Sezonsko voće, povrće i orašasti plodovi mogu poboljšati imunitet i doprineti vitalnosti tokom hladnijih dana

U jesen, žene širom Srbije traže načine da osveže ishranu i ojačaju imunitet. Sedam jesenskih namirnica za više energije i bolje zdravlje žena čine osnovu jelovnika koji može značajno poboljšati opšte stanje organizma. Upravo sezonski proizvodi nude obilje vitamina, vlakana i minerala, zbog čega su dragoceni za svakodnevnu ishranu. Mnoge žene primećuju da promena jelovnika u ovom periodu donosi više energije i bolju otpornost na prehlade.

Međutim, osim što su dostupne na pijacama i pristupačne, ove namirnice pružaju i raznovrsne mogućnosti za pripremu. Na taj način, svaka žena može lako da ih uklopi u svakodnevne obroke. Pre svega, stručnjaci preporučuju konzumaciju ovih plodova upravo sada, jer su najbogatiji hranljivim materijama tokom svog prirodnog sazrevanja.

Prednosti jesenskih namirnica za žensko zdravlje

Prvo, jesen donosi voće i povrće bogato antioksidansima i vlaknima. Kao rezultat, redovno unošenje sezonskih plodova pomaže probavi, jača imunitet i doprinosi lepoti kože. Osim toga, žene koje praktikuju ovakvu ishranu često imaju više energije i osećaju se vitalnije tokom hladnijih meseci. Štaviše, mnoge namirnice iz ovog perioda podržavaju hormonalnu ravnotežu, što je posebno značajno za žene svih uzrasta.

Sedam jesenskih namirnica za više energije i bolje zdravlje žena

Bundeva je pravi simbol jeseni. Ona sadrži beta-karoten (biljni pigment važan za zdravlje kože i očiju), vlakna i minerale. Možete je koristiti u supama, pireima ili čak kao zdrav desert.

Jabuka je sledeća na listi. Najviše vlakana i biljnih jedinjenja nalazi se u kori, zbog čega je preporuka da je konzumirate bez ljuštenja. Zatim dolazi batat, poznat kao slatki krompir. On je bogat beta-karotenom, vlaknima i kalijumom, pa je odličan dodatak jelima.

Kelj je povrće koje često ne dolazi do izražaja, ali je izuzetno bogato vitaminom C (važan za imunitet), vitaminom K i folatom (bitan za žensko zdravlje). Cikla je još jedna jesenja zvezda. Njena crvena boja potiče od biljnih pigmenata, a sadrži i folat, vlakna i prirodne nitrate koji podstiču normalan protok krvi.

Orah je idealan za brz međuobrok, jer je bogat nezasićenim masnim kiselinama, omega-3, magnezijumom i vlaknima. Samo jedna šaka dnevno može biti odličan dodatak kaši ili salati. Na kraju, nar je često zaboravljeno voće, ali njegove semenke obiluju polifenolima, vitaminom C i vlaknima. Dodajte nar u ovsenu kašu ili ga jedite samostalno za osveženje i podršku imunitetu.

Kako iskoristiti sezonske plodove za očuvanje vitalnosti

Pravilnim izborom i kombinovanjem ovih namirnica, žene mogu unaprediti ishranu bez većih troškova ili komplikovanih recepata. Pre svega, važno je birati raznovrsno povrće, voće i orašaste plodove. Na taj način, obroci postaju balansirani i bogati nutrijentima. Takođe, uključivanje ovih namirnica pomaže održavanju energije tokom dana i jačanju prirodne otpornosti organizma.

Kao rezultat, žene koje redovno konzumiraju sedam jesenskih namirnica za više energije i bolje zdravlje žena osećaju se snažnije i spremnije za izazove koje donosi promena godišnjeg doba. Štaviše, sezonska ishrana može pozitivno uticati na raspoloženje.

dr Ivana Petrović, nutricionista, ističe: „Raznovrsna ishrana sa sezonskim namirnicama je ključ zdravlja i lepote.“

Na kraju, jesen je prava prilika da, uz male promene navika, učinite mnogo za svoje zdravlje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Simptomi ovih infekcija mogu biti slični, ali rizici i preporuke za žene i decu se razlikuju

Sa dolaskom hladnijih dana, porast broja obolelih od grip, kovid i RSV kod žena i dece postaje česta tema u Srbiji i širom sveta. Simptomi ovih respiratornih infekcija, kao što su curenje nosa, kašalj i temperatura, često zbunjuju žene koje brinu o zdravlju svojih porodica. Pre svega, važno je znati da rizične grupe uključuju trudnice, starije žene i decu, ali i osobe sa hroničnim bolestima. Zbog toga što se veliki deo dana provodi u zatvorenom prostoru, virusi se lakše prenose u porodici, vrtiću i školi.

Međutim, svaki od ovih virusa može dovesti do različitih komplikacija. Takođe, stručnjaci ističu da prognoze o sezoni nisu uvek pouzdane, što dodatno brine žene odgovorne za zdravlje svojih bližnjih.

Simptomi grip, kovid i RSV kod žena i dece – sličnosti i razlike

Najčešći simptomi uključuju umor, bol u mišićima, glavobolju i povišenu temperaturu. Ipak, grip, kovid i RSV kod žena i dece ne predstavljaju jednak rizik za svakoga. Na primer, grip se uglavnom pojavljuje zimi i može izazvati teže posledice kod trudnica, starijih žena i male dece. S druge strane, kovid može zahvatiti porodicu tokom cele godine, dok se RSV najčešće javlja u jesen i zimu.

