Evropska unija neće povlačiti višak emisijskih dozvola do 2030. kako bi sprečila nagli rast cena energije

Evropska unija odlučila je da višak od 400 miliona dozvola za emisiju CO2 ostane u rezervi do 2030. godine. Ova mera ima za cilj da stabilizuje tržište emisija i spreči nagli skok cena dozvola, saopšteno je na sastanku ambasadora zemalja članica. Prema važećim pravilima, dozvole iz posebne rezerve za stabilnost tržišta (MSR) do sada su se povlačile i poništavale kada bi njihov broj premašio 400 miliona. Sada će, zbog rizika od rasta cena, sve dozvole ostati u rezervi do 2030. godine i neće biti poništavane.

Promene u sistemu trgovanja emisijama

Umesto dosadašnje prakse, ove dozvole biće na raspolaganju za plasman na tržište kada ponuda treba da se poveća i tako spreči nagli rast cena. Prema dogovoru članica, tek od 2031. godine dozvole iznad praga od 800 miliona moći će da budu trajno poništene, a taj prag će se zatim postepeno smanjivati. Evropski sistem trgovanja emisijama (ETS) ključan je instrument za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Obavezuje termoelektrane i industrijska postrojenja da kupuju dozvole za svaku tonu emitovanog CO2. Cena dozvola formira se tržišno, prema odnosu ponude i tražnje.

Uticaj na troškove energije i industriju

Prema podacima EU, prosečan uticaj dozvola za emisiju CO2 povećava troškove električne energije za industriju u Uniji za oko 11 odsto. U zemljama koje više koriste fosilna goriva, kao što je Poljska, ovaj uticaj je još izraženiji. Zbog toga, mnoge članice insistiraju na fleksibilnosti sistema, kako bi izbegle dodatni pritisak na cene energije. Ove promene dolaze u trenutku kada rast cena energenata, izazvan sukobima na Bliskom istoku, dodatno opterećuje evropsku privredu i domaćinstva. Iako Evropska komisija ističe da ETS nije glavni uzrok aktuelnog rasta cena energije, mehanizam trgovanja emisijama ostaje u centru pažnje industrije i vlada članica.

Šira ekonomska perspektiva i očekivanja

Odluka da se višak CO2 dozvola ne povlači do 2030. godine deo je šire strategije za očuvanje stabilnosti energetskog tržišta. Kao rezultat, članice EU žele da imaju rezervu za intervenciju u izuzetnim situacijama. ETS ostaje najvažniji alat za postizanje klimatskih ciljeva EU do 2030. godine, ali i faktor koji značajno utiče na konkurentnost evropske industrije. Uvođenje ovih izmena pokazuje spremnost Unije da prilagodi regulativu uslovima na tržištu i potrebama privrede, uz očuvanje cilja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Višak novca domaćih firmi najčešće ostaje na računima, dok prinos na dinarske depozite iznosi 4,3 odsto, a alternativni fondovi nude i preko 10 odsto

Privreda Srbije zabeležila je neto dobit od 1.389 milijardi dinara u 2025. godini. Pitanje kako kompanije usmeravaju višak novca postaje ključno za dalji ekonomski razvoj. Nakon investicionog talasa iz 2024, ulaganja u osnovna sredstva u prošloj godini nisu nastavila istim tempom, što otvara dilemu oko optimalnog korišćenja raspoloživih sredstava.

Kako kompanije usmeravaju višak novca

Najveće globalne kompanije, poput onih u američkom indeksu S&P 500, jasno biraju strategiju — otkup sopstvenih akcija i isplatu dividendi. U prethodnih 12 meseci do septembra 2025. godine, ove kompanije su potrošile 1.020 milijardi dolara na otkup akcija i 664,9 milijardi dolara na dividende. Uporedo sa tim, tehnološki giganti Amazon, Alphabet, Microsoft i Meta planiraju oko 725 milijardi dolara kapitalnih ulaganja, pre svega u infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Novac se ili vraća akcionarima ili ulaže u rast, gotovo nikada ne ostaje neangažovan.
U regionu kompanije, poput Društva prijatelja dubrovačke starine iz Hrvatske, višak novca privremeno plasiraju u državne trezorske zapise. U jednom od poslednjih plasmana uloženo je četiri miliona evra. To pokazuje da pametno upravljanje viškom novca podrazumeva planiranje likvidnosti i ulaganja shodno potrebama, kako ističe Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer kompanije Vista Rica.

Prinosi na depozite i mogućnosti investiranja

U Srbiji, višak sredstava najčešće ostaje na bankarskim računima. Kompanije koriste oročene i avista modele, pri čemu su sredstva uvek dostupna, dok na kraju dana ostvaruju određeni prinos. Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna ponderisana kamata na nove dinarske depozite privrede krajem 2025. godine iznosila je 4,3 odsto, dok je na devizne depozite bila 2,5 odsto. Druga opcija su državne hartije od vrednosti i investicioni fondovi. Alternativni investicioni fondovi nude mogućnost većih prinosa — fond Vista Rica Corporate ostvario je 2025. godine prosečan godišnji prinos od 8,52 odsto u evrima i 8,76 odsto u dinarima. U periodu od juna 2025. do juna 2026. taj prinos je porastao na 10,42 odsto u evrima.
Ova razlika u prinosima ukazuje na potencijalne koristi od diverzifikacije ulaganja. Fondovi investiraju pretežno u obveznice i akcije na domaćem i svetskim tržištima. Minimalni iznos ulaganja nije propisan, a moguće je investirati u dinarima i evrima. Sve investicije prate stroga pravila, uključujući upravljanje rizicima i nadzor Komisije za hartije od vrednosti.

