Connect with us

Domaće

VOĆE KOJE DONOSI I DO 30.000 EVRA PO HEKTARU: Evo koliko treba uložiti i šta se najviše isplati

Investicije u zasade voća u Srbiji variraju od 5.000 do 120.000 evra po hektaru, profit značajno zavisi od vrste i tehnologije

Objavljeno pre

1 hour

,

Voćarska proizvodnja donosi profit do 30.000 evra po hektaru u punoj rodnosti Foto Izvor: Pixabay / StephanieAlbert

Ulaganje u voćarske zasade u Srbiji može da se kreće od svega 5.000 pa do više od 120.000 evra po hektaru, dok godišnja dobit u punoj rodnosti kod pojedinih kultura može dostići i 30.000 evra.

Koliko će proizvođač morati da uloži i kada će mu se investicija vratiti zavisi pre svega od vrste voća, kvaliteta sadnog materijala, sistema navodnjavanja, protivgradne zaštite i nivoa primenjene tehnologije. Razlike među kulturama su ogromne. Dok se pojedini zasadi mogu podići za nekoliko hiljada evra po hektaru, savremena proizvodnja borovnice može zahtevati ulaganja veća od 100.000 evra.

Kruška može da donese gotovo 20.000 evra godišnje

Za podizanje savremenog gustog zasada kruške potrebno je između 10.000 i 18.000 evra po hektaru.

Kada zasad dostigne punu rodnost, procenjena godišnja čista dobit može da se kreće između 15.000 i 18.500 evra po hektaru. Kod dunje su početna ulaganja niža i iznose približno od 5.000 do 10.000 evra po hektaru. Međutim, proizvođači na ozbiljniji povraćaj investicije moraju da čekaju duže. Prvi značajniji profit očekuje se od četvrte ili pete godine, dok se pun rod dostiže približno oko desete godine.

Tada godišnja čista dobit može da iznosi od 6.000 do 11.000 evra po hektaru.

Breskva je jeftinija za početak

Za podizanje zasada breskve potrebno je između 5.000 i 10.000 evra po hektaru. U periodu pune rodnosti takav zasad može proizvođaču da donese oko 7.500 evra godišnje dobiti po hektaru.

Slična početna ulaganja potrebna su i za kajsiju. Investicija u zasad kajsije procenjuje se na između 5.000 i 11.000 evra po hektaru, uključujući i sistem za navodnjavanje.

U godinama pune rodnosti potencijalna godišnja dobit može da dostigne oko 15.000 evra po hektaru.

Borovnica najskuplja, ali i među najprofitabilnijima

Potpuno drugačija računica važi kod borovnice.

Za savremenu plantažu borovnice potrebno je između 50.000 i 100.000 evra po hektaru, dok ulaganja u najmodernije sisteme proizvodnje, protivgradne mreže i dodatnu zaštitu mogu premašiti čak 120.000 evra. Uprkos ogromnom početnom ulaganju, borovnica u punoj rodnosti može da donese između 15.000 i 30.000 evra godišnje dobiti po hektaru. Upravo zbog toga ova kultura već godinama privlači pažnju investitora i proizvođača koji raspolažu većim početnim kapitalom.

Nije dovoljno samo zasaditi voće

Ipak, visoka potencijalna zarada ne znači da je profit zagarantovan. Na konačnu računicu utiču vremenski uslovi, kvalitet zemljišta, cena radne snage, dostupnost vode, zaštita od bolesti i štetočina, kao i tržišna cena voća u trenutku berbe.

Sistemi za navodnjavanje i protivgradne mreže dodatno povećavaju početna ulaganja, ali istovremeno mogu značajno smanjiti rizik i doprineti stabilnijem prinosu. Zbog toga proizvođači prilikom izbora kulture moraju da računaju ne samo koliko novca mogu da zarade po hektaru, već i koliko godina je potrebno da se početna investicija vrati.

Voćarstvo tako može biti veoma profitabilan posao, ali tek uz dobro planiranje, savremenu proizvodnju i siguran plasman robe na domaćem ili izvoznom tržištu.

 

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Narodna banka Srbije uvodi novi standard za instant plaćanja kroz Viber servis

Korisnici mogu pokretati instant plaćanja direktno iz aplikacije Viber, što pojednostavljuje transfer novca kroz PayChat četbota

Objavljeno pre

2 minutes

,

September 22, 2026

Objavio:

Narodna banka Srbije uvodi novi standard za instant plaćanja kroz Viber servis

Korisnici mogu pokretati instant plaćanja direktno iz aplikacije Viber, što pojednostavljuje transfer novca kroz PayChat četbota

Narodna banka Srbije uvela je novi standard za instant plaćanja upotrebom tehnologije deep link kroz uslugu Prenesi. Time je omogućeno da se instant plaćanja pokreću direktno iz aplikacije Viber putem PayChat četbota, što predstavlja inovaciju u sistemu instant plaćanja. Novi servis za korisnike instant plaćanja razvijen je u saradnji sa učesnicima IPS NBS sistema.

