Srpske kompanije investirale više od milijardu evra, a saradnja u sektoru turizma i infrastrukture jača

Privredna komora Srbije i Privredna komora Crne Gore pozvale su srpske kompanije na strateške razgovore o robnoj razmeni Srbije i Crne Gore, investicijama i uklanjanju administrativnih prepreka, uz poseban fokus na važne događaje u Budvi i Portonovom. Prema zvaničnim podacima, ukupna robna razmena između Srbije i Crne Gore u 2025. godini iznosila je 1,57 milijardi evra. Izvoz Srbije u Crnu Goru dostigao je 1,44 milijarde evra, što je rast od 10,1% u odnosu na 2024. godinu, dok je uvoz iz Crne Gore bio 131 milion evra.

Rast trgovinske razmene i strateški sektori

U prvih šest meseci 2026. godine robna razmena iznosila je 774,5 miliona evra, a gotovo 6.800 kompanija iz Srbije trenutno posluje sa Crnom Gorom. S druge strane, srpske kompanije investirale su više od milijardu evra u crnogorsku privredu, prisutne su u sektorima telekomunikacija, turizma, IT-a i transporta. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež naglasio je da je jedan od prioriteta uklanjanje infrastrukturnih i administrativnih prepreka, posebno na granici. “Tu je problem graničnog prelaza i potreba da napokon dobijemo jedinstveni granični prelaz, koji bi značajno olakšao prevoz robe, ali i putnika. Inicijativa već postoji i to bi zaista trebalo ubrzati”, izjavio je Čadež.

Investiciona saradnja i značaj železničke infrastrukture

Prema njegovim rečima, važno je unaprediti međusobno priznavanje laboratorijskih sertifikata, jer sadašnje procedure donose dodatne troškove i oduzimaju vreme kompanijama. Čadež je istakao i strateški značaj železničkog pravca Beograd–Bar i Luke Bar za izvozno orijentisanu privredu Srbije. “Jedinstveni granični prelaz, međusobno priznavanje laboratorijskih sertifikata i bolje korišćenje železničkog pravca Beograd–Bar i Luke Bar tri su velike teme na kojima želimo da radimo”, naglasio je predsednik PKS.

Turizam i poslovni događaji kao okosnica saradnje

Nina Drakić, predsednica Privredne komore Crne Gore, ocenila je da je saradnja između dve privrede intenzivna i da postoji značajan prostor za njeno dalje unapređenje. Tokom 2025. godine Crnu Goru je posetilo 461.262 turista iz Srbije, što dodatno potvrđuje značaj ekonomskih i društvenih veza. Drakić je pozvala kompanije iz Srbije na 15. konferenciju o ekonomiji, koja će biti održana 30. septembra i 1. oktobra u Budvi, kao i na investicionu konferenciju 20. i 21. oktobra u Portonovom. Investiciona konferencija biće usmerena na sektore kao što su obnovljivi izvori energije, održiva poljoprivreda, turizam, transport i digitalna infrastruktura.

Fokus na robnu razmenu Srbije i Crne Gore i nove projekte

Čadež i Drakić najavili su organizaciju velikog poslovnog foruma u Podgorici početkom naredne godine, koji će okupiti vodeće kompanije iz obe zemlje radi pronalaženja novih poslovnih prilika i zajedničkih projekata. Kao rezultat dosadašnjih aktivnosti, robna razmena Srbije i Crne Gore nastavila je trend rasta i potvrđuje stratešku povezanost dve privrede. Ovi podaci i poslovni događaji ukazuju na nastavak jačanja ekonomske saradnje, dok su infrastrukturni i administrativni izazovi identifikovani kao ključne tačke za dalji napredak.

Srpska energetika suočena sa dodatnim troškovima: EPS traži izvoz obnovljive energije bez EU karbonske takse zbog 45% proizvodnje izvan uglja

Elektroprivreda Srbije predložila je da izvoz zelene energije iz Srbije bude oslobođen CBAM takse, s obzirom na to da domaća proizvodnja iz obnovljivih izvora energije čini značajan deo ukupne bilanse. Ključna tema, CBAM taksa, istaknuta je na konferenciji o obnovljivim izvorima energije Srbija 2026, gde je pomoćnik generalnog direktora EPS-a za poslove upravljanja elektroenergetskim portfeljom David Žarković izneo podatak da bi bez ove olakšice energetske kompanije u Srbiji pretrpele značajno povećanje troškova poslovanja. Osim toga, domaći sektor već snosi dodatno opterećenje zbog domaćeg poreza na CO2 koji iznosi oko četiri evra po toni, što ukupno generiše trošak od oko 100 miliona evra godišnje.

CBAM taksa i njen uticaj na izvoz zelene energije

Žarković je naglasio da se CBAM taksa trenutno plaća za svaki megavat-sat električne energije koji se izvozi u Evropsku uniju, bez obzira na poreklo te energije, odnosno da li dolazi iz termo kapaciteta ili obnovljivih izvora. Prema njegovim rečima, aktuelni način obračuna ove takse ne odražava stvarni proizvodni miks Srbije, jer 2023. godine čak oko 45% ukupne proizvodnje električne energije nije dolazilo iz uglja. Zbog toga, EPS smatra da bi Evropska unija trebalo da omogući izvoz zelene energije u količini koja odgovara godišnjoj proizvodnji iz obnovljivih izvora, bez naplate CBAM takse. Ovakva mera, prema EPS-u, doprinela bi konkurentnosti srpskog energetskog sektora na evropskom tržištu i podstakla dalji razvoj obnovljivih kapaciteta.

