Redovan samopregled dojki i podrška porodice mogu značajno povećati šanse za uspešno lečenje

Svaka žena u Srbiji suočava se sa rizikom od raka dojke, bolesti koja je vodeći uzrok maligniteta kod žena. Tokom oktobra, meseca posvećenog borbi protiv ove bolesti, gradovi širom zemlje šalju važnu poruku: samopregled dojki je prvi i najvažniji korak u ranom otkrivanju raka dojke. Zapravo, rana dijagnostika omogućava izlečenje kod čak 90 odsto slučajeva. Zbog toga je važno da žene svih uzrasta redovno proveravaju svoje zdravlje.

Samopregled dojki traje manje od pet minuta, a može napraviti veliku razliku. Pre svega, preporučuje se da žene biraju isti dan svakog meseca za ovaj pregled. Žene u reproduktivnom periodu treba da rade samopregled nedelju dana nakon menstruacije. Žene u menopauzi mogu izabrati datum koji lako pamte. Stanite pred ogledalo, spustite ruke, a zatim ih podignite iznad glave. Na taj način lakše ćete uočiti promene na koži, veličini ili obliku dojki. Potom, blagim kružnim pokretima vrhovima prstiju opipajte celu dojku, od spolja ka unutra. Obratite pažnju na kvržice, uvlačenje kože, crvenilo ili iscedak iz bradavica. Međutim, ako primetite promenu, nemojte paničiti. Većina promena nije znak raka dojke, ali svaku sumnju treba proveriti kod lekara.

Samopregled dojki: navika koja spašava živote

Pored samopregleda, razgovarajte sa članicama porodice, posebno sa starijim ženama. Na kraju, često je dovoljan jedan podsetnik da baka, majka ili sestra zakažu pregled. Samopregled nije zamena za klinički pregled ili mamografiju, ali je često prvi signal za odlazak kod lekara. Takođe, važno je znati kada su potrebni dodatni pregledi.

Na osnovu preporuka stručnjaka, ultrazvuk dojki savetuje se jednom godišnje svim ženama posle 40. godine. Mamografija, specijalno rendgensko snimanje dojki, preporučuje se svake dve godine nakon 45. godine, ili češće ako postoji porodična istorija raka dojke. Tokom oktobra, mnogi domovi zdravlja širom Srbije nude besplatne termine. Iskoristite ovu priliku i ne odlažite pregled zbog svakodnevnih obaveza ili straha. Ultrazvuk i mamografija traju manje od sat vremena, a mogu doneti mir i sigurnost.

Podrška porodice i važnost vitamina D

Podrška porodice je ključna, naročito za starije žene koje često izbegavaju lekare. Pratite majku, baku ili prijateljicu na pregled i ohrabrite ih. Kako kaže dr Jelena Petrović, specijalista ginekologije: „Samopregled dojki je navika koju svaka žena može da razvije, a mamografija je najpouzdaniji način da otkrijemo bolest na vreme. Ne zanemarujte ni najmanju promenu i uvek se posavetujte sa stručnjakom.”

Osim toga, tokom jeseni nivo vitamina D u organizmu opada, posebno zbog manjka sunčeve svetlosti. Vitamin D ne sprečava rak dojke, ali jača imunitet, čuva kosti i pozitivno utiče na raspoloženje. Takođe, suplementi sa kalcijumom i magnezijumom dodatno podržavaju zdravlje kostiju, dok inozitol pomaže ženama sa hormonskim disbalansima. Pre svega, konsultujte se sa lekarom pre početka bilo kakvih dodataka u ishrani, posebno ako već koristite terapije ili planirate trudnoću.

