Vlada Srbije produžila je smanjenje akciza na gorivo za 25 odsto, ali samo do 18. oktobra. Računica pokazuje koliko bi samo vraćanje akciza na prethodni nivo moglo da utiče na cenu svakog litra.

Vozači u Srbiji dobili su još sedam dana predaha od mogućeg dodatnog poskupljenja goriva. Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate za 25 odsto, a nova odluka važi zaključno sa 18. oktobrom 2026. godine.

Trenutno maksimalna maloprodajna cena evrodizela iznosi 236 dinara po litru, dok benzin evropremijum BMB 95 košta najviše 207 dinara po litru. Ove cene važe do petka, 16. oktobra, kada se očekuje novo usklađivanje.

Koliko bi gorivo moglo da poskupi ako se akcize vrate na stari nivo?

Prema odluci objavljenoj u „Službenom glasniku“, trenutni iznosi akciza su:

• Bezolovni benzin – 54 dinara po litru.
• Gasna ulja, u koja spada i dizel – 55,53 dinara po litru.
• Olovni benzin – 57,41 dinar po litru.

Pošto su ovi iznosi za 25 odsto niži od redovnih, akciza na bezolovni benzin bez umanjenja iznosi 72 dinara po litru, a na dizel 74,04 dinara.

To znači da je razlika u akcizi 18 dinara za benzin i 18,51 dinar za dizel.

Ako bi nakon 18. oktobra prestalo da važi umanjenje akciza, a svi ostali elementi cene ostali nepromenjeni, samo povećanje akciznog opterećenja moglo bi da dovede do povećanja maloprodajne cene za približno 21,60 dinara po litru benzina i 22,21 dinar po litru dizela, kada se uračuna i PDV.

U takvom, isključivo hipotetičkom scenariju, litar benzina mogao bi da dostigne približno 229 dinara, a dizela oko 258 dinara.

Važno je naglasiti da ovo nije zvanična najava novih cena, već matematička računica koja pokazuje koliko poresko opterećenje utiče na krajnju cenu goriva. Stvarne cene zavisiće i od drugih tržišnih faktora, kao i od novih odluka države.

Zašto je država smanjila akcize?

Privremeno smanjenje akciza uvedeno je kako bi se ublažile posledice rasta cena nafte i naftnih derivata na međunarodnom tržištu.

Cena goriva ne zavisi samo od vrednosti sirove nafte. Na nju utiču i troškovi prerade, transporta, skladištenja, kurs dolara, porezi i druga davanja.

Upravo zbog toga država može da utiče na konačnu cenu smanjenjem akciza, čime se deo finansijskog opterećenja privremeno preuzima na teret budžetskih prihoda.

Produžavanje ove mere pokazuje da nadležni nastoje da ublaže udar na potrošače u uslovima nestabilnog energetskog tržišta.

Poskupljenje goriva ne pogađa samo vozače

Eventualno povećanje cena benzina i dizela ne bi predstavljalo problem samo za građane koji svakodnevno koriste automobile.

Dizel je posebno važan za transport robe, poljoprivredu, građevinarstvo i brojne proizvodne delatnosti.

Kada porastu troškovi prevoza, povećava se pritisak i na troškove poslovanja. To se vremenom može odraziti na cene prehrambenih proizvoda, građevinskog materijala, dostave i različitih usluga.

Zbog toga pitanje akciza ima širi ekonomski značaj od samih cena na benzinskim pumpama.

Tri moguća scenarija posle 18. oktobra

Prvi scenario jeste da Vlada ponovo produži postojeću meru, čime bi umanjene akcize nastavile da važe i nakon 18. oktobra.

Drugi scenario podrazumeva izmenu nivoa umanjenja. Država bi, na primer, mogla da odluči da akcize i dalje budu niže od redovnih, ali ne u dosadašnjem procentu.

Treći scenario jeste prestanak privremene mere i vraćanje akciza na redovne iznose, što bi povećalo poresko opterećenje po litru goriva.

Koji će scenario biti primenjen, zavisiće od budućih odluka Vlade i procene stanja na tržištu.

Vozači čekaju dve važne odluke

Pred građanima Srbije sada su dva važna datuma.

Prvi je petak, 16. oktobar, kada treba da budu objavljene nove maksimalne maloprodajne cene goriva.

Drugi je nedelja, 18. oktobar, kada ističe važenje odluke o smanjenju akciza za 25 odsto.

Do tada nema osnova za tvrdnju da će gorivo sigurno poskupeti za određeni iznos.

Međutim, jasno je da bi prestanak ove poreske olakšice, ukoliko ne bi bio praćen drugim merama ili povoljnijim tržišnim kretanjima, mogao da poveća pritisak na cene goriva.

Zato će narednih nekoliko dana biti posebno važno za milione vozača, prevoznike i privredu Srbije.

Četrnaestogodišnji učenik je uhapšen nakon što je otvorio vatru ispred osnovne škole u Obanju, povredivši direktora i jednu nastavnicu.

U napadu koji je danas potresao osnovnu školu “Žozef Lakanal” u mestu Obanj, na jugu Francuske, došlo je do pucnjave u kojoj je četrnaestogodišnji učenik povredio direktora i jednu nastavnicu. Prema policijskim izvorima, napad u školi u Francuskoj dogodio se u departmanu Buš di Ron, a napadač, koji je učenik završnog razreda te škole, uhapšen je ubrzo nakon incidenta.