Uticaj investicija na privredu i perspektiva za naredni period

Struktura ulaganja utiče na potencijal rasta domaće privrede. Ako kompanije višak novca ostavljaju na računima, propuštaju priliku za dodatne prihode i razvoj. S druge strane, ulaganje u investicione fondove i hartije od vrednosti može povećati profitabilnost bez ugrožavanja likvidnosti. “Pametno upravljanje viškom novca počinje pitanjem koliko firmi treba danas, koliko za godinu dana, a koliko za pet. Kada to zna, može da planira i gde će novac držati”, naglašava Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica.
Najbolje rešenje zavisi od potreba i strategije svake kompanije. Pravilno usmeravanje viška novca može doprineti ne samo finansijskoj stabilnosti firme, već i ukupnom razvoju privrede Srbije. Kao rezultat, pažljivo planiranje i korišćenje svih dostupnih opcija ostaje ključni zadatak za domaće firme.

Vrednost prometa stanova porasla 45 odsto za četiri godine, dok je cena zlata skočila 128 procenata

Tržište nekretnina u Srbiji zabeležilo je rast ukupne vrednosti prometa sa 6,1 milijardu evra u 2021. na rekordnih 8,1 milijardu evra u 2025. godini. Ovo predstavlja rast od gotovo 33 odsto, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda. Međutim, broj kupoprodaja nije pratio ovaj rast vrednosti. Naprotiv, broj transakcija pao je sa 138.180 na 129.185, što je smanjenje od oko 6,5 procenata. Ovi podaci pokazuju da tržište nekretnina u Srbiji nije postalo šire, već skuplje, jer kroz manji broj transakcija prolazi znatno više kapitala.

Razlika između prometa i aktivnosti na tržištu nekretnina

Vrednost tržišta stanova porasla je sa 3,3 milijarde evra u 2021. na 4,8 milijardi evra u 2025. godini. Broj prodatih stanova ostao je gotovo nepromenjen – sa 50.275 u 2021. na 49.771 u 2025. godini. Iako je obim trgovine stagnirao, promet je povećan za 45 odsto, što znači da je za isti broj stanova bilo potrebno oko milijardu i po evra više kapitala. Prosečna cena postojećeg stana u 2025. dostigla je 83.780 evra, dok je prosečna cena stana u novogradnji iznosila 96.433 evra. Samo u odnosu na prethodnu godinu, prosečna cena kvadrata postojećih stanova porasla je za gotovo 11 procenata, a kod novogradnje za skoro šest procenata.

Uporedo sa tim, tržište kuća zabeležilo je sličan trend. Broj zaključenih ugovora bio je manji za 1,4 odsto nego godinu ranije, dok je ukupna vrednost prometa porasla za 8,8 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da rast vrednosti tržišta dolazi pre svega od viših cena, a ne od većeg prometa.

Kreditni kupci i zavisnost tržišta od finansiranja

Tokom 2026. godine, kreditno plaćanje evidentirano je kod 33 odsto kupoprodaja stanova, što je rast od tri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Na nivou celog tržišta nekretnina kredit je učestvovao u 14 odsto ugovora. Tokom 2023. godine, udeo kreditno finansiranih kupovina stanova pao je sa 34 na 17 procenata, ali se 2025. godine ponovo povećao na 31 procenat. Ove promene pokazuju koliko je tržište nekretnina povezano sa kamatnim stopama, uslovima finansiranja i kupovnom moći stanovništva. Kada finansiranje poskupi, tržišna aktivnost brzo slabi.

Zlato donelo veći prinos u odnosu na tržište nekretnina u Srbiji

Poređenje tržišta nekretnina i zlata pokazuje značajne razlike u prinosima. Prosečna vrednost stanova u prometu porasla je sa 65.500 evra krajem 2021. na oko 89.977 evra u 2025. godini. To je nominalni rast od 37 odsto ili prosečno 8,3 procenta godišnje. U istom periodu, cena fine unce investicionog zlata porasla je sa oko 1.609 na 3.669 evra, odnosno za približno 128 procenata. Prosečan godišnji rast zlata iznosio je oko 22,9 procenata. Kao rezultat, zlato je investitorima donelo znatno veći prinos u odnosu na stanove u Srbiji tokom ovog četvorogodišnjeg perioda.

Posmatrano kroz tržišnu vrednost, zlato je premašilo prinos koji su ostvarili kupci nekretnina. Ovakav trend ukazuje na to da su volatilnost i globalni faktori na tržištu plemenitih metala uticali na veće stope rasta, dok su nekretnine u Srbiji rasle stabilnije, ali sporije. Ipak, i jedno i drugo tržište pokazala su rast, ali sa različitim stepenom rizika i povraćaja.