Naučnici sa Cambridgea ističu kako redovno čitanje jača mozak i smanjuje stres kroz sve životne dobi

Novo istraživanje sa Cambridge University donosi ohrabrujuće vesti za žene. Redovno čitanje knjiga smanjuje rizik od demencije kod žena, navode naučnici. Demencija je ozbiljna bolest koja utiče na pamćenje i razmišljanje, a pogađa sve više žena širom sveta. Naučnici su analizirali brojne studije i otkrili da žene koje redovno čitaju, bilo da su u pitanju knjige, stripovi ili e-knjige, imaju bolje kognitivne sposobnosti i manji rizik od demencije.

Pre svega, čitanje nije samo zabava. Takođe, ova navika pomaže da mozak ostane aktivan kroz sve faze života. Rezultati pokazuju da čitanje može da poboljša pamćenje, smanji stres i podstakne empatiju. Zbog toga, žene svih uzrasta mogu imati koristi od svakodnevnog čitanja. Istraživanje ukazuje da je korisno početi sa ovom navikom što ranije, ali nikada nije kasno za početak.

Kako čitanje knjiga jača mozak u različitim godinama

Osim što jača mozak kod dece, čitanje ima snažan efekat i kod starijih žena. Rekreativno čitanje usporava pad kognitivnih funkcija, što znači da može da odloži pojavu demencije. Pored toga, redovno čitanje poboljšava koncentraciju i pamćenje. Štaviše, žene koje čitaju češće prijavljuju manji nivo stresa i bolje raspoloženje. Ipak, mnoge žene se suočavaju sa osećajem usamljenosti, naročito u starijem dobu. Učestvovanje u klubovima knjiga može pomoći u razvijanju novih poznanstava i podršci.

Prema rečima profesorke Barbare Sahakian sa Cambridge University: „Čitanje je odličan način da podržimo zdravlje našeg mozga, razvijemo važne kognitivne veštine i poboljšamo naše blagostanje. To je navika koju treba podsticati od najranijeg uzrasta, ali nikada nije kasno da se počne.“

Pad interesovanja za čitanje među mladima i moguća rešenja

Međutim, najnoviji podaci pokazuju zabrinjavajući trend. Sve više tinejdžerki i dece ne čita iz zadovoljstva. Na primer, poslednji izveštaj PISA pokazuje da je procenat mladih koji uživaju u čitanju pao sa 59% na 36% u Velikoj Britaniji. S druge strane, vreme provedeno uz ekrane često zamenjuje vreme za knjige. Zbog toga je važno osnažiti mlade, posebno devojčice, da pronađu literaturu koja ih interesuje.

Zapravo, čitanje ne mora biti ograničeno na klasične romane. Stripovi, knjige vezane za omiljene serije ili igre mogu biti odličan prvi korak za decu koja nerado čitaju. Dr Christelle Langley savetuje: „Klasičan roman nije jedini put do pismenosti. Stripovi i knjige o omiljenim temama mogu biti prvi korak za decu koja nerado čitaju.“

Praktični saveti za žene i porodicu

Kao rezultat, žene mogu podstaći čitalačke navike u porodici birajući raznovrsnu literaturu i dajući deci slobodu izbora. Osim toga, redovno čitanje donosi koristi i odraslima. Ako primetite pad koncentracije, pamćenja ili raspoloženja, pokušajte da izdvojite vreme za knjigu. Na kraju, važno je znati da se koristi od čitanja ne završavaju u detinjstvu. Svaka žena, bez obzira na godine, može ojačati mozak i poboljšati mentalno zdravlje čitanjem. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Neobična boja i širina strija mogu ukazati na hormonski disbalans kod žena i zahtevaju pažnju

Sve više žena u Srbiji primećuje ljubičaste strije na telu, što često izaziva zabrinutost. Ljubičaste strije mogu ukazivati na hormonski disbalans, posebno kada se pojave iznenada ili su vrlo široke. Ovaj problem se javlja kod žena različitih uzrasta, najčešće tokom puberteta, trudnoće ili nakon naglog povećanja telesne mase. Iako su strije najčešće estetski izazov, stručnjaci ističu da njihova boja i širina mogu ukazati na ozbiljnije zdravstvene promene.