Na kraju, male navike, kao što su samopregled dojki i redovni pregledi, mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja. Pratite promene na svom telu, podržite druge žene oko sebe i ne odlažite odlazak kod lekara. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Žene sa dijagnozom multiple skleroze mogu smanjiti rizik od relapsa kroz svakodnevnu brigu i podršku okoline

Žene u reproduktivnom dobu često se suočavaju sa izazovima koje donosi multipla skleroza (hronična bolest mozga i kičmene moždine). Multipla skleroza i strah od relapsa su teme koje zabrinjavaju mnoge, posebno jer bolest može imati nepredvidiv tok. U Srbiji, kao i širom Evrope, žene su češće pogođene ovom dijagnozom. Međutim, savremena terapija i rana dijagnostika omogućavaju bolju kontrolu simptoma i smanjenje rizika od ozbiljnih pogoršanja.

Multipla skleroza najčešće pogađa žene između 20. i 40. godine, u periodu kada mnoge planiraju porodicu ili razvijaju karijeru. Zbog toga je važno prepoznati prve simptome, kao što su umor, osećaj slabosti, problemi sa vidom ili trnjenje. Na kraju, svaka žena može da preduzme određene korake i tako utiče na tok bolesti.

Multipla skleroza i strah od relapsa u svakodnevnom životu

Multipla skleroza i strah od relapsa često utiču na samopouzdanje i planove za budućnost. Relaps (pogoršanje simptoma koje traje najmanje 24 sata) ne mora biti neizbežan. Takođe, neki simptomi mogu biti privremeni i povezani sa stresom, infekcijama ili povišenom temperaturom. Ove situacije nazivamo pseudorelapsima, jer se stanje brzo normalizuje nakon nestanka uzroka.

Međutim, pravi relaps zahteva procenu i lečenje kod neurologa. S druge strane, rana reakcija i dobra saradnja sa lekarom donose bolje šanse za očuvanje funkcionalnosti. Pre svega, važno je razlikovati prolazne smetnje od ozbiljnog pogoršanja koje zahteva terapiju.

Kako žene mogu smanjiti rizik od relapsa

Redovno uzimajte propisanu terapiju i ne preskačite kontrole. Tako lekar može na vreme prilagoditi lečenje i smanjiti rizik od relapsa. Osim toga, pazite na opšte zdravlje i izbegavajte infekcije, posebno urinarnog trakta, jer one mogu izazvati pogoršanje simptoma.

Pored toga, birajte ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama. Prilagodite fizičku aktivnost svojim mogućnostima – šetnja, lagane vežbe ili joga mogu pomoći u održavanju snage i ravnoteže. Na kraju, redovan san i upravljanje stresom igraju važnu ulogu u kontroli bolesti.

Prijatelji, porodica i stručnjaci za mentalno zdravlje mogu biti ključni izvor podrške. Zbog toga, ne oklevajte da tražite pomoć kada osećate zabrinutost ili anksioznost. Štaviše, informisanost i otvorena komunikacija sa okolinom olakšavaju prihvatanje dijagnoze i svakodnevne izazove.

Izjave stručnjaka i važnost ranog prepoznavanja relapsa

Prema rečima dr Tise Travica-Kojadinović, specijaliste neurologije: „Cilj lečenja je da se smanji aktivnost bolesti, spreče novi relapsi i očuvaju neurološke funkcije što je duže moguće.”

Ipak, na svaki novi simptom koji traje duže od 24 sata, a nije vezan za temperaturu ili infekciju, treba odmah obavestiti neurologa. „Svaki novi simptom koji traje duže od 24 sata, a nije vezan za temperaturu ili infekciju, treba prijaviti lekaru“, naglašava dr Tisa Travica-Kojadinović.

Redovne kontrole magnetnom rezonancom pomažu u praćenju aktivnosti bolesti. Tempo i težina simptoma zavise od tipa bolesti, prethodnih relapsa, odgovora na terapiju i opšteg zdravlja.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Ginekološkinja i seksološkinja objašnjavaju važnost otvorenog razgovora i savete za bolji kvalitet života

Intimno zdravlje žena je tema koja često ostaje u senci, iako brojne žene širom Srbije i regiona doživljavaju razne probleme iz ove oblasti. Najčešći problemi sa intimnim zdravljem kod žena uključuju suvoću vagine, smanjen libido i promene nakon porođaja, ali mnoge žene o njima ne govore ni svom lekaru. Pre svega, zanemarivanje ovih tegoba može značajno uticati na kvalitet svakodnevnog života, emocionalno zdravlje i samopouzdanje. Upravo zbog toga, stručnjaci ističu važnost otvorenog dijaloga sa ginekologom i pravovremenog traženja pomoći, kako bi se sprečile dugoročne posledice.