Iako se simptomi kod odraslih često javljaju kao blaža prehlada, kod beba i dece RSV može dovesti do ozbiljnih upala disajnih puteva ili pluća. Na primer, beba sa RSV infekcijom može imati slab apetit, otežano disanje ili biti neuobičajeno mirna, čak i bez temperature. Zbog toga je važno pratiti sve promene kod dece i ne zanemariti nove ili pogoršane simptome.

Praktični saveti za prevenciju i zaštitu žena i dece

Prevencija igra ključnu ulogu za žene koje žele da zaštite sebe i porodicu. Vakcinacija protiv gripa savetuje se svake godine, posebno trudnicama, starijima i onima sa oslabljenim imunitetom. U međuvremenu, mogućnosti zaštite od kovida i RSV-a zavise od preporuka u Srbiji i dostupnosti vakcina. Za RSV, trudnice mogu primiti vakcinu koja štiti i bebu, dok se kod novorođenčadi mogu koristiti zaštitna antitela.

Osim toga, svakodnevne mere kao što su često pranje ruku, provetravanje prostorija i izbegavanje kontakta sa obolelima značajno smanjuju širenje infekcija. Na taj način, žene mogu sprečiti unos virusa u dom, posebno ako imaju malu decu ili žive sa starijim osobama. Ipak, odrasli sa blagim simptomima treba da izbegavaju bliski kontakt sa bebama dok ne ozdrave.

Kada je vreme za posetu lekaru i kome se obratiti

Ako primetite otežano disanje, slab apetit, smanjenu aktivnost ili dugotrajnu visoku temperaturu kod sebe, deteta ili starijeg člana porodice, odmah se obratite lekaru. Komplikacije su moguće, naročito kod trudnica, beba i hronično bolesnih žena. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljna pogoršanja.

Dr Snežana Petrović, infektolog, ističe: „Bez obzira na slične simptome, rizici nisu isti za svaku osobu. Posebnu pažnju treba obratiti na najmlađe, trudnice i starije osobe. Pravovremena prevencija i konsultacije sa lekarom mogu sprečiti ozbiljne posledice.“

Na kraju, ne zaboravite da je testiranje najpouzdaniji način da utvrdite o kojoj infekciji je reč. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Redovni skrining, otvoreni razgovor i zajednička pomoć ključni su za smanjenje rizika od ginekoloških karcinoma kod žena.

Svetski dan ginekološke onkologije obeležen je panel-diskusijom u Evropskoj kući u Beogradu. Tada su stručnjaci i predstavnice udruženja naglasili da su podrška i prevencija u borbi protiv ginekoloških karcinoma najvažnije za zdravlje žena. U Srbiji svake godine više od 4.000 žena oboli od ginekoloških karcinoma, uključujući rak jajnika, grlića i tela materice. Nažalost, broj žena kod kojih se bolest otkrije kasno i dalje je visok. Zbog toga je rano prepoznavanje simptoma i odlazak na redovne ginekološke preglede presudan za pravovremeno lečenje.

Zašto podrška i prevencija u borbi protiv ginekoloških karcinoma čine razliku

Pre svega, redovan skrining može da spase život. Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, naveo je: „Trenutno radimo na strategiji za suzbijanje hroničnih nezaraznih bolesti. Program sa akcionim planom za maligne bolesti uskoro će biti spreman za primenu.“ On je istakao da rani skrining omogućava otkrivanje tumora dok su šanse za uspešno lečenje mnogo veće. Pored toga, pozvao je žene da ne propuštaju pozive na preventivne preglede.

Međutim, rano otkrivanje bolesti nije dovoljno bez adekvatne podrške. Vesna Bondžić, predsednica udruženja ‘Ženski centar Milica’, naglasila je: „Kada žena dobije poziv za skrining, u velikom broju slučajeva se odazove. Zato je važno da joj, pored pregleda i dijagnostike, obezbedimo i podršku tokom celog procesa lečenja.“ Takođe, Bondžić je podvukla značaj saradnje udruženja i lokalnih zajednica. Kao rezultat toga, informacije i pomoć postaju dostupne svim ženama, bez obzira na to gde žive.

HPV infekcija i važnost vakcinacije

Na panelu je dr Tomas Hofmarher iz Švedskog instituta za zdravstvenu ekonomiju posebno govorio o vezi između HPV infekcije (humani papiloma virus, koji može izazvati rak grlića materice) i ginekoloških karcinoma. On je rekao: „Prevencija i vakcinacija devojčica i dečaka protiv HPV-a ključne su za buduće smanjenje broja obolelih.“ Takođe, dr Hofmarher je istakao da Srbija ima više obolelih od karcinoma grlića materice nego većina evropskih zemalja. Osim toga, naglasio je da ulaganje u prevenciju donosi dugoročne benefite celom društvu.

Praktični saveti i gde žene mogu potražiti pomoć

Panelisti su se složili da borba protiv ginekoloških karcinoma mora da obuhvati i edukaciju, kao i okruženje u kojem žene ne osećaju stigmu. Udruženje „Ženski centar Milica“ razvilo je onkološko-socijalni navigacioni sistem u više gradova. U ovom sistemu edukovane pacijentkinje-navigatorke pomažu drugim ženama tokom lečenja, pružajući informacije i podršku.

Zbog toga, ženama se savetuje da redovno odlaze na ginekološke preglede, raspitaju se o HPV vakcinaciji i koriste podršku udruženja. Takođe, otvoreni razgovor sa porodicom i prijateljima može olakšati suočavanje sa dijagnozom. Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.