Rast Euribora donosi novo usklađivanje kamatnih stopa, ali ograničenja štite korisnike kredita od naglog skoka mesečnih rata

Euribor, referentna kamatna stopa na evropskom tržištu, prvi put ove godine premašio je nivo od 3 odsto. Ova promena posebno pogađa korisnike stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom u Srbiji. Prema informacijama Narodne banke Srbije, rast Euribora ne znači da će mesečne rate biti automatski povećane za sve korisnike niti u istom iznosu. Usklađivanje kamatnih stopa zavisi od pojedinačnih ugovornih odredbi i preostalog roka otplate svakog kredita.

Kako rast Euribora utiče na rate stambenih kredita

Kada Euribor dostigne 3 odsto, banke su u obavezi da izvrše novo usklađivanje kamata na stambene kredite sa promenljivom stopom. Međutim, promena ne nastupa istovremeno za sve korisnike, već u terminima koji su definisani ugovorom o kreditu. Visina nove rate zavisi od visine preostalog duga, ugovorene marže banke i vremena do sledećeg usklađivanja. Kao rezultat toga, iznos povećanja rate može varirati među korisnicima. Darko Stamenković, direktor Sektora kontrole banaka u NBS, ističe da su za 2026. i 2027. godinu na snazi zakonska ograničenja maksimalnih kamatnih stopa na stambene kredite. Maksimalna kamatna stopa se određuje na osnovu prosečne ponderisane kamatne stope, uvećane za jednu petinu, odnosno 20 odsto.

Zakonska ograničenja i zaštita korisnika

Prema važećim propisima, ograničenje se odnosi na kamatnu stopu, a ne na iznos mesečne rate. To znači da povećanje kamatne stope od 20 odsto ne dovodi automatski do istog procentualnog rasta mesečne rate. Visina mesečne obaveze zavisi od strukture kredita, preostalog roka otplate i visine glavnice. Takođe, banke su zakonski obavezane da ne prelaze dozvoljeni maksimum kamatne stope, što dodatno štiti korisnike kredita od iznenadnih skokova troškova. S druge strane, usklađivanje kamate može biti različito raspoređeno tokom godine, u zavisnosti od ugovora.

Širi kontekst kretanja kamata na tržištu

Promene Euribora prate ukupne tokove na finansijskim tržištima evrozone, gde su kamatne stope poslednjih godina beležile rast zbog inflatornih pritisaka i reakcija centralnih banaka. U Srbiji, većina stambenih kredita odobrava se sa promenljivom kamatnom stopom vezanom za Euribor, što znači da su domaćinstva direktno izložena promenama na međunarodnom tržištu kapitala. Međutim, propisana ograničenja maksimalnih kamatnih stopa deluju kao zaštitni mehanizam, sprečavajući nagle i nepredvidive skokove mesečnih obaveza. Zahvaljujući tome, korisnici stambenih kredita mogu lakše planirati svoje finansijske obaveze, čak i u uslovima promena na evropskom tržištu.

Američki Nasdak dostigao rekord, dok je brent nafta pala ispod 100 dolara, a evropski indeksi beleže rast na berzama

Volstrit je podstakao rast evropskih berzi, dok je cena brent nafte pala ispod 100 dolara po barelu. Prema podacima od 9.30 sati, brent nafta je pala za 0,77 odsto na 99,542 dolara po barelu, a teksaška nafta WTI za 1,14 odsto na 88,352 dolara. Ova promena dolazi nakon povećanja izvoza sirove nafte sa Bliskog istoka i najave Grupe sedam (G7) o povećanju snabdevanja tržišta.

Rast evropskih berzi i volatilnost sirovina

Evropski fjučersi gasa za novembar na amsterdamskoj berzi TTF otvoreni su po ceni od 74,035 evra za megavat-sat, što iznosi približno 781 evro za 1.000 kubnih metara gasa. U međuvremenu, glavni evropski indeksi beleže rast: DAX je porastao za 0,75 odsto, francuski CAC 40 za 0,46 odsto, britanski FTSE 100 za 0,77 odsto, italijanski FTSE MIB za 1,09 odsto, a moskovski IMOEX za 0,21 odsto. Vrednost evra na Forex tržištu iznosi 1,12191 dolara.

Američki indeksi i uticaj slabe zaposlenosti

Američki berzanski indeks Dow Jones je na zatvaranju u ponedeljak porastao za 0,18 odsto i dostigao 51.267,90 poena. S&P 500 je porastao 0,66 odsto na 7.773,95 poena, dok je tehnološki indeks Nasdaq skočio 1,05 odsto na 27.477,31 poen. Rekordni Nasdaq podstaknut je rastom akcija Nvidia za 2,1 odsto i Microsoft za 1,5 odsto, zahvaljujući velikim očekivanjima od poslovanja sa veštačkom inteligencijom.

