Marija Šrajver podelila je iskustvo o Alchajmerovoj bolesti i objasnila zašto prevencija počinje već u tridesetim godinama

Marija Šrajver, poznata novinarka iz Sjedinjenih Američkih Država, otvoreno govori o važnosti brige za zdravlje mozga i to mnogo pre starosti. Kada je njenom ocu dijagnostikovana Alchajmerova bolest (gubitak pamćenja i sposobnosti razmišljanja), odlučila je da podeli poruku posebno ženama. Zdravlje mozga nije pitanje koje se tiče samo starijih osoba, već treba razmišljati o njemu već u tridesetim godinama. U Srbiji i svetu, žene često brinu zbog porodične istorije ove bolesti. Međutim, navike iz mlađih dana mogu značajno uticati na rizik.

Pre svega, Alchajmerova bolest najčešće se javlja posle 65. godine. Ipak, mnogi faktori rizika nastaju mnogo ranije. Na primer, pušenje, visok krvni pritisak i fizička neaktivnost povećavaju verovatnoću za razvoj ove bolesti. Osim toga, žene su češće pogođene Alchajmerom od muškaraca. Zato je rana prevencija važna za svaku čitateljku.

Zašto zdravlje mozga nije samo pitanje starosti

Naime, zdravlje mozga zavisi od mnogih svakodnevnih navika. Marija Šrajver ističe: “Ne treba čekati starost da bismo brinule o mozgu. Rizični faktori se mogu smanjiti ranije.” Takođe, žene koje imaju bliske članove porodice sa dijagnozom Alchajmera često osećaju dodatnu zabrinutost. Međutim, ni genetski testovi ne mogu sa sigurnošću predvideti razvoj bolesti. S druge strane, promena životnog stila može smanjiti rizik.

Pored toga, dr Katarina Jovanović, neurolog, objašnjava: „Nijedan genetski nalaz nije sudbina. Važno je znati šta možete da preduzmete za svoje zdravlje.“ U međuvremenu, redovno vežbanje, izbegavanje duvana i zdrava ishrana smanjuju šanse za kognitivni pad (slabljenje pamćenja i razmišljanja). Štaviše, ovakve navike korisne su i za druge aspekte zdravlja, uključujući srce i krvne sudove.

Praktične preporuke za žene: kako brinuti o zdravlju mozga

Zapravo, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje fizičku aktivnost, izbegavanje duvana i uravnoteženu ishranu kao osnovu prevencije. Takođe, redovno proveravajte krvni pritisak, šećer i holesterol. Na taj način možete smanjiti rizik od oštećenja mozga. Osim toga, aktivnosti koje podstiču razmišljanje, poput čitanja, učenja jezika ili društvenih igara, pomažu u očuvanju mentalne svežine.

S druge strane, žene sa porodičnom istorijom Alchajmera mogu se posavetovati sa lekarom o genetskom testiranju. “Genetski savetnik može objasniti šta test pokazuje i kakve brige može doneti. Odluku donosite zajedno sa stručnjakom, pre testiranja,” kaže dr Jovanović. Ipak, za većinu žena korisnije je usmeriti pažnju na promene koje su u njihovoj moći.

Zdravlje mozga kroz svakodnevne navike

Pored fizičke aktivnosti, važno je negovati mentalnu stimulaciju i socijalnu uključenost. Marija Šrajver otkriva: „Svakodnevno vežbam, održavam kontakte i trudim se da naučim nešto novo.“ Takođe, podrška porodice i prijatelja ima veliku ulogu. Na kraju, nijedan univerzalni recept ne postoji, ali svaka žena može pronaći rutinu koja joj odgovara.

Na kraju, važno je znati da nije cilj izazvati strah. Preventiva i informisanost pomažu ženama da bolje brinu o sebi. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Žene širom sveta sve više biraju genetski pregled embriona kako bi povećale šanse za rođenje zdravog deteta.

Sve više žena širom sveta odlučuje se za genetski pregled embriona pre trudnoće. Ova odluka postaje popularna među ženama koje žele da umanje rizik od naslednih bolesti kod svoje dece. Genetski pregled embriona omogućava budućim roditeljima da provere genetsko zdravlje embriona pre implantacije. Ovakva provera posebno je važna za žene sa porodičnom istorijom naslednih bolesti, ali i za one koje žele da smanje neizvesnost majčinstva.

Simone Collins iz Sjedinjenih Američkih Država odabrala je genetski pregled embriona nakon što su joj lekari objasnili kako ova metoda funkcioniše. Preimplantaciono genetsko testiranje, poznato i kao PGT-P, omogućava analizu embriona nastalih vantelesnom oplodnjom (IVF). Zbog toga žene koje se suočavaju sa zdravstvenim izazovima ili strahom od naslednih bolesti sve češće biraju ovu opciju. Ipak, troškovi mogu biti visoki i dostižu iznos od 50.000 dolara, što ovu odluku čini izazovnom za mnoge porodice.

Genetski pregled embriona: prednosti i ograničenja

Sam pregled podrazumeva uzimanje malog uzorka ćelija iz embriona. Nakon toga, stručnjaci analiziraju gene kako bi otkrili potencijalne rizike za ozbiljne bolesti, poput dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) ili Daunovog sindroma (genetski poremećaj sa dodatnim hromozomom). Takođe, pojedini testovi pokušavaju da procene i karakteristike kao što su visina ili mogućnost za određene sposobnosti.

Međutim, nijedno testiranje ne može garantovati potpuno zdravlje deteta. Mogućnosti su još uvek ograničene, pa rezultati predstavljaju procenu rizika, a ne sigurnu dijagnozu. Osim toga, važno je znati da genetski pregled embriona ne može pružiti uvid u sve potencijalne zdravstvene izazove koji se mogu pojaviti tokom života.

Šta genetski pregled embriona znači za žene i porodice

Zbog sve većih saznanja o genetskim bolestima, žene češće biraju ovu vrstu testiranja. Pre svega, one traže sigurnost i žele da umanje brigu oko zdravlja budućeg deteta. Pored toga, žene sa porodičnom istorijom genetskih poremećaja osećaju veću potrebu da provere embrione pre trudnoće. Ipak, uz visoke troškove, dostupnost ove procedure još uvek je ograničena na žene koje mogu sebi da je priušte.

Na kraju, stručnjaci naglašavaju važnost pravilne informisanosti. Žene koje razmišljaju o genetskom pregledu embriona treba da se konsultuju sa kvalifikovanim genetičarem ili ginekologom. Takođe, preporučuje se da se dobro upoznaju sa mogućnostima i ograničenjima testova, kako bi doneli pravu odluku za sebe i svoju porodicu.

Izjave stručnjaka i praktični saveti

Dr Viktor Petrović, genetičar, ističe: „PGT-P testiranje može pomoći u otkrivanju određenih genetskih rizika, ali ne može predvideti sve zdravstvene probleme.” On dodaje: „Važno je da žene znaju da testovi ne garantuju inteligenciju ili potpuno zdravlje, već samo smanjuju rizik za određene poremećaje.”

Zbog toga, pre svega, svaka žena koja razmišlja o ovoj proceduri treba da razgovara sa lekarom. Na taj način, dobiće tačne informacije o tome šta genetski pregled embriona može da otkrije. Pored toga, važno je da budu svesne da nijedno testiranje ne može ukloniti sve rizike.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Studija iz Irske otkriva da i lagani treninzi snage smanjuju simptome anksioznosti i depresije kod žena

Novo istraživanje sa Univerziteta u Limeriku donosi ohrabrujuće vesti za žene koje se bore sa anksioznošću i depresijom. Naučnici su pratili 49 mladih žena koje ranije nisu redovno vežbale. Osam nedelja, žene su bile podeljene u dve grupe. Jedna grupa je podizala umereno teške tegove, dok je druga koristila lakše.

Zbog toga što je anksioznost (osećaj stalne brige i napetosti) čest problem među ženama, rezultati su posebno značajni. Na kraju programa, obe grupe su prijavile smanjenje simptoma anksioznosti i depresije. Zanimljivo je da su i žene koje su koristile lakše tegove imale koristi.

Kako trening snage utiče na anksioznost kod žena

Pre svega, rezultati sugerišu da nije neophodno podizati velike težine da bi se osetile pozitivne promene. Na taj način, i lagani trening snage može doprineti boljem mentalnom zdravlju. Ipak, stručnjaci upozoravaju da trening snage ne treba da zameni druge oblike podrške, poput terapije ili lekova. Takođe, preporučuje se kombinovanje vežbanja sa zdravim životnim navikama, kao što su kvalitetan san i uravnotežena ishrana.

Mišljenja stručnjaka o treningu snage i mentalnom zdravlju žena

Darragh O’Sullivan, PhD, vodeći autor studije, ističe: „Naša istraživanja pokazuju da žene mogu osetiti manje simptoma depresije i anksioznosti čak i bez intenzivnog vežbanja.“ Thea Gallagher, PsyD, klinički psiholog, dodaje: „Trening snage može biti dragocen deo šireg pristupa mentalnom zdravlju, ali nije zamena za stručnu pomoć.“

Osim toga, stručnjaci savetuju ženama da slušaju svoje telo i biraju nivo opterećenja u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Kao rezultat, žene koje do sada nisu bile fizički aktivne mogu polako uvoditi trening snage u svakodnevicu.

Praktični saveti za žene koje žele da probaju trening snage

Ako razmišljate o tome da uvedete trening snage u svoju rutinu, počnite sa manjim opterećenjem. U međuvremenu, postepeno povećavajte težinu i uvek vodite računa o pravilnoj tehnici. Takođe, konsultujte se sa stručnjakom, posebno ako imate neka zdravstvena ograničenja. Osim toga, uključite i druge zdrave navike, poput dovoljno sna i raznovrsne ishrane.

Na kraju, redovno vežbanje može doprineti boljem raspoloženju i većem samopouzdanju. Međutim, ako primetite da simptomi depresije ili anksioznosti ne prolaze, obavezno se obratite lekaru ili psihologu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.