Detalji novog standarda za instant plaćanja

Uvođenjem deep link tehnologije, Narodna banka Srbije je omogućila pružaocima platnih usluga da unaprede svoje aplikacije za mobilno bankarstvo. Kao rezultat, korisnici sada mogu pokrenuti instant plaćanje koristeći uslugu Prenesi i iz drugih aplikacija, ne samo iz aplikacija banke. Prva kompanija koja je iskoristila ovaj standard je Viber, koja je omogućila servis PayChat svojim korisnicima. PayChat četbot omogućava slanje zahteva za prijem novca ili pokretanje prenosa novca ka drugom korisniku koristeći samo broj mobilnog telefona.

Bezbednost i poslovni značaj za sektor digitalnih plaćanja

Sve transakcije započete putem ovog servisa izvršavaju se u sigurnom okruženju aplikacije mobilnog bankarstva i usluge Prenesi. U aplikaciji Viber odvija se samo komunikacija između platioca i primaoca, dok je finansijska transakcija zaštićena standardima banaka. Ovim rešenjem Narodna banka Srbije jača nacionalnu infrastrukturu instant plaćanja i stvara osnovu za dalji razvoj inovativnih servisa. Standard omogućava razvojnim timovima drugih digitalnih kanala da integrišu slična rešenja, čime se širi ekosistem elektronskog plaćanja u Srbiji.

Implikacije za korisnike i privredu

Korišćenje instant plaćanja kroz Viber pojednostavljuje svakodnevne finansijske transakcije građana i preduzeća. Osim toga, nova tehnologija omogućava brže i efikasnije obavljanje transfera novca. Očekuje se da će i drugi pružaoci digitalnih usluga razviti slične servise, što će doprineti povećanju konkurentnosti i digitalizaciji finansijskog sektora. Na taj način, Srbija se svrstava među zemlje koje aktivno unapređuju digitalne platne sisteme, uz očuvanje visokog nivoa bezbednosti i pouzdanosti. Standard za instant plaćanja kroz aplikaciju Viber pokazuje kako saradnja centralne banke i privatnog sektora može dovesti do funkcionalnih i sigurnih rešenja za krajnje korisnike.

Pročitaj još

Domaće

Alibaba predstavila Zhenwu V900 čip, rast akcija za više od 5 odsto

Kineska tehnološka kompanija ulaže u razvoj AI ekosistema, planira masovnu proizvodnju najmoćnijeg AI čipa od 2027.

Objavljeno pre

32 minutes

,

September 22, 2026

Objavio:

Alibaba predstavila Zhenwu V900 čip, rast akcija za više od 5 odsto – najmoćniji kineski AI čip

Kineska tehnološka kompanija ulaže u razvoj AI ekosistema, planira masovnu proizvodnju najmoćnijeg AI čipa od 2027.

Alibaba Group, kineska tehnološka kompanija, predstavila je najmoćniji kineski AI čip Zhenwu V900 na godišnjoj konferenciji Alibaba Clouda u Hangdžou. Ova najava dovela je do rasta akcija kompanije na berzi u Hong Kongu za više od 5 odsto, što ukazuje na snažno poverenje investitora u strategiju kompanije. Alibaba ističe da je Zhenwu V900 tri puta snažniji od prethodnog modela M890 i da planira da ovaj čip koristi u klasterima do 500.000 jedinica, čime će omogućiti obuku i rad na najzahtevnijim modelima veštačke inteligencije.

Razvoj AI ekosistema i novi AI modeli

Kompanija ulaže u izgradnju celokupnog AI ekosistema, od velikih jezičkih modela do data centara za trening i primenu ovih tehnologija. Ovaj razvoj je posebno značajan zbog sve strožih američkih ograničenja izvoza naprednih procesora kompanije Nvidia u Kinu, što kineske firme podstiče na razvoj domaćih rešenja. Kao rezultat, Alibaba intenzivira rad na sopstvenim AI čipovima i velikim modelima. Trenutno obučava Qwen 4, dok su sledeće generacije Qwen 4.5 i Qwen 5 planirane da dostignu između pet i 10 biliona parametara. To je višestruko više u odnosu na aktuelni model Qwen 3.8 Max, koji ima 2,4 biliona parametara.

