U 76 država posluje 3.300 zdravstvenih zadruga, dok u Srbiji dominiraju poljoprivredne i socijalne zadruge

Zdravstveno zadrugarstvo u svetu okuplja više od 100 miliona domaćinstava kroz 3.300 aktivnih organizacija u 76 država, dok Srbija gotovo da nema takav model udruživanja. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, u Srbiji trenutno postoji 2.900 aktivnih zadruga, od kojih su tri petine poljoprivredne, dok su zdravstvene zastupljene minimalno.

Rast zdravstveno zadružnih modela u svetu

Samo u Italiji, prema podacima Međunarodne organizacije zdravstvenih zadruga (IHCO), posluje 6.756 zdravstvenih zadruga sa više od 233.000 zaposlenih. Ove zadruge nude širok spektar usluga, uključujući primarnu zdravstvenu zaštitu, preventivne programe, rehabilitaciju, zaštitu mentalnog zdravlja, telemedicinu, stomatološke usluge i promociju zdravlja. U mnogim zemljama zdravstvene zadruge predstavljaju važan deo javnog sistema, naročito u segmentima gde je potrebna veća dostupnost i prevencija.

Izazovi i regulatorne prepreke u Srbiji

U Srbiji, iako važeći Zakon o zadrugama formalno dozvoljava osnivanje zdravstvenih zadruga, ne postoji poseban regulatorni okvir u zdravstvenom zakonodavstvu koji bi omogućio njihov razvoj i održivo funkcionisanje. Dr Milorad Stamenović, naučni saradnik i globalni rukovodilac projekta u kliničkim ispitivanjima u Nici, pokrenuo je Inicijativu za ponovno uspostavljanje zdravstvenih zadruga u Srbiji. On ističe da je potrebno dopuniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zadrugama, kao i doneti podzakonska akta koja bi uredila licenciranje, standarde kvaliteta, način finansiranja i ugovaranje usluga sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Potencijal i značaj za domaće zdravstvo

Starenje stanovništva, porast hroničnih bolesti i nedostatak zdravstvenih radnika, naročito u ruralnim sredinama, ukazuju na potrebu za razvojem modela kao što su zdravstvene zadruge. Prema rečima Stamenovića, „uloga zdravstvenih zadruga ne bi bila da zamene domove zdravlja ili bolnice, već da popune praznine između javnog i privatnog sektora, posebno gde građani najteže dolaze do usluga“. On predlaže postepeno uvođenje pilot-projekata u lokalnim samoupravama, kako bi se procenila održivost i uticaj na kvalitet zdravstvene zaštite.

Oslonac na više izvora finansiranja

Iskustva iz sveta pokazuju da nijedan uspešan model zdravstvenih zadruga ne počiva isključivo na članarinama ili javnim sredstvima. Održiva finansijska konstrukcija podrazumeva kombinaciju više izvora, uključujući članarine, javna sredstva i plaćene usluge. Takođe, zadruge mogu doprineti ravnomernijoj dostupnosti zdravstvenih usluga i unapređenju preventivnih programa. Konačno, stručna javnost ukazuje da bi Srbija, uz regulativne izmene, mogla da razvije model zdravstvenog zadrugarstva koji odgovara lokalnim potrebama i demografskim izazovima.

Deseta konferencija otvara teme razvoja tržišta kapitala i novih investicionih prilika za region Jugoistočne Evrope

Beograd će 27. novembra 2026. godine biti domaćin desete konferencije SEE Finance & Investment Forum, na kojoj je do sada učestvovalo više od 2.000 predstavnika i 400 govornika iz regiona. Ovaj regionalni događaj okuplja ključne aktere iz finansijskog sektora, investitore, regulatorna tela i kompanije iz Jugoistočne Evrope. Kompanija New Angles Consulting organizuje forum uz podršku Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije, četvrtu godinu zaredom.

SEE Finance & Investment Forum kao regionalna platforma dijaloga

Tokom prethodnih deset godina, SEE Finance & Investment Forum je bio poznat pod nazivom SEE NPL Forum. Prelazak na novi naziv prati širenje fokusa programa, koji obuhvata teme od globalnih ekonomskih i geopolitičkih kretanja, preko tržišta kapitala i investicionih fondova, pa do bankarstva, osiguranja i alternativnih ulaganja. Posebna pažnja ove godine biće posvećena razvoju tržišta kapitala i usmeravanju domaće štednje ka investicijama. Osim toga, razmatraće se institucionalno ulaganje i nove investicione mogućnosti u regionu.

