Pedijatar dr Mirjana Mićović objašnjava znake i greške roditelja u borbi protiv parazita u kolektivima

Parazitarne infekcije poput vaški, glista i šuge i dalje su vrlo česte među predškolskom i školskom decom, naročito u vrtićima i školama. Iako ih mnogi smatraju prošlošću, dr Mirjana Mićović, pedijatar, ističe da su ovi problemi i danas aktuelni, pre svega zbog nedovoljne higijene i zagađenja. Kada su u pitanju dečije gliste, njihova pojava je toliko rasprostranjena da dr Mićović govori čak o „maloj epidemiji“ u poslednjih nekoliko godina. Najčešći simptomi zaraze glistama kod dece su noćni svrab, nemiran san, bol u stomaku i povremena dijareja. Roditelji uglavnom prepoznaju problem tek kad primete glistice na posteljini ujutru. Infekcija se lako vraća, budući da ne postoji trajni imunitet, što znači da se dete može više puta zaraziti.

Jedna od najčešćih zabluda je da upotreba savremenih deterdženata može u potpunosti da zaštiti dete. Dr Mićović naglašava: „Ne može se sve rešiti deterdžentima, mora se iskuvavati veš i posteljina na 100 stepeni.“ Bez dosledne primene ovih mera kod kuće, dete lako može ponovo da se zarazi i tako doprinese daljem širenju infekcije u kolektivu.

Vaške su i dalje prisutne među decom, a često se pogrešno smatra da su one posledica loše higijene. Kako dr Mićović objašnjava: „Vaške se prenose vrlo jednostavno – najčešće direktnim kontaktom ‘glava uz glavu’, kada se deca igraju, grle ili naginju jedno ka drugom.“ Kratak fizički kontakt dovoljan je za prenos vaški, koje se mogu preneti i preko češljeva, četki, kapa ili posteljine. Važno je znati da vaške napadaju i čistu i prljavu kosu, a jedini uslov za širenje je blizak kontakt. Najveći izazov u borbi protiv vaški su gnjide. „Šampon uništi vaške, ali gnjide ostaju. Najvažnije je ručno uklanjanje, dlaku po dlaku.”

Šuga je ređe tema, ali i dalje postoji i može biti neprepoznata, jer često podseća na alergije. Tipični znaci su jak svrab i promene na koži između prstiju, a infekcija se prenosi bliskim kontaktom i boravkom u nehigijenskim uslovima.

Dr Mićović podvlači: „Higijena je pola zdravlja. Ne zaboravimo da peremo ruke, održavamo posteljinu i prostor u kome boravimo.” Iako se danas mnogo oslanjamo na hemijska sredstva, povratak osnovnim higijenskim navikama je najefikasniji način da zaštitite decu i porodicu od parazitarnih infekcija.

Novo izdanje donosi modne savete, iskustva uspešnih žena i korisne preporuke za zdravlje i lepotu od 21. marta

Od subote, 21. marta, na kioscima je dostupno novo izdanje omiljenog ženskog magazina. Ovaj broj je naročito značajan jer obeležava 30 godina uspešnog rada poznatog izdavača, a naslovnu stranu krase žene koje svojim trudom i posvećenošću doprinose razvoju cele medijske kuće.

U izdanju koje je pred nama, čitateljke imaju priliku da upoznaju Jelenu Medić, novinarku koja ističe koliko voli svoj posao rečima: “Moj posao je najlepši na svetu jer mi omogućava da pratim karijeru Novaka Đokovića iz prvog reda i učim od najboljih.” Rubrika o promeni stila donosi priču Jasmine Crnoječki iz Sremske Mitrovice, koja je zahvaljujući timu stručnjaka ostvarila želju da potpuno obnovi svoj izgled. Ovakve priče podsećaju na važnost međusobne podrške među ženama i na to koliko je bitno da svaka žena veruje u sebe i svoje snove.