U poslednje vreme, lekari širom Srbije obraćaju posebnu pažnju na ljubičaste strije kod pacijentkinja koje se žale na simptome poput povišenog pritiska, slabosti mišića ili naglog dobijanja kilograma. Strije koje su ljubičaste, šire od jednog centimetra i nastaju naglo, ponekad su povezane sa hormonskim disbalansom. Najčešće se to odnosi na povišen nivo kortizola (hormona stresa) koji može uzrokovati slabljenje vezivnog tkiva kože. Takođe, upotreba lekova iz grupe kortikosteroida može povećati rizik za pojavu sličnih promena.

Kako prepoznati strije povezane sa hormonskim disbalansom

Ljubičaste strije nisu uvek razlog za brigu, ali postoje situacije kada bi trebalo da obratite pažnju. Ako su strije tamnoljubičaste ili crvenkaste, šire od jednog centimetra, pojavile su se naglo ili se brzo šire, preporučuje se konsultacija sa lekarom. Takođe, treba obratiti pažnju ako su udružene sa tankom i lako povredivom kožom ili se pojavljuju zajedno sa drugim simptomima kao što su slabost mišića, povišen krvni pritisak ili neočekivane modrice. Kao rezultat, ove promene mogu ukazati na Kušingov sindrom (stanje prekomernog lučenja kortizola), iako široke ljubičaste strije same po sebi nisu dovoljne za postavljanje dijagnoze.

Šta ljubičaste strije znače za zdravlje žena

Najčešće se strije pojavljuju kod žena tokom trudnoće ili puberteta. Osim toga, genetska sklonost i nagle promene telesne mase mogu doprineti njihovoj pojavi. Ipak, kada se ljubičaste strije jave uz druge simptome, to može biti znak da je potrebno dodatno ispitivanje. U međuvremenu, redovni pregledi kod lekara i vođenje računa o celokupnom zdravlju ostaju ključni za svaku ženu. Izbegavanje naglih promena težine i zdrava ishrana mogu smanjiti rizik od razvoja strija.

Stručni saveti i preporuke za žene

Dr Gordana Petrović, specijalista endokrinologije, savetuje: “Ako primetite ljubičaste strije koje su šire od jednog centimetra, naročito ako se pojave uz slabost mišića, povišen pritisak ili lako dobijate modrice, obavezno se javite svom lekaru. Samo kompletna klinička slika može otkriti pravi uzrok promena na koži.”

Pored toga, stručnjaci ističu da većina strija vremenom izblede i ne zahtevaju lečenje. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i postepeno povećanje telesne mase tokom trudnoće ili puberteta mogu doprineti prevenciji. Na kraju, važno je napomenuti: Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pokušajte sledeći put da kijate i istovremeno držite oči otvorene.

Verovatno ćete vrlo brzo shvatiti da to nije nimalo lako.

Ali da li je zaista nemoguće kijati otvorenih očiju?

Oči se najčešće zatvaraju automatski

Kijanje je refleksna reakcija organizma. Kada nešto nadraži sluzokožu nosa, nervni sistem pokreće čitav niz koordinisanih reakcija — od dubokog udaha do naglog izbacivanja vazduha.

Tokom tog procesa kapci se kod većine ljudi automatski zatvaraju.

To nije zato što bi oči „ispale“

Jedan od najraširenijih mitova kaže da bi očne jabučice mogle da iskoče iz očnih duplji ako bismo kijali otvorenih očiju.

To nije tačno.

Zatvaranje očiju je deo refleksne reakcije, a ne zaštitni mehanizam koji sprečava da oči iskoče zbog pritiska kijanja.

Dakle, može li se kijati otvorenih očiju?

Moguće je da kod nekih ljudi oči ne budu potpuno zatvorene tokom kijanja. Kapci se, međutim, najčešće automatski zatvaraju, pa je pokušaj da ih namerno držimo otvorenim težak.

I upravo zato je kijanje dobar primer koliko neke reakcije našeg tela mogu biti brže od naše svesne kontrole.