Izjave rukovodstva i planovi za budućnost

Izvršni direktor Edi Vu izjavio je da industrija tek ulazi u novu tehnološku eru i da ključni proizvodi bazirani na mašinskoj inteligenciji još nisu razvijeni. Takođe, istakao je napredak u sposobnosti modela da samostalno identifikuju slabosti, sprovode eksperimente i generišu podatke za sopstvenu obuku, sa minimalnim učešćem ljudi. Planirano je da masovna proizvodnja i komercijalna prodaja čipa Zhenwu V900 počnu u prvom kvartalu 2027. godine. Alibaba očekuje značajan rast broja isporučenih AI čipova, što bi moglo dodatno uticati na rast kompanije.

Globalni planovi i izazovi u širenju

Kompanija planira da do 2032. godine poveća ukupni kapacitet svojih data centara širom sveta na više od 20 gigavata. Potražnja za AI uslugama snažno raste i ubrzava prihode, ali širenje ograničavaju problemi u lancima snabdevanja. U međuvremenu, Alibaba najavljuje da će već tokom ovog kvartala početi komercijalno uvođenje svojih AI superčvorova. Edi Vu je razvoj AI programiranja uporedio sa sijalicom na početku električne ere, naglašavajući da tek predstoji otkrivanje pravih mogućnosti ove tehnologije. Ove aktivnosti pozicioniraju Alibaba Group kao jednog od lidera u globalnoj trci za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije, posebno u segmentu domaće proizvodnje čipova i cloud infrastrukture.

Pročitaj još

Domaće

Evropska unija uvodi digitalni novčanik, tri države već omogućile korišćenje

Digitalni novčanik postaje obavezan u EU od 24. decembra 2026, Italija ima osam miliona korisnika mesečno, banke spremne od jula 2027.

Objavljeno pre

37 minutes

,

September 22, 2026

Objavio:

Evropska unija uvodi digitalni novčanik, tri države već omogućile korišćenje

Digitalni novčanik postaje obavezan u EU od 24. decembra 2026, Italija ima osam miliona korisnika mesečno, banke spremne od jula 2027.

Evropska unija uvodi digitalni novčanik, a sve članice moraju do 24. decembra 2026. omogućiti građanima korišćenje najmanje jednog sertifikovanog digitalnog novčanika. Iako je ovaj rok obavezujući za sve, do sada su samo tri države uspešno pokrenule sistem. Digitalni novčanik biće besplatan i omogućiće građanima da u njemu čuvaju lične karte, vozačke dozvole, diplome, podatke o zdravstvenom osiguranju i bankovne podatke.

Digitalni novčanik u Evropskoj uniji – prvi rezultati i bezbednosni mehanizmi

U pilot-projektima koje je finansirala Evropska unija učestvovalo je oko 350 organizacija, a rezultat je izdavanje više od 1.500 digitalnih potvrda uz više od 8.000 prekograničnih transakcija. Građani će imati mogućnost da biraju koje podatke žele da otkriju i kome, zahvaljujući mehanizmima kao što su selektivno otkrivanje podataka i onemogućavanje povezivanja različitih transakcija sa istim korisnikom. Takođe, izdavalac dokumenta neće moći da prati gde se i u koju svrhu koristi određeni dokument. Korišćenje digitalnog novčanika ostaje dobrovoljno, dok će fizička dokumenta i dalje biti validna.

Razlike među državama članicama i rokovi za banke

Uvođenje digitalnog identiteta nije ujednačeno u svim članicama. Italija prednjači sa gotovo osam miliona aktivnih korisnika mesečno. S druge strane, Nemačka najavljuje pokretanje sistema za januar 2027. godine, neposredno nakon evropskog roka, dok je Holandija početak primene pomerila za kraj 2027. Holandski pilot-projekat imao je svega 57 korisnika. Bugarska još radi na potrebnom zakonodavnom okviru. Kompanije u Evropskoj uniji moraće da prihvataju evropski digitalni novčanik najkasnije od 24. decembra 2027. godine. Za banke obaveza počinje već u julu 2027, zbog pravila o identifikaciji klijenata i sprečavanju pranja novca.

Zaštita privatnosti i regulatorna pitanja

Sistem digitalnog novčanika oslanja se na zaštitu privatnosti korisnika. Organizacija za zaštitu digitalnih prava, EDRi, ukazala je na određene izazove u nacrtima pravila, posebno na moguće zahteve za korišćenje tehnologije prepoznavanja lica. Zabrinutost postoji i oko potencijalnog umanjenja zaštite privatnosti građana. Ipak, osnovni principi sistema ostaju: dobrovoljnost, kontrola nad ličnim podacima i nemogućnost praćenja korisnika od strane izdavaoca dokumenata. Uvođenje digitalnog novčanika u Evropskoj uniji predstavlja važan korak ka modernizaciji javne uprave i olakšava prekogranične usluge za građane. Prelazak na digitalni identitet donosi koristi, ali i izazove, posebno u segmentu zaštite ličnih podataka i prilagođavanja poslovnog sektora novim pravilima.

Pročitaj još

U Trendu