Uticaj makroekonomskih pokazatelja i kretanja roba

Nakon slabijih podataka o zapošljavanju u Sjedinjenim Američkim Državama, tržišta procenjuju da je verovatnoća podizanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi u oktobru smanjena na 24 odsto, dok je nedelju dana ranije iznosila 70 odsto. Cena zlata je pala na 4.140,14 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice porasla na 6,9335 dolara za bušel (27,216 kg).

Analiza: značaj kretanja na globalnim tržištima

Pad cene brent nafte ispod 100 dolara posledica je povećanja ponude iz regiona Bliskog istoka i najava G7 o dodatnom snabdevanju tržišta. Istovremeno, rast američkog tehnološkog sektora pozitivno je uticao na globalni investicioni sentiment. Kao rezultat, evropski indeksi su zabeležili rast, što pokazuje koliko su međunarodna tržišta povezana i međuzavisna. Ova kretanja mogu imati direktne posledice na troškove energenata, profitabilnost kompanija i ukupnu investicionu klimu u narednim nedeljama.

Stečaj fabrike čarapa 8. mart ostavio je više od 150 Subotičana bez posla i zarada za dva meseca, dok sindikat i inspekcija pokreću postupke za radnička potraživanja.

Fabrika čarapa 8. mart u Subotici ušla je u stečaj 1. oktobra zbog trajne nesposobnosti plaćanja. Ova odluka dovela je do toga da više od 150 zaposlenih ostane bez posla i bez plata za avgust i septembar.

Stečaj fabrike čarapa 8. mart i reakcija zaposlenih

Na sastanku sa stečajnom upravnicom i sindikatom, radnici su obavešteni o pravima i narednim koracima. Sindikat im je savetovao da se prijave na evidenciju nezaposlenih, što je standardna procedura nakon gubitka posla. Saša Antunović, sekretar Sindikata, izjavio je da su radnici „ogorčeni, iznenađeni, šokirani i iznevereni“. On je istakao da se direktor fabrike nije pojavio na sastanku. Prema njegovim rečima, radnici su tokom avgusta radili i prekovremeno, a prvu informaciju o gašenju proizvodnje i preseljenju fabrike dobili su tek u septembru, kada je objavljeno da je objekat prodat. Plan je bio da se zaposleni i mašine presele u Novi Kneževac, ali je krajem septembra postalo jasno da od nastavka rada u toj firmi neće biti ništa.

Potraživanja radnika i inspekcijski nadzor

Krajem septembra radnici su obavešteni da neće primiti plate za avgust i septembar, niti će doći do nastavka proizvodnje. Poslodavac nije odgovarao na pozive sindikata i zaposlenih. Zbog toga su radnici podneli prijavu Inspekciji rada zbog neisplaćenih zarada i nedostatka obračunskih listića. Inspekcijski nadzor je pokrenut, a sindikat pomaže zaposlenima da u stečajnom postupku prijave potraživanja iz radnog odnosa. „Popunjavaćemo formulare sa svim radnicama i radnicima, pa se potražuje od poslodavca, a ako on nema sredstva, onda se ta sredstva potražuju od Fonda solidarnosti Republike Srbije“, izjavio je Saša Antunović.

Istorijat fabrike i značaj za lokalnu privredu

Fabrika čarapa 8. mart osnovana je 1927. godine i decenijama je bila važan poslodavac u Subotici. Veći deo proizvodnje izvozila je u zemlje Evropske unije, što je doprinosilo deviznom prilivu i lokalnoj zaposlenosti. Stečaj fabrike čarapa 8. mart stoga ima direktan uticaj na privredu Subotice i stotine porodica koje su zavisile od ovog preduzeća. Zbog toga se očekuje da će postupci pred Fondom solidarnosti omogućiti makar delimičnu naplatu zaostalih plata.

Dalji koraci i implikacije za tekstilni sektor

U tekstilnoj industriji Srbije stečaj fabrike čarapa 8. mart predstavlja još jedan primer izazova sa kojima se sektor suočava. Neredovno izmirivanje obaveza i pad solventnosti često pogađaju kompanije sa tradicionalnim izvozom na zahtevna tržišta. Prelazak proizvodnje u druge gradove, kao što je najavljeni pokušaj preseljenja u Novi Kneževac, nije uvek izvodljiv zbog logističkih i finansijskih ograničenja. S obzirom na dugogodišnju tradiciju i izvoznu orijentaciju, gubitak ove fabrike imaće posledice i na lokalnu privredu i na ukupni izvoz tekstilnih proizvoda iz Srbije. Proces naplate potraživanja iz Fonda solidarnosti biće ključan za socijalnu sigurnost bivših zaposlenih.