim kontaktom ‘glava uz glavu’, kada se deca igraju, grle ili naginju jedno ka drugom.“ Kratak fizički kontakt dovoljan je za prenos vaški, koje se mogu preneti i preko češljeva, četki, kapa ili posteljine. Važno je znati da vaške napadaju i čistu i prljavu kosu, a jedini uslov za širenje je blizak kontakt. Najveći izazov u borbi protiv vaški su gnjide. „Šampon uništi vaške, ali gnjide ostaju. Najvažnije je ručno uklanjanje, dlaku po dlaku.”

Šuga je ređe tema, ali i dalje postoji i može biti neprepoznata, jer često podseća na alergije. Tipični znaci su jak svrab i promene na koži između prstiju, a infekcija se prenosi bliskim kontaktom i boravkom u nehigijenskim uslovima.

Dr Mićović podvlači: „Higijena je pola zdravlja. Ne zaboravimo da peremo ruke, održavamo posteljinu i prostor u kome boravimo.” Iako se danas mnogo oslanjamo na hemijska sredstva, povratak osnovnim higijenskim navikama je najefikasniji način da zaštitite decu i porodicu od parazitarnih infekcija.