Žene širom sveta sve više biraju genetski pregled embriona kako bi povećale šanse za rođenje zdravog deteta.

Sve više žena širom sveta odlučuje se za genetski pregled embriona pre trudnoće. Ova odluka postaje popularna među ženama koje žele da umanje rizik od naslednih bolesti kod svoje dece. Genetski pregled embriona omogućava budućim roditeljima da provere genetsko zdravlje embriona pre implantacije. Ovakva provera posebno je važna za žene sa porodičnom istorijom naslednih bolesti, ali i za one koje žele da smanje neizvesnost majčinstva.

Simone Collins iz Sjedinjenih Američkih Država odabrala je genetski pregled embriona nakon što su joj lekari objasnili kako ova metoda funkcioniše. Preimplantaciono genetsko testiranje, poznato i kao PGT-P, omogućava analizu embriona nastalih vantelesnom oplodnjom (IVF). Zbog toga žene koje se suočavaju sa zdravstvenim izazovima ili strahom od naslednih bolesti sve češće biraju ovu opciju. Ipak, troškovi mogu biti visoki i dostižu iznos od 50.000 dolara, što ovu odluku čini izazovnom za mnoge porodice.

Genetski pregled embriona: prednosti i ograničenja

Sam pregled podrazumeva uzimanje malog uzorka ćelija iz embriona. Nakon toga, stručnjaci analiziraju gene kako bi otkrili potencijalne rizike za ozbiljne bolesti, poput dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) ili Daunovog sindroma (genetski poremećaj sa dodatnim hromozomom). Takođe, pojedini testovi pokušavaju da procene i karakteristike kao što su visina ili mogućnost za određene sposobnosti.

Međutim, nijedno testiranje ne može garantovati potpuno zdravlje deteta. Mogućnosti su još uvek ograničene, pa rezultati predstavljaju procenu rizika, a ne sigurnu dijagnozu. Osim toga, važno je znati da genetski pregled embriona ne može pružiti uvid u sve potencijalne zdravstvene izazove koji se mogu pojaviti tokom života.

Šta genetski pregled embriona znači za žene i porodice

Zbog sve većih saznanja o genetskim bolestima, žene češće biraju ovu vrstu testiranja. Pre svega, one traže sigurnost i žele da umanje brigu oko zdravlja budućeg deteta. Pored toga, žene sa porodičnom istorijom genetskih poremećaja osećaju veću potrebu da provere embrione pre trudnoće. Ipak, uz visoke troškove, dostupnost ove procedure još uvek je ograničena na žene koje mogu sebi da je priušte.

Na kraju, stručnjaci naglašavaju važnost pravilne informisanosti. Žene koje razmišljaju o genetskom pregledu embriona treba da se konsultuju sa kvalifikovanim genetičarem ili ginekologom. Takođe, preporučuje se da se dobro upoznaju sa mogućnostima i ograničenjima testova, kako bi doneli pravu odluku za sebe i svoju porodicu.

Izjave stručnjaka i praktični saveti

Dr Viktor Petrović, genetičar, ističe: „PGT-P testiranje može pomoći u otkrivanju određenih genetskih rizika, ali ne može predvideti sve zdravstvene probleme.” On dodaje: „Važno je da žene znaju da testovi ne garantuju inteligenciju ili potpuno zdravlje, već samo smanjuju rizik za određene poremećaje.”

Zbog toga, pre svega, svaka žena koja razmišlja o ovoj proceduri treba da razgovara sa lekarom. Na taj način, dobiće tačne informacije o tome šta genetski pregled embriona može da otkrije. Pored toga, važno je da budu svesne da nijedno testiranje ne može ukloniti sve rizike.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pravilna upotreba minerala može pomoći kod poremećaja štitne žlezde, ali konsultacija sa lekarom je ključna

Sve veći broj žena u Srbiji i regionu suočava se sa problemima koje izaziva štitna žlezda. Pravilno korišćenje cinka i selena kod problema sa štitnom žlezdom može imati pozitivan efekat na zdravlje. Ipak, spontano uzimanje suplemenata, bez stručnog nadzora, često dovodi do neželjenih posledica. Štitna žlezda je odgovorna za proizvodnju hormona koji regulišu energiju i rad organa. Nažalost, poremećaji u njenom radu češće pogađaju žene, posebno u odraslom životu. Zbog toga je važno znati kako cink i selen utiču na ovaj osetljiv sistem.

Iako mnoge žene veruju da će suplementi rešiti problem, stručnjaci upozoravaju da preteran unos može biti štetan. Pre svega, odluku o korišćenju ovih minerala treba doneti u saradnji sa endokrinologom. Osim toga, simptomi kao što su umor, promena raspoloženja ili oticanje ne moraju uvek ukazivati na isti uzrok. Zato je preporučljivo najpre uraditi laboratorijske analize.

Kako cink i selen utiču kod problema sa štitnom žlezdom

Cink i selen su esencijalni minerali koje telo ne proizvodi samo. Zbog toga ih unosimo hranom ili dodacima. Selen ima važnu ulogu u pretvaranju hormona T4 u T3, dok cink utiče na sintezu i delovanje hormona štitne žlezde. Međutim, istraživanja pokazuju da suplementacija ne donosi isti efekat svakoj ženi sa ovim poremećajem. Takođe, prekomeran unos može izazvati tegobe, naročito kada su potrebe tela već zadovoljene ishranom. Pre svega, važno je proceniti individualne potrebe pre bilo kakve promene.