Zašto žene ćute o problemima sa intimnim zdravljem

Prema rečima dr Jelene Nišević Lazović, ginekološkinje, mnoge žene ne spominju intimne tegobe dok ih lekar direktno ne upita. „Sve svoje pacijentkinje pitam kakvi su im intimni odnosi, da li su bolni, da li postoji suvoća vagine. To je nešto što žena uglavnom neće reći sama, a sa druge strane, mnogi ginekolozi neće ni pitati“, kaže dr Nišević Lazović. Suvoća vagine (nedostatak prirodnog vlaženja sluzokože) često se javlja tokom menopauze, posle porođaja ili kod žena koje doje. Osim toga, proširenje vagine nakon porođaja može dovesti do smanjenog zadovoljstva tokom intimnih odnosa.

Kako menopauza i porođaj utiču na intimno zdravlje žena

Menopauza i period posle porođaja donose brojne fizičke i hormonalne promene. Kao rezultat, mnoge žene doživljavaju suvoću i promene u osećaju tokom odnosa. „Kada vidim ozbiljan spad i širenje vagine, pitam kakvi su intimni odnosi. Pacijentkinja često kaže: ‘Sad kad me pitate, iskreno, nikakvi.’ Ona više ne oseća partnera, ne doživljava orgazam i nema želju za odnosima“, objašnjava dr Nišević Lazović. Međutim, osim fizičkih promena, na intimno zdravlje utiču i psihološki faktori kao što su stres i umor.

Libido, apstinencija i bliskost: Šta treba znati?

Pitanje libida (seksualne želje) i apstinencije (odsustva seksualnih odnosa) često zabrinjava žene, posebno u fazama života kada se prioriteti menjaju. „Apstinencija je najbolji zaštitnik od bolesti i neželjene trudnoće. Bitnije je kakav je kvalitet odnosa, nego samo njihovo postojanje“, kaže dr Nišević Lazović. S druge strane, Marijana Vuksanović, seksološkinja, ističe da apstinencija ne narušava fizičko zdravlje, ali može uticati na osećaj bliskosti i emotivnu ispunjenost. „Ljudi koji nemaju odnose, a žele da ih imaju, osećaju frustraciju i nezadovoljstvo. To je kompleksno pitanje“, navodi Vuksanović.

Kako poboljšati kvalitet intimnog života

Osim hormonskih promena, svakodnevni stres, umor i nespavanje dodatno utiču na intimno zdravlje žena. „Nekome je dovoljno da se naspava, verujte mi. Dosta faktora utiče na libido, i zdravlje i stres“, kaže Vuksanović. Kvalitetni intimni odnosi mogu doprineti smanjenju stresa, jer se tokom orgazma oslobađaju hormoni sreće, kao što su oksitocin i dopamin. Dr Nišević Lazović naglašava: „Svaka žena koja se porodi treba da nastavi da živi kvalitetan život i ima normalne intimne odnose, kao i pre nego što je postala majka.“

Kada potražiti stručnu pomoć i kako je zatražiti

S obzirom na to da su problemi sa intimnim zdravljem kod žena česti, ali često zanemareni, važno je obratiti pažnju na sve promene ili nelagodnosti. Otvoren razgovor sa ginekologom može pomoći da se pronađu odgovarajuća rešenja i da se poveća kvalitet života. Na kraju, svaka žena zaslužuje da se oseća dobro u svom telu, a briga o intimnom zdravlju je važan deo toga. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.