Kako je potvrđeno, direktor škole, muškarac u pedesetim godinama, zadobio je povrede koje nisu opasne po život. Takođe, ranjena je i nastavnica stara 37 godina. Incident se dogodio ispred škole kada je maloletni napadač, koristeći lovačku pušku sačmaricu kalibra 12, ispalio nekoliko hitaca. Policija navodi da je ispaljeno četiri ili pet metaka, a napadač je savladan i uhapšen u blizini mesta događaja.

Istraga u toku: policijski izvori o napadu u školi u Francuskoj

Prema informacijama policijskih izvora, nakon što je pucnjava u školi u Francuskoj prijavljena, na lice mesta su odmah stigle policijske i hitne službe. Službenici su obezbedili područje i brzo priveli osumnjičenog učenika. U ovom trenutku, istraga je u toku i policija prikuplja sve dostupne informacije o motivima i okolnostima napada.

Zvaničnici su potvrdili da povrede direktora škole nisu životno ugrožavajuće, dok je nastavnica takođe van životne opasnosti. Prema rečima predstavnika policije, “školu je obezbedila patrola, a roditelji su o incidentu obavešteni putem zvaničnih kanala”. Nadležni organi nastavljaju rad na prikupljanju dokaza kako bi se utvrdile sve relevantne činjenice u vezi sa napadom u školi u Francuskoj.

Reakcije i mere bezbednosti posle napada u školi u Francuskoj

Zbog ovog incidenta, lokalne vlasti su pojačale mere bezbednosti u okolnim školama. Ministar obrazovanja Francuske saopštio je da je prioritet zaštita dece i zaposlenih, kao i pružanje psihološke podrške svim učenicima i nastavnicima pogođenim događajem. Osim toga, stručni timovi su angažovani kako bi pružili pomoć onima koji su bili svedoci napada.

U međuvremenu, javnost u Francuskoj izražava zabrinutost zbog bezbednosti u školama. Ovakvi incidenti su retki, ali izazivaju veliku pažnju i zahtevaju brz odgovor institucija. Nadležni ističu da će istraga obuhvatiti i pitanje posedovanja oružja, kao i moguće uzroke koji su doveli do toga da maloletnik počini napad u školi u Francuskoj.

Na kraju, vlasti apeluju na građane da se uzdrže od širenja neproverenih informacija i podsećaju da je istraga još uvek u toku. Sve nove informacije o napadu u školi u Francuskoj biće saopštene javnosti čim budu dostupne, a prioritet ostaje sigurnost dece i zaposlenih u obrazovnim ustanovama.

Robert E. Hol i Majkl Vudford dobili su priznanje za doprinos mikroekonomskim osnovama makroekonomske stabilizacije.

Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju za 2026. godinu su Robert E. Hol i Majkl Vudford, prema zvaničnoj objavi. Ova prestižna nagrada, koja nosi zvanični naziv Nagrada Švedske banke za ekonomske nauke u spomen na Alfreda Nobela, dodeljena im je za doprinos u oblasti mikroekonomskih osnova makroekonomske stabilizacije.

Nobelova nagrada za ekonomiju ustanovljena je 1968. godine od strane Švedske centralne banke. Kao što je poznato, nagrada je posvećena Alfredu Nobelu, švedskom industrijalcu i hemičaru iz 19. veka, koji je bio pronalazač dinamita i osnivač prvih pet Nobelovih nagrada. Do danas, ovo priznanje je dodeljeno 56 puta, a ukupno 96 laureata primilo je ovu nagradu.

Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju

Ove godine, Robert E. Hol i Majkl Vudford nagrađeni su za „mikroekonomske osnove makroekonomske stabilizacije“. Njihovo istraživanje ima ključnu ulogu u razumevanju kako pojedinačne odluke utiču na ekonomske politike i stabilnost celokupne ekonomije. Prema saopštenju, njihov rad omogućava bolje planiranje i sprovođenje mera koje mogu doprineti stabilnosti finansijskih sistema.

Nagrada se svake godine dodeljuje 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela iz 1896. godine. Iako neki puristi napominju da Nobelova nagrada za ekonomiju tehnički nije među originalnih pet nagrada koje je ustanovio sam Nobel, ona se tradicionalno dodeljuje zajedno sa ostalim priznanjima.

Nobelova nagrada za ekonomiju: značaj i istorija

Švedski hemičar i industrijalac Alfred Nobel ostavio je 1895. godine svoju imovinu u fond namenjen onima koji su „tokom protekle godine najviše doprineli čovečanstvu“. Zanimljivo je da je Nobelova nagrada za ekonomiju uvedena kasnije, kako bi se proširila oblast naučnih disciplina koje se nagrađuju.

Do danas, Nobelova nagrada za ekonomiju je dodeljena ukupno 96 puta, a samo tri žene su bile među dobitnicima. Ovo potvrđuje njenu ekskluzivnost i prestiž u akademskim i ekonomskim krugovima.

Zbog toga je priznanje Robertu E. Holu i Majklu Vudfordu značajno, jer njihova istraživanja postavljaju temelje za bolje razumevanje i očuvanje makroekonomske stabilnosti u savremenom društvu.