Ključne teme i značaj otvorenog dijaloga

Forum ostaje posvećen otvorenom dijalogu između javnog i privatnog sektora. Kroz razmenu iskustava iz prakse i povezivanje učesnika, događaj stvara prostor za nove kontakte i poslovne prilike. Program uključuje diskusije o globalnim ekonomskim rizicima, otpornosti regiona i razvoju investicionih fondova. Pored toga, značajan deo biće posvećen tržištu nekretnina, logistici, stambenim i studentskim projektima, data centrima i privatnom kreditiranju.

Uticaj konferencije na finansijski sektor regiona

SEE Finance & Investment Forum je do sada okupio predstavnike iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Grčke, Mađarske, Austrije, Albanije, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva. Na forumu su učestvovali predstavnici centralnih banaka, ministarstava, regulatornih i razvojnih institucija, komercijalnih banaka, investicionih fondova i međunarodnih finansijskih organizacija. Jasna Nedić, direktorka kompanije New Angles Consulting, naglasila je: “Deset godina Foruma za nas predstavlja mnogo više od jubileja. Gradili smo prostor za razgovore koji povezuju različite delove finansijske industrije regiona i omogućavaju otvorenu diskusiju o promenama na tržištu.”

Dalji razvoj i proširenje programa

NPL tržište ostaje važan deo agende, uz proširenje na širi investicioni i finansijski ciklus. Bankarstvo i osiguranje biće sagledani kroz regulatorne promene, tehnološke inovacije i nova očekivanja korisnika finansijskih usluga. Posebno će se analizirati promene u vrednovanju imovine, prinosima i faktorima koji utiču na investicione odluke. Na taj način, SEE Finance & Investment Forum nastavlja da bude ključna tačka okupljanja za razmenu znanja i stvaranje novih poslovnih mogućnosti u regionu.

Tri najveće firme ostvarile 18 miliona dinara dobiti, dok sektor beleži rast broja preduzeća i zaposlenih

Sakupljači šumskih plodova u Srbiji zabeležili su snažan rast ukupne dobiti, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall. U 2025. godini, ukupna dobit sektora iznosila je 16,8 miliona dinara, što pokazuje da je dobit za godinu dana povećana više od dva i po puta u poređenju sa 6,4 miliona dinara iz 2024. godine.

Rast dobiti i struktura sektora šumskih plodova

Sektor sakupljača šumskih plodova uključuje sakupljanje i preradu pečuraka, šumskih jagoda, borovnica, lekovitog bilja i tartufa. Tokom perioda od 2023. do 2025. godine, broj preduzeća koja posluju u ovoj oblasti porastao je sa 90 na 105 firmi. Broj zaposlenih takođe je rastao, sa 123 u 2023, na 134 u 2025. godini. Međutim, povećanje dobiti bilo je znatno izraženije od rasta broja firmi i zaposlenih, što ukazuje na poboljšanje poslovne efikasnosti.

Prihodi i koncentracija dobiti kod vodećih preduzeća

Najveći doprinos ukupnoj dobiti sektora dali su vodeći privredni subjekti. Interfood 60 iz Čačka, preduzeće za preradu i promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, ostvarilo je prihod od 1,24 milijarde dinara i dobit od 10,65 miliona dinara u 2025. godini. Slede Tartufi SR, sa prihodom od skoro 68 miliona dinara i dobiti od 5,28 miliona, i Inter-Funghi iz Požarevca, sa prihodom od 160,85 miliona i dobiti od 2,09 miliona dinara. Ove tri firme zajedno ostvarile su oko 18 miliona dinara dobiti, što je više od ukupne dobiti cele delatnosti. Kao rezultat, ostatak preduzeća u sektoru zajedno je poslovao sa gubitkom od oko 1,2 miliona dinara.

Tržišna niša i ekonomski potencijal

Sakupljači šumskih plodova predstavljaju živu, ali relativno malu privrednu nišu u Srbiji. Rast broja preduzeća i zaposlenih bio je postepen, ali je profitabilnost značajno porasla zahvaljujući uspehu nekoliko velikih kompanija. Kod proizvoda veće vrednosti, poput tartufa i jestivih pečuraka, razlika između individualnog sakupljanja i organizovanog otkupa, prerade i prodaje može biti presudna za profitabilnost. Šira ekonomska slika pokazuje da uspeh u ovoj oblasti zavisi od kapaciteta za otkup, preradu i plasman na tržištu. S obzirom na prirodne resurse Srbije, ovaj sektor ima potencijal za dalji rast, ali ostaje visok nivo koncentracije dobiti kod vodećih firmi.