Stečaj fabrike čarapa 8. mart ostavio je više od 150 Subotičana bez posla i zarada za dva meseca, dok sindikat i inspekcija pokreću postupke za radnička potraživanja.

Fabrika čarapa 8. mart u Subotici ušla je u stečaj 1. oktobra zbog trajne nesposobnosti plaćanja. Ova odluka dovela je do toga da više od 150 zaposlenih ostane bez posla i bez plata za avgust i septembar.

Stečaj fabrike čarapa 8. mart i reakcija zaposlenih

Na sastanku sa stečajnom upravnicom i sindikatom, radnici su obavešteni o pravima i narednim koracima. Sindikat im je savetovao da se prijave na evidenciju nezaposlenih, što je standardna procedura nakon gubitka posla. Saša Antunović, sekretar Sindikata, izjavio je da su radnici „ogorčeni, iznenađeni, šokirani i iznevereni“. On je istakao da se direktor fabrike nije pojavio na sastanku. Prema njegovim rečima, radnici su tokom avgusta radili i prekovremeno, a prvu informaciju o gašenju proizvodnje i preseljenju fabrike dobili su tek u septembru, kada je objavljeno da je objekat prodat. Plan je bio da se zaposleni i mašine presele u Novi Kneževac, ali je krajem septembra postalo jasno da od nastavka rada u toj firmi neće biti ništa.

Potraživanja radnika i inspekcijski nadzor

Krajem septembra radnici su obavešteni da neće primiti plate za avgust i septembar, niti će doći do nastavka proizvodnje. Poslodavac nije odgovarao na pozive sindikata i zaposlenih. Zbog toga su radnici podneli prijavu Inspekciji rada zbog neisplaćenih zarada i nedostatka obračunskih listića. Inspekcijski nadzor je pokrenut, a sindikat pomaže zaposlenima da u stečajnom postupku prijave potraživanja iz radnog odnosa. „Popunjavaćemo formulare sa svim radnicama i radnicima, pa se potražuje od poslodavca, a ako on nema sredstva, onda se ta sredstva potražuju od Fonda solidarnosti Republike Srbije“, izjavio je Saša Antunović.

Istorijat fabrike i značaj za lokalnu privredu

Fabrika čarapa 8. mart osnovana je 1927. godine i decenijama je bila važan poslodavac u Subotici. Veći deo proizvodnje izvozila je u zemlje Evropske unije, što je doprinosilo deviznom prilivu i lokalnoj zaposlenosti. Stečaj fabrike čarapa 8. mart stoga ima direktan uticaj na privredu Subotice i stotine porodica koje su zavisile od ovog preduzeća. Zbog toga se očekuje da će postupci pred Fondom solidarnosti omogućiti makar delimičnu naplatu zaostalih plata.

Dalji koraci i implikacije za tekstilni sektor

U tekstilnoj industriji Srbije stečaj fabrike čarapa 8. mart predstavlja još jedan primer izazova sa kojima se sektor suočava. Neredovno izmirivanje obaveza i pad solventnosti često pogađaju kompanije sa tradicionalnim izvozom na zahtevna tržišta. Prelazak proizvodnje u druge gradove, kao što je najavljeni pokušaj preseljenja u Novi Kneževac, nije uvek izvodljiv zbog logističkih i finansijskih ograničenja. S obzirom na dugogodišnju tradiciju i izvoznu orijentaciju, gubitak ove fabrike imaće posledice i na lokalnu privredu i na ukupni izvoz tekstilnih proizvoda iz Srbije. Proces naplate potraživanja iz Fonda solidarnosti biće ključan za socijalnu sigurnost bivših zaposlenih.

Mladi najviše koriste onlajn platforme za sportsko klađenje, a 52% preusmerava investicioni novac na rizične opklade

Generacija Z sve češće smatra sportsko klađenje oblikom ulaganja, pokazuju najnoviji podaci investicione platforme Beterment. Prema istraživanju objavljenom avgusta ove godine, 66% mladih investitora iz ove grupe (rođeni 1997-2012.) kladi se na sportske događaje. Tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2026. godine, Institut Banke Amerike zabeležio je da je Generacija Z činila gotovo polovinu ukupne aktivnosti na onlajn platformama za klađenje. Po prvi put premašila je Milenijalce po udelu u digitalnom klađenju.

Finansijski efekti sportsko klađenje kod mladih

Osim toga, Beterment ističe da je 52% ispitanika iz Generacije Z preusmerilo novac namenjen investiranju na sportsko klađenje. Dalje, 26% mladih navodi da upravo klađenje vidi kao važan deo svoje dugoročne finansijske strategije. Međutim, stručnjaci napominju da sportsko klađenje, za razliku od ulaganja u akcije ili drugu imovinu, u proseku rezultira gubitkom. Kod tradicionalnih ulaganja investitor može ostvariti prinos kroz rast vrednosti imovine, dok sportsko klađenje zahteva stalno donošenje novih odluka bez garantovanih ishoda.

