Predstavnici države, poljoprivrednika i industrije dogovorili višu otkupnu cenu suncokreta zbog porasta troškova proizvodnje

Vlada Srbije je na današnjem sastanku sa predstavnicima poljoprivrednika i uljarske industrije dogovorila da otkupna cena suncokreta raste iznad dosadašnje akontne cene od oko 40 dinara po kilogramu. Sastanak je održan na inicijativu proizvođača suncokreta, a ključna tema bila je pitanje otkupne cene suncokreta u Srbiji, što je poslednjih nedelja izazvalo nezadovoljstvo među ratarima.

Viša otkupna cena suncokreta i rast troškova

Premijer tehničke vlade Đuro Macut, kao i ministri Dragan Glamočić i Jagoda Lazarević, naglasili su da otkupna cena suncokreta mora da bude viša od trenutnih 40 dinara, s obzirom na rast troškova proizvodnje i oscilacije na tržištu. Predstavnici uljarske industrije su najavili da će u narednim danima izaći sa konačnim otkupnim cenama, koje će biti značajno veće od sadašnje akontne vrednosti. Poljoprivrednici su istakli potrebu za većom transparentnošću u formiranju cene, posebno zbog promena cena