Priča Dajane Raškaj o životu sa cističnom fibrozom, izazovima i podršci koju pruža drugim majkama

Dajana Raškaj iz Beograda postala je majka sa 21 godinom, presrećna što je na svet donela zdravog dečaka po imenu Vasilije. Međutim, već u prvim mesecima života njenog sina, počela je da uočava da Vasilije ne napreduje u težini, iako su joj lekari govorili da je sve u granicama normale. Prava zabrinutost nastala je kada je, tokom kupanja sa četiri meseca, Dajana primetila da njena beba ne može da podigne ruke i noge, a telo mu je delovalo otečeno. “Shvatila sam da je situacija ozbiljna, da Vasilije ne reaguje kako bi trebalo i da nešto nije u redu”, ispričala je Dajana.

Zahvaljujući odlučnosti svoje majke, Dajana je istog dana odvela sina u bolnicu, gde su lekari brzo reagovali i spasili mu život. Dijagnoza koja je brzo usledila bila je cistična fibroza – retka, neizlečiva genetska bolest koja najviše pogađa pluća i sistem za varenje. Dajana pamti trenutak kada su joj lekari rekli da je očekivani životni vek dece sa ovom dijagnozom tada bio svega 25 godina.

Vasilije je morao da se pridržava rigorozne terapije i posebnog režima ishrane. Dajana navodi: “Imala sam zadatak da za svaki njegov obrok otvorim kapsule i izbrojim tačno 186 granula enzima, samo da bi mogao da svari mleko.” Svakodnevni život bio je ispunjen inhalacijama, čestim boravcima u bolnici i izolacijom kako bi se izbegle infekcije.

Dolaskom inovativne terapije, Vasilijev život se promenio nabolje. Danas ima 35 kilograma, ide u peti razred i bavi se fudbalom. Redovno uzima terapiju, a često svojoj mami govori da je “carica života i lavica”. Dajana nije samo majka troje dece, već je i predsednica Udruženja cistične fibroze Srbije. Tokom godina suočila se i sa ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama, posebno tokom drugog porođaja.

Svim majkama koje prolaze kroz slične izazove Dajana poručuje: “Nije sramota potražiti pomoć psihoterapeuta. Morate da ostanete jake. Ako je mama dobro, dobro je i dete. Retki su snažni i retki su važni!”

Priča Beograđanke koja je četiri godine bratu pomagala oko dece za simboličnu nadoknadu izazvala je burne reakcije

Jedna mlada žena iz Beograda otvoreno je govorila o izazovima sa kojima se suočila dok je četiri godine čuvala decu svog brata i snaje za nadoknadu od 10.000 dinara mesečno. Svakodnevno je prilagođavala svoj raspored, čak i nakon napornih noćnih smena, kako bi omogućila bratu i njegovoj supruzi da nastave sa svojim poslovima. Nakon rođenja drugog deteta, obaveze su se dodatno povećale i često je imala samo tri do četiri sata sna dnevno jer su roditelji dece kasno dolazili kući, a očekivanja su rasla.

Iako je pokušavala da postavi granice, pod pritiskom porodice i roditelja često je pristajala na njihove zahteve. Uspela je da postigne dogovor da bar nekoliko sati u toku dana može da odspava, ali je porodicu unapred upozorila da neće moći biti dostupna i za treće dete. Prelomni trenutak desio se kada je, posle perioda nezaposlenosti, našla posao koji zahteva da prisustvuje dnevnim smenama i dvodnevnoj orijentaciji. Kada je bratu saopštila da dva dana neće moći da pomaže oko dece, izbila je ozbiljna svađa. Brat joj je tada rekao: “Ti si velika propalica i razočaranje i moraš da odrasteš, jer kada naši roditelji umru, ja neću nastaviti da te izvlačim niti da ti pomažem kao oni”.

Objasnila je i da su joj roditelji, od kojih iznajmljuje stan, tokom nezaposlenosti dozvolili da ne plaća stanarinu, što je dodatno uticalo na bratovu reakciju. “Posle mnogo suza i rasprave rekla sam mu da ne mogu da propustim posao koji mi konačno nudi platu i da ću otići na ta dva dana orijentacije. Dala sam mu rok do kraja aprila da pronađe drugo rešenje za čuvanje dece”, navela je.

Od tog trenutka brat i snaja su prekinuli svaki kontakt sa njom. Njena priča izazvala je mnogo komentara i podrške na društvenim mrežama, gde su mnogi poručili da je nakon četiri godine posvećenosti zaslužila više razumevanja. Jedan korisnik joj je napisao: “Molim te, zauzmi se za sebe. Usredsredi se na svoj život i smanji ili prekini kontakt sa svima koji misle da treba besplatno da čuvaš tuđu decu. On je odlučio da ima decu, ne ti”.

Želja za mirnim slavljenjem 40. rođendana otvorila je važno pitanje porodičnih odnosa i prihvatanja dece iz prethodnih brakova

Jedna žena iz Srbije podelila je svoje iskustvo sa proslave 40. rođendana, gde je njena odluka da proslavi u malom krugu najbližih dovela do nepredviđenih tenzija u porodici. Ona je želela da njen jubilarni rođendan protekne u opuštenoj atmosferi, pa je zamolila supruga da njegova deca iz prvog braka tog dana budu kod njihove majke. Muž je u početku prihvatio ovu zamisao bez protivljenja, pa je slavljenica bila sigurna da će veče proći mirno.

Međutim, kada su gosti stigli, napetost se osećala u vazduhu. Suprug joj je prišao tokom večeri sa poklon-kesom i rekao: „Deca su želela da ti daju ovo. Radovala su se što će doći.“ Potom je dodao: „Razmislio sam. Ako moja deca ne mogu da sede za stolom na tvoj rođendan, onda možda ni ja ne bi trebalo.“ Nakon tih reči, suprug je napustio proslavu, ostavivši slavljenicu i goste zatečene situacijom.

Priča ove žene izazvala je mnogo komentara na društvenim mrežama. Neke žene su podržale njen izbor da proslavi rođendan po svojoj meri, dok su druge istakle važnost prihvatanja dece partnera: „Ne možete razdvajati partnera od njegove dece. Kada ste odlučili da budete zajedno sa njim, prihvatili ste i njih“, glasio je jedan od komentara. Bilo je i onih koji su ukazali da ovakve situacije mogu povrediti decu, koja se mogu osetiti isključeno: „Možda ste želeli mirno veče, ali za decu to može izgledati kao da nisu dobrodošla“, primetila je jedna korisnica.

Ova ispovest pokrenula je diskusiju o složenim porodičnim odnosima, naročito kada su u pitanju deca iz prethodnih brakova. I dok je prirodno želeti intimnost i lični prostor, balansiranje tih potreba sa porodičnim obavezama i međusobnim razumevanjem često zahteva dodatnu dozu empatije i kompromisa.