Praktične strategije olakšavaju komunikaciju i smanjuju stres kod žena koje brinu o voljenima

Sve veći broj žena u Srbiji svakodnevno se suočava sa izazovima koje donosi demencija kod članova porodice. Greška u razgovoru sa osobom sa demencijom može lako dovesti do dodatne uznemirenosti, kako za obolelu osobu, tako i za one koje o njoj brinu. Pre svega, najčešća greška u razgovoru sa osobom sa demencijom dešava se kada pokušavamo da ih ispravljamo ili podsećamo na činjenice. Ovakav pristup često ne pomaže, već može izazvati osećanje stida i nesigurnosti. Zato je važno znati kako izbeći grešku u razgovoru sa osobom sa demencijom i pružiti im što više razumevanja i podrške.

Nati Blum, psiholog, objašnjava da članovi porodice često pokušavaju da koriguju osobu sa demencijom, podsećajući je na realnost ili prošle događaje. Međutim, takav pristup može samo produbiti osećaj zbunjenosti i nelagodnosti. Osobe sa demencijom ponekad govore o odlasku na posao ili traže roditelje, iako su ti događaji iz prošlosti. Iza tih reči često stoji potreba za sigurnošću ili utehom, a ne doslovna želja.

Zašto izbeći raspravu o činjenicama kod demencije

Kada osoba sa demencijom pomene nešto što nije u skladu sa realnošću, važno je obratiti pažnju na emocije koje stoje iza njenih reči. Zbog toga, umesto ispravljanja, pokušajte da izrazite razumevanje. Nati Blum naglašava: „U ovakvim situacijama, najvažnije je da prepoznamo osećanja osobe, a ne da insistiramo na činjenicama. Na primer, možete reći: ‘Nedostaje ti mama, hajde da sednemo zajedno.’ To umiruje i pruža podršku.”

S druge strane, pokušaji objašnjavanja mogu dovesti do frustracije. Zbog toga je važno izabrati reči koje donose utehu, a ne dodatnu zbunjenost.

Kako prilagoditi komunikaciju osobama sa demencijom

Osobe sa demencijom lakše prate kratke i jasne rečenice. Pre svega, koristite jednostavne reči i polako govorite. Na primer, umesto pitanja: „Šta želiš danas da obučeš?“, ponudite izbor kao što je: „Plavu ili belu košulju?“ Takođe, smanjite buku u prostoriji, utišajte televizor i pobrinite se da vas osoba jasno vidi i čuje. Na taj način ćete olakšati komunikaciju i smanjiti osećaj zbunjenosti.

Kao rezultat, osoba sa demencijom će se osećati sigurnije i manje frustrirano. Štaviše, ovakva pažnja donosi olakšanje i vama, jer smanjuje tenziju u svakodnevnim situacijama.

Praktični saveti za smirenje i podršku u svakodnevici

Odbijanje pomoći kod osoba sa demencijom nije uvek znak tvrdoglavosti. Često je uzrok osećaj hladnoće, bol, stid ili umor. Pre nego što insistirate na nekoj aktivnosti, proverite da li postoji neki fizički ili emotivni razlog. Na primer, proverite temperaturu prostorije ili udobnost odeće.

Osim toga, najavite svaki sledeći korak jednostavnim rečima i ostavite dovoljno vremena za odgovor. Poznata rutina i mogućnost izbora između dve opcije pomažu osobi da se oseća uključeno i sigurno. Na taj način, svakodnevne aktivnosti postaju lakše i za vas i za voljenu osobu.

Šta raditi kada dođe do uznemirenosti

Ponekad, osobe sa demencijom mogu postati uznemirene, sumnjičave ili nemirne. Uzroci mogu biti bol, umor, buka ili nejasna situacija. U takvim trenucima, govorite tiho, smanjite broj ljudi u prostoriji i uklonite sve što može doprineti nervozi. Na kraju, najvažnije je pokazati strpljenje i razumevanje.