Domaći porez na CO2 i finansijski izazovi

Problem dodatnog troška pojačava i činjenica da se domaći porez na CO2 ne oduzima od postojeće CBAM takse, što stvara dvostruko fiskalno opterećenje za srpske energetske kompanije. Samo domaći porez na CO2, koji od 2026. godine iznosi oko četiri evra po toni, generiše godišnji trošak od 100 miliona evra za energetski sektor. EPS upozorava da, ukoliko bi se svi ti troškovi ugradili u izvoznu cenu električne energije, ona više ne bi bila konkurentna na evropskom tržištu, čime bi bila ugrožena održivost poslovanja i buduće investicije u obnovljive izvore energije.

EPS očekuje reviziju CBAM pravila i naglašava važnost energetske sigurnosti

„Rešenje mora da pogoduje i daljem razvoju OIE u Srbiji i naravno da omogući EPS-u održivo poslovanje usmereno na nove investicije“, izjavio je David Žarković. On je istakao da EPS očekuje reviziju pravila u vezi sa CBAM-om, jer ovako postavljen sistem predstavlja značajnu prepreku za finansijsku i investicionu održivost srpskih energetskih kompanija. Kao rezultat, energetska sigurnost postaje jedan od ključnih izazova za Srbiju u savremenom evropskom energetskom okruženju. U kontekstu tržišnih promena, ovaj problem nije više pitanje budućnosti, već zahteva hitnu pažnju regulatora i donosilaca odluka.

Brend C proizveo je 10 miliona kilograma začina u poslednjoj deceniji, a 2012. postao deo Nestlé grupacije

Nestlé je ove godine obeležio pola veka prisustva brenda C na tržištu Srbije i regiona. Kulinarski brend C, koji je nastao iz nekadašnjeg Centroproizvoda, proizveo je više od 10 miliona kilograma začina C tokom poslednje decenije, saopštila je kompanija. Ova cifra potvrđuje poziciju začina C kao vodećeg proizvoda u svom segmentu, a jubilej se slavi pod sloganom „50 godina za istim stolom“.

Brend C tradicionalno je prisutan u gotovo svakoj domaćoj kuhinji. Osim začina C, kompanija nudi supu, senf, ren i najnoviji asortiman proizvoda prilagođen modernim uređajima kao što je C air fryer. Prepoznatljive metalne kutije i čuveni slogan „Sve u svemu, Začin C“, koji je osmislio Vojislav Žanetić, doprineli su prepoznatljivosti na tržištu. Zanimljivo je da je slogan nastao kao rezervno rešenje, ali je brzo postao deo svakodnevnog govora potrošača.

Začin C i njegov ekonomski značaj

U poslednjih deset godina, brend C proizveo je više od 10 miliona kilograma začina C, što pokazuje kontinuiranu tražnju za ovim proizvodom. Brend je, tokom 50 godina postojanja, prilagođavao tradicionalne recepte savremenim trendovima i digitalizaciji. Zbog toga C i dalje uspeva da ostane relevantan i u novim generacijama potrošača. Porodične sveske sa receptima dobile su svoje digitalne verzije, dok portal Moj recept okuplja i početnike i iskusne kuvare.

Posebno je važno istaći da je brend C zvanično postao deo Nestlé porodice 2012. godine, nakon akvizicije kompanije Centroproizvod. Kompanija je zatim pokrenula seriju inovacija i unapređenja u asortimanu. Osim toga, fabrika Nestlé u Surčinu postigla je cilj „Zero Waste to Landfill“. To znači da otpad iz proizvodnje više ne završava na deponijama, što doprinosi održivosti.

Tradicija, inovacija i održivo poslovanje

Prema podacima kompanije, šargarepa, peršun i paškanat za začin C nabavljaju se iz lanaca snabdevanja sa primenom regenerativne poljoprivrede. Ove prakse doprinose očuvanju zemljišta i odgovornom korišćenju resursa, iako sastojci ne potiču nužno iz Srbije. Takođe, brend C redovno podržava zajednicu kroz donacije namenjene ugroženim grupama širom zemlje, u saradnji sa bankama hrane i partnerskim organizacijama.

Generalna direktorka kategorije hrane za tržište Južne i Istočne Evrope u kompaniji Nestlé, Renata Matusinović, istakla je: „Već 50 godina ’C’ brend prati generacije potrošača kroz svakodnevne obroke, porodična okupljanja i male trenutke koji se pamte. Od prepoznatljivog ’začina C’, zatim supa, senfa i rena, do najnovijeg ’C air fryer’ asortimana, naš cilj je oduvek bio isti, da budemo deo ukusnih obroka i trenutaka koji okupljaju ljude za stolom. Upravo na toj ravnoteži tradicije i inovacija gradimo budućnost ’C’ brenda.“

Uporedo sa tim, kompanija je nastavila da ulaže u održivu nabavku i unapređenje portfolija proizvoda. Kao rezultat, brend C zadržava snažnu tržišnu poziciju, što potvrđuje proizvodnja i prodaja tokom prethodne decenije. Očekuje se da će dalji razvoj inovacija i održivih praksi doprineti još većoj lojalnosti potrošača.