Depozitni računi i popularnost tržišta predviđanja

Institut Banke Amerike pokazuje da je medijan stanja na depozitnim računima domaćinstava koja koriste onlajn platforme za klađenje svega 59% nivoa onih koji se ne klade. Kao rezultat, mladi koji se oslanjaju na sportsko klađenje imaju značajno slabiju finansijsku poziciju, što dodatno povećava rizik od dugoročnih gubitaka. Uporedo sa tim, tržišta predviđanja beleže snažan rast. Platforma Polimarket ostvarila je više od milijardu dolara godišnjeg prihoda prema trenutnoj stopi rasta u 2026. godini. Kompanija Kalši je u maju prikupila milijardu dolara investicija, a njeno vrednovanje doseglo je 22 milijarde dolara. Kasnije tokom godine, procenjuje se da Kalši prema trenutnom tempu ostvaruje godišnji prihod od preko četiri milijarde dolara. Ovi podaci ukazuju na snažnu ekspanziju sektora onlajn klađenja i tržišta predviđanja među mladima.

Razlika između klađenja i investiranja

Stručnjaci ističu suštinsku razliku između klađenja i pravog investiranja. Kod ulaganja u akcije ili imovinu, investitor koristi rast vrednosti kompanije ili tržišta. S druge strane, sportsko klađenje uglavnom donosi gubitke korisnicima, a platforme ostvaruju profit po modelu „Kuća uvek dobija“. Ovakve navike Generacije Z mogu imati dugoročne posledice po njihovu finansijsku sigurnost. Zbog toga, sve više analitičara upozorava na potrebu edukacije mladih o osnovama investiranja i rizicima klađenja. Popularnost onlajn platformi i brzi rast tržišta predviđanja dodatno podstiču ovu zabrinjavajuću tendenciju među mladima.

Dug na kraju jula 2026. iznosio 41,82 milijarde evra, a učešće u bruto domaćem proizvodu palo sa 43,7 na 43,2 odsto u odnosu na kraj prošle godine

Javni dug Srbije na kraju jula 2026. godine iznosio je 41,82 milijarde evra, dok je njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) bilo 43,2 odsto. Ove podatke objavilo je Ministarstvo finansija, naglašavajući da je zaduženost države i dalje pod kontrolom u odnosu na prethodne godine. Na kraju avgusta 2026. godine, javni dug je povećan na 41,93 milijarde evra, što predstavlja 43,3 odsto BDP-a.

Promene javnog duga Srbije i poređenje sa prethodnim periodom

Prema zvaničnim podacima, javni dug je na kraju prošle godine iznosio 39,34 milijarde evra, odnosno 43,7 odsto BDP-a. To znači da je nominalni iznos javnog duga porastao za više od dve milijarde evra za manje od godinu dana. Međutim, učešće javnog duga u BDP-u je smanjeno sa 43,7 odsto na 43,2 odsto do kraja jula, pre nego što je u avgustu blago poraslo na 43,3 odsto. Ovaj odnos pokazuje koliko ukupni dug države učestvuje u stvaranju domaće ekonomske vrednosti za datu godinu.

Analiza kretanja javnog duga i ekonomski kontekst

S druge strane, promene u procentima se često objašnjavaju i rastom nominalnog BDP-a, odnosno povećanjem ekonomske aktivnosti. Kada BDP raste brže od javnog duga, učešće duga se smanjuje. U ovom slučaju, pad učešća sa 43,7 na 43,2 odsto u julu ukazuje da je rast privrede uspevao da amortizuje rast apsolutnog iznosa duga. Međutim, blagi skok na 43,3 odsto u avgustu može značiti da je tempo zaduživanja bio nešto veći ili da je rast BDP-a usporen.

Značaj zaduženosti za fiskalnu stabilnost

Učešće javnog duga u BDP-u ispod 60 odsto smatra se poželjnim prema mastriškim kriterijumima Evropske unije. Srbija je, prema objavljenim podacima, i dalje ispod te granice, što ukazuje na održivu fiskalnu poziciju u ovom trenutku. Osim toga, monitoring kretanja javnog duga je važan indikator stabilnosti javnih finansija. Dugoročno, rast javnog duga iznad rasta BDP-a može povećati fiskalne rizike, posebno u uslovima promenjivih kamatnih stopa ili sporijeg privrednog rasta.

Perspektiva za naredni period

Ministarstvo finansija nije objavilo dodatne projekcije ili najave novih mera u vezi sa javnim dugom za ostatak godine. Međutim, kontinuirano praćenje odnosa između javnog duga i BDP-a ostaje ključno za ocenu fiskalne stabilnosti i buduće mogućnosti zaduživanja države. Podaci o javnom dugu predstavljaju važan signal za investitore i međunarodne finansijske institucije, ali i za domaću javnost, jer direktno utiču na uslove finansiranja i makroekonomsku stabilnost Srbije.