Nati Blum ističe: „Uvek uzmite u obzir osećanja osobe, a ne samo reči koje izgovara.“

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Redovan samopregled dojki i podrška porodice mogu značajno povećati šanse za uspešno lečenje

Svaka žena u Srbiji suočava se sa rizikom od raka dojke, bolesti koja je vodeći uzrok maligniteta kod žena. Tokom oktobra, meseca posvećenog borbi protiv ove bolesti, gradovi širom zemlje šalju važnu poruku: samopregled dojki je prvi i najvažniji korak u ranom otkrivanju raka dojke. Zapravo, rana dijagnostika omogućava izlečenje kod čak 90 odsto slučajeva. Zbog toga je važno da žene svih uzrasta redovno proveravaju svoje zdravlje.

Samopregled dojki traje manje od pet minuta, a može napraviti veliku razliku. Pre svega, preporučuje se da žene biraju isti dan svakog meseca za ovaj pregled. Žene u reproduktivnom periodu treba da rade samopregled nedelju dana nakon menstruacije. Žene u menopauzi mogu izabrati datum koji lako pamte. Stanite pred ogledalo, spustite ruke, a zatim ih podignite iznad glave. Na taj način lakše ćete uočiti promene na koži, veličini ili obliku dojki. Potom, blagim kružnim pokretima vrhovima prstiju opipajte celu dojku, od spolja ka unutra. Obratite pažnju na kvržice, uvlačenje kože, crvenilo ili iscedak iz bradavica. Međutim, ako primetite promenu, nemojte paničiti. Većina promena nije znak raka dojke, ali svaku sumnju treba proveriti kod lekara.

Samopregled dojki: navika koja spašava živote

Pored samopregleda, razgovarajte sa članicama porodice, posebno sa starijim ženama. Na kraju, često je dovoljan jedan podsetnik da baka, majka ili sestra zakažu pregled. Samopregled nije zamena za klinički pregled ili mamografiju, ali je često prvi signal za odlazak kod lekara. Takođe, važno je znati kada su potrebni dodatni pregledi.

Na osnovu preporuka stručnjaka, ultrazvuk dojki savetuje se jednom godišnje svim ženama posle 40. godine. Mamografija, specijalno rendgensko snimanje dojki, preporučuje se svake dve godine nakon 45. godine, ili češće ako postoji porodična istorija raka dojke. Tokom oktobra, mnogi domovi zdravlja širom Srbije nude besplatne termine. Iskoristite ovu priliku i ne odlažite pregled zbog svakodnevnih obaveza ili straha. Ultrazvuk i mamografija traju manje od sat vremena, a mogu doneti mir i sigurnost.

Podrška porodice i važnost vitamina D

Podrška porodice je ključna, naročito za starije žene koje često izbegavaju lekare. Pratite majku, baku ili prijateljicu na pregled i ohrabrite ih. Kako kaže dr Jelena Petrović, specijalista ginekologije: „Samopregled dojki je navika koju svaka žena može da razvije, a mamografija je najpouzdaniji način da otkrijemo bolest na vreme. Ne zanemarujte ni najmanju promenu i uvek se posavetujte sa stručnjakom.”

Osim toga, tokom jeseni nivo vitamina D u organizmu opada, posebno zbog manjka sunčeve svetlosti. Vitamin D ne sprečava rak dojke, ali jača imunitet, čuva kosti i pozitivno utiče na raspoloženje. Takođe, suplementi sa kalcijumom i magnezijumom dodatno podržavaju zdravlje kostiju, dok inozitol pomaže ženama sa hormonskim disbalansima. Pre svega, konsultujte se sa lekarom pre početka bilo kakvih dodataka u ishrani, posebno ako već koristite terapije ili planirate trudnoću.