Posebno izdvajamo i ispovest Maje Kovačević, majke jedanaestoro dece, kao i emotivnu priču pevačice Nadice Ademov o značaju porodične harmonije. Glumac Andrija Milođević podelio je i svoju životnu filozofiju: “Život je da se živi. Ljubav je da se voli.”

Povodom praznika Mladenci, magazin donosi tradicionalne recepte za pripremu mladenčića, predloge za romantičan doručak ili brz ručak, kao i ideje za slatke zalogaje koji unose toplinu u dom.

Ljubiteljke mode mogu da pronađu prolećne modne favorite i korisne savete kako izabrati garderobu za svaku priliku. U ovom broju otkriven je i novi trend u šminkanju, dok fitnes instruktorka Iva Stijak pokazuje osnovne vežbe za jačanje i oblikovanje ruku, uz naglasak: “Pravilno izvođenje vežbi za bicepse donosi najbolje rezultate.”

Ne zaboravljaju se ni teme zdravlja – čitateljke mogu pročitati savete za očuvanje oralnog zdravlja, naučiti kako da prepoznaju vrste kašlja i pronađu motivaciju za savladavanje želje za slatkišima. Uz to, tu su i preporuke za duhovno blagostanje i svakodnevnu brigu o sebi.

Svim čitateljkama dostupna je i online zajednica na društvenim mrežama i putem newslettera, kako bi uvek bile informisane i inspirisane najvažnijim temama iz oblasti mode, lepote, zdravlja i svakodnevnog života.

Psiholozi savetuju ženama da očuvaju svoj identitet, dom i lično vreme u zrelim godinama

Ulazak u penziju za mnoge žene otvara pitanje kako i koliko pomagati deci i unucima, a da pri tome ne izgube sebe. Stručnjaci upozoravaju na važnost čuvanja sopstvenih granica i resursa kako bi i u zrelom dobu život bio kvalitetan i ispunjen. Prva stvar koju žene ne bi smele lako da prepuste jeste sopstveni dom. Nekretnina je mnogo više od mesta za život – ona je simbol nezavisnosti i ličnih granica. Primer žene koja je prepisala stan sinu, a kasnije se osetila nepoželjnom u vlastitoj porodici, ukazuje koliko je važno sačuvati svoj prostor, i fizički i emotivno. Druga važna granica jeste lično vreme. Sa godinama, žene često postaju glavni oslonac porodici, čuvaju unuke i rešavaju svakodnevne izazove. Međutim, zanemarivanje sopstvenih potreba može dovesti do osećaja praznine. Filozof Sjoren Kjerkegard je govorio da je važno imati svoje planove za budućnost, makar bili mali i lični. Treće, važno je zadržati pravo na izražavanje svog mišljenja. Povlačenje i prepuštanje svih odluka mlađima može dovesti do gubitka osećaja važnosti i pripadnosti. Otvorena komunikacija i jasno izraženi stavovi doprinose samopoštovanju. Četvrta granica su lične želje i hobiji. Ako žena stalno odlaže svoje putovanje, kreativne aktivnosti ili male radosti zbog porodice, može steći utisak da život prolazi u čekanju. Upravo takva mala zadovoljstva održavaju životnu energiju i entuzijazam. Peto, važno je da se postave zdrave granice u odnosima. Psiholog Marej Bauen je isticao da stabilni odnosi zahtevaju ravnotežu između bliskosti i očuvanja individualnosti. Spremnost da se kaže „ne“ kada je potrebno čuva samopoštovanje i sprečava preveliko žrtvovanje. Poslednja, ali ne manje važna, je negovanje osećaja lične vrednosti. Identitet žene nije samo uloga majke, bake ili supruge, već i lična iskustva i veštine. Kako je govorio Albert Kamus, „u jesen života duša čuva svoje leto“, što znači da je unutrašnje bogatstvo najvažnije za osećaj ispunjenosti. Ljubav prema porodici ne znači odricanje od sebe – žena koja ume da sačuva svoje vreme, dom i želje, ostaje stabilan oslonac deci i unucima.