Učešće električnih automobila u ukupnoj prodaji dostiglo 22 odsto, pristupačni modeli sve dostupniji kupcima

Prodaja električnih automobila u EU zabeležila je rekordan rast od 45 odsto u prvih osam meseci 2026. godine. Od januara do avgusta prodato je 1,64 miliona potpuno električnih automobila, pokazuju podaci analize organizacije Transport i životna sredina (T&E). Udeo električnih automobila u ukupnoj prodaji novih vozila dostigao je 22 odsto, što predstavlja rast od šest procentnih poena u odnosu na isti period prošle godine.

Detalji rasta prodaje električnih automobila u EU

Ovakav rast prodaje električnih automobila u EU rezultat je proširenja ponude i veće dostupnosti pristupačnih modela. Prema analizi T&E, izbor električnih modela povećan je za oko 50 odsto tokom samo jedne godine. Očekuje se da će do kraja 2026. godine biti lansirano oko 60 novih modela, što je skoro četiri puta više od prosečnog godišnjeg broja od 15 modela u periodu od 2021. do 2025. godine. Prodaja modela sa početnom cenom ispod 25.000 evra trebalo bi da bude sedam puta veća nego 2024. godine. Osim toga, procenjuje se da će se izbor ovakvih pristupačnih modela udvostručiti samo tokom 2026. godine.

Uticaj tržišnih faktora i troškova goriva

Na rast potražnje za električnim vozilima značajno utiču visoke cene goriva u EU. Cena dizela porasla je 38 odsto od početka rata između Irana i Izraela, zbog čega je punjenje rezervoara od 50 litara skuplje za oko 30 evra. Organizacija T&E procenjuje da je ovakav cenovni šok nafte evropske korisnike drumskog saobraćaja koštao ukupno 53 milijarde evra, od čega 40 milijardi otpada na dizel. Pored toga, trošak korišćenja električnog automobila koji se puni kod kuće je oko 50 odsto niži od troška vožnje automobila na benzin ili dizel. To čini električna vozila privlačnijom opcijom za potrošače.

Ekološki i ekonomski značaj prelaska na električna vozila

Prema podacima T&E, gotovo osam miliona električnih automobila u EU tokom 2025. godine smanjilo je potrošnju nafte za oko 46 miliona barela. To je ekvivalentno uštedi od približno 2,9 milijardi evra prema tadašnjoj tržišnoj vrednosti nafte. Takođe, ubrzano širenje ponude električnih automobila i pad cena u segmentu osnovnih modela doprinose ostvarivanju evropskih klimatskih ciljeva. Na taj način, rast prodaje električnih automobila u EU postaje ključan faktor u transformaciji automobilske industrije i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Klimatski fenomen preti ekonomijama 144 zemlje, a Evropa već beleži gubitke i višu inflaciju zbog ekstremnih vremenskih prilika

Klimatski fenomen El Ninjo mogao bi do 2027. godine da smanji globalnu ekonomsku proizvodnju za oko 395 milijardi evra. Ovaj iznos odnosi se na 144 zemlje širom sveta, navodi se u izveštaju osiguravajuće kuće Alijanc. Ključni razlog su posledice poput suša, poplava, požara i uragana, koje dodatno povećavaju ekonomske gubitke.

El Ninjo smanjuje globalnu proizvodnju

Prema proceni Alijanc, Kina, Sjedinjene Američke Države i Indija snose skoro 60% ukupnog ekonomskog udara koji izaziva El Ninjo. Evropska unija takođe nije pošteđena — procenjeni gubitak ekonomske proizvodnje u EU iznosi oko 21 milijardu evra, što predstavlja 0,09% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Unije. Kao rezultat toga, ekonomski sistemi sa većom izloženošću klimatskim rizicima trpe znatne posledice koje se odražavaju na proizvodnju, zaposlenost i inflaciju.

Inflacija i gubici u Evropi rastu

Alijanc procenjuje da bi El Ninjo mogao da podigne ukupnu inflaciju u Evropskoj uniji za 0,31 procentni poen. Cene hrane mogle bi biti više za oko 0,5 procentnih poena. Pored toga, ekstremne vremenske prilike su tokom 2025. godine dovele do globalnih ekonomskih gubitaka od oko 184 milijarde evra. To je 32% manje nego prethodne godine, ali i dalje 20% iznad proseka iz perioda 2000-2019. godine. Izgubljena proizvodnja u Evropi tokom 2026. godine, uzrokovana toplotnim talasima, procenjena je na 113 milijardi evra.

Prevencija i ulaganja smanjuju štetu

Iskustva iz 2025. i 2026. godine pokazuju da su zemlje sa razvijenim sistemima prevencije, unapred obezbeđenim finansiranjem i jasnim mehanizmima za reagovanje uspešnije ograničavale ekonomske poremećaje. Zbog toga, ulaganje u klimatsko prilagođavanje, otpornu infrastrukturu i sisteme ranog upozoravanja može biti znatno jeftinije od troškova naknadne sanacije štete. Alijanc navodi da su klimatski rizici postali jasno vidljivi u makroekonomskim pokazateljima. S druge strane, zemlje bez adekvatnih mera suočavaju se sa znatno većim ekonomskim gubicima.

El Ninjo i izazovi za globalnu ekonomiju

El Ninjo predstavlja periodično zagrevanje površinskih voda Tihog okeana, što dovodi do promena u globalnim vremenskim obrascima. Takođe, utiče na smanjenje poljoprivredne proizvodnje, poremećaje u lancima snabdevanja i rast troškova za osiguranje i obnovu infrastrukture. Kao rezultat toga, kompanije i vlade suočavaju se sa izazovima koji zahtevaju brzu adaptaciju i ulaganje u otpornost. Ove promene snažno utiču na globalnu konkurentnost i dugoročni ekonomski rast. Prema izveštaju Alijanc, pravovremena ulaganja u prevenciju mogu umanjiti ukupne ekonomske gubitke i doprinose stabilnosti privreda pogođenih El Ninjom.

Evropska privreda beleži ubrzanje poslovanja uz inflaciju od 3,8 odsto, dok evro dostiže najniži nivo od maja 2025.

Poslovna aktivnost u evrozoni tokom septembra zabeležila je najbrži rast u poslednje tri i po godine. Evropska valuta, evro, pala je na 1,11 dolara, što je najniži nivo od maja 2025. godine. Ove promene dolaze u trenutku kada je inflacija u evrozoni porasla na 3,8 odsto u odnosu na 3,2 odsto iz avgusta, prvenstveno zbog viših cena energenata.

Rast tražnje i inflacije utiču na poslovnu aktivnost u evrozoni

Septembarski rast poslovne aktivnosti rezultat je iznenađujućeg povećanja tražnje, uprkos rastu inflacije. Kao rezultat, privreda evrozone pokazuje otpornost na spoljne šokove. Inflacija je, međutim, nastavila rast i dosegla 3,8 odsto, što dodatno opterećuje budžete potrošača i kompanija. Pre svega, glavni uzrok inflacije je rast cena energenata, dok se dodatni pritisci očekuju zbog mogućih poremećaja na tržištu energenata usled sukoba na Bliskom istoku. Takođe, analitičari napominju da bi dalji rast cena mogao dodatno povećati troškove poslovanja.

Evro pod pritiskom fiskalnih i političkih rizika

Evropska valuta je danas pala na 1,11 dolara. To je njen najniži nivo od maja 2025. godine. Glavni razlog je zabrinutost investitora zbog fiskalnog deficita Francuske. Naime, francuski budžet za 2027. godinu predviđa smanjenje deficita sa 5,4 odsto ove godine na 5 odsto naredne, ali mnogi smatraju da je ostvarenje tog cilja upitno. Uporedo sa tim, u Španiji se povećava politička nestabilnost zbog stambene krize. Godinama unazad, izgradnja stanova nije pratila rast broja stanovnika, zaposlenosti i turizma. Prema proceni Banke Španije koju prenosi Reuters, ovoj zemlji trenutno nedostaje oko 750.000 stanova. Očekuje se da bi manjak do 2028. godine mogao premašiti milion. Osim toga, prosečna cena stanova i kuća u drugom kvartalu 2026. porasla je za 12,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Otpornost privrede uz rast rizika

Iako evropska privreda pokazuje veću otpornost nego što se očekivalo, rizici ostaju prisutni. Poslovna aktivnost raste, ali istovremeno cene energenata i potrošačkih dobara nastavljaju da rastu. Fiskalni izazovi Francuske i stambena kriza u Španiji ukazuju na strukturne slabosti pojedinih velikih evropskih ekonomija. Na kraju, septembarski rast poslovne aktivnosti više je pokazatelj da evropska privreda uspeva da apsorbuje aktuelne izazove, nego dokaz da su svi problemi rešeni.