Na kraju, male navike, kao što su samopregled dojki i redovni pregledi, mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja. Pratite promene na svom telu, podržite druge žene oko sebe i ne odlažite odlazak kod lekara. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Žene sa dijagnozom multiple skleroze mogu smanjiti rizik od relapsa kroz svakodnevnu brigu i podršku okoline

Žene u reproduktivnom dobu često se suočavaju sa izazovima koje donosi multipla skleroza (hronična bolest mozga i kičmene moždine). Multipla skleroza i strah od relapsa su teme koje zabrinjavaju mnoge, posebno jer bolest može imati nepredvidiv tok. U Srbiji, kao i širom Evrope, žene su češće pogođene ovom dijagnozom. Međutim, savremena terapija i rana dijagnostika omogućavaju bolju kontrolu simptoma i smanjenje rizika od ozbiljnih pogoršanja.

Multipla skleroza najčešće pogađa žene između 20. i 40. godine, u periodu kada mnoge planiraju porodicu ili razvijaju karijeru. Zbog toga je važno prepoznati prve simptome, kao što su umor, osećaj slabosti, problemi sa vidom ili trnjenje. Na kraju, svaka žena može da preduzme određene korake i tako utiče na tok bolesti.

Multipla skleroza i strah od relapsa u svakodnevnom životu

Multipla skleroza i strah od relapsa često utiču na samopouzdanje i planove za budućnost. Relaps (pogoršanje simptoma koje traje najmanje 24 sata) ne mora biti neizbežan. Takođe, neki simptomi mogu biti privremeni i povezani sa stresom, infekcijama ili povišenom temperaturom. Ove situacije nazivamo pseudorelapsima, jer se stanje brzo normalizuje nakon nestanka uzroka.

Međutim, pravi relaps zahteva procenu i lečenje kod neurologa. S druge strane, rana reakcija i dobra saradnja sa lekarom donose bolje šanse za očuvanje funkcionalnosti. Pre svega, važno je razlikovati prolazne smetnje od ozbiljnog pogoršanja koje zahteva terapiju.

Kako žene mogu smanjiti rizik od relapsa

Redovno uzimajte propisanu terapiju i ne preskačite kontrole. Tako lekar može na vreme prilagoditi lečenje i smanjiti rizik od relapsa. Osim toga, pazite na opšte zdravlje i izbegavajte infekcije, posebno urinarnog trakta, jer one mogu izazvati pogoršanje simptoma.

Pored toga, birajte ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama. Prilagodite fizičku aktivnost svojim mogućnostima – šetnja, lagane vežbe ili joga mogu pomoći u održavanju snage i ravnoteže. Na kraju, redovan san i upravljanje stresom igraju važnu ulogu u kontroli bolesti.

Prijatelji, porodica i stručnjaci za mentalno zdravlje mogu biti ključni izvor podrške. Zbog toga, ne oklevajte da tražite pomoć kada osećate zabrinutost ili anksioznost. Štaviše, informisanost i otvorena komunikacija sa okolinom olakšavaju prihvatanje dijagnoze i svakodnevne izazove.

Izjave stručnjaka i važnost ranog prepoznavanja relapsa

Prema rečima dr Tise Travica-Kojadinović, specijaliste neurologije: „Cilj lečenja je da se smanji aktivnost bolesti, spreče novi relapsi i očuvaju neurološke funkcije što je duže moguće.”

Ipak, na svaki novi simptom koji traje duže od 24 sata, a nije vezan za temperaturu ili infekciju, treba odmah obavestiti neurologa. „Svaki novi simptom koji traje duže od 24 sata, a nije vezan za temperaturu ili infekciju, treba prijaviti lekaru“, naglašava dr Tisa Travica-Kojadinović.

Redovne kontrole magnetnom rezonancom pomažu u praćenju aktivnosti bolesti. Tempo i težina simptoma zavise od tipa bolesti, prethodnih relapsa, odgovora na terapiju i opšteg zdravlja.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.