Jedno istraživanje na 68 žena sa hipotireozom (smanjena funkcija štitne žlezde) pokazalo je da dodavanje cinka i selena tokom 12 nedelja može uticati na laboratorijske nalaze. Ipak, rezultati nisu dokazali univerzalnu korist za sve pacijentkinje. Zbog toga je važno izbegavati samostalno uzimanje ovih minerala.

Praktični saveti za žene sa smetnjama štitne žlezde

Na prvom mestu, žene koje sumnjaju na poremećaj štitne žlezde treba da obrate pažnju na simptome. Umor, promene raspoloženja i oticanje često se javljaju, ali mogu imati različite uzroke. Stoga je važno uraditi laboratorijske analize i konsultovati se sa lekarom. Osim toga, unos minerala putem ishrane je sigurniji način. Selen se nalazi u ribi, mesu, jajima i žitaricama, dok cinka ima u mesu, morskim plodovima i mahunarkama. Žene koje ne konzumiraju životinjske proizvode treba da obrate pažnju na raznovrsne izvore cinka. Takođe, količina minerala u hrani varira, pa preterivanje sa suplementima može biti rizično.

Na kraju, dr Marijana M. Rajić ističe: „Važno je proceniti individualne potrebe i redovno kontrolisati nalaze pre započinjanja bilo kakve suplementacije. Suplementi ne mogu zameniti propisanu terapiju hormonima.“

Kada je vreme za konsultaciju sa lekarom

Odluku o upotrebi cinka i selena kod problema sa štitnom žlezdom treba doneti uz pomoć stručnjaka. Zapravo, samo laboratorijske analize mogu pokazati da li vam nedostaje neki mineral. Lekari naglašavaju: „Nikada ne započinjite uzimanje suplemenata na svoju ruku, jer prekomeran unos može biti štetan.“

Zato redovno pratite svoje zdravstveno stanje i ne zanemarujte simptome. Ako uočite promene, najpre obavite potrebne analize i razgovarajte sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Američko istraživanje ukazuje da određeni lekovi za gojaznost mogu produžiti period bez povratka bolesti kod žena sa rakom pluća

Nedavno sprovedena studija u Americi otkrila je intrigantnu vezu između lekovi za gojaznost i ishoda lečenja kod žena koje imaju rak pluća. Tim na čelu sa dr Sai Jendamurijem, grudnim hirurgom u poznatom medicinskom centru, analizirao je podatke 1.177 žena sa nemikrocelularnim rakom pluća (najčešći tip raka pluća) i prekomernom telesnom masom. Pre svega, gojaznost predstavlja dodatni izazov za žene sa ovim oboljenjem, jer može uticati na tok bolesti i kvalitet života. Zbog toga su istraživači želeli da provere da li lekovi koji pomažu pri mršavljenju, naročito agonisti GLP-1 receptora (lekovi za regulaciju šećera i telesne mase), mogu pomoći i kod raka pluća.

Među analiziranim pacijentkinjama, njih 71 je koristila GLP-1 lekove. Kod ovih žena primećeno je produženo vreme bez povratka raka, što je značajan podatak za sve koje se suočavaju sa ovom dijagnozom. Ipak, broj korisnica ovih lekova bio je mali, tako da rezultati zahtevaju dodatne provere. Osim toga, istraživači su posmatrali i 300 pacijentkinja sa uznapredovalim rakom pluća koje su primale imunoterapiju. Samo deset žena je istovremeno koristilo i lekove za gojaznost, ali kod njih je bolest napredovala sporije, a životni vek bio je duži.

GLP-1 lekovi i uticaj na imunitet kod raka pluća

Na osnovu laboratorijskih ispitivanja na miševima, naučnici su otkrili da GLP-1 lekovi ne deluju samo preko smanjenja telesne mase. Kod gojaznih miševa, ovi lekovi su smanjili veličinu tumora i uticali na ćelije imunskog sistema u samom tumoru. Međutim, kod miševa sa normalnom težinom isti efekat nije zabeležen. Kao rezultat, istraživači pretpostavljaju da GLP-1 lekovi mogu imati dodatni efekat na imunitet, što bi moglo biti korisno za žene koje se bore sa rakom pluća i gojaznošću. Ipak, važno je napomenuti da su ovo prva otkrića i da je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdila prava korist ovih lekova.

Šta rezultati znače za žene sa rakom pluća i gojaznošću

Iako podaci daju nadu, stručnjaci naglašavaju da lekovi za gojaznost nisu namenjeni lečenju raka pluća. Takođe, svi podaci dolaze iz naknadne analize medicinske dokumentacije, pa se ne mogu doneti definitivni zaključci. Na ishod lečenja mogu uticati i druge bolesti, starost, opšte zdravlje i vrste terapija koje žene primaju. Pored toga, postojeći dokazi sugerišu moguću vezu između GLP-1 lekova i smanjenog rizika od pojedinih vrsta tumora, ali ti rezultati još nisu dovoljni za promenu terapijskih preporuka.

Mišljenja stručnjaka i praktične preporuke za žene

“Ovi rezultati su zanimljivi i pokazuju potencijalnu vezu između GLP-1 lekova i boljih ishoda kod raka pluća, ali još ne možemo preporučiti ove lekove u lečenju raka”, ističe dr Sai Jendamuri. On dodaje: “Pacijentkinje ne bi trebalo da započinju terapiju na svoju ruku ili bez konsultacije sa lekarom.” Zbog toga je važno da svaka žena koja ima rak pluća i gojaznost redovno posećuje svog lekara, vodi računa o telesnoj težini i pridržava se saveta stručnjaka. Na kraju, medicina napreduje i novi rezultati donose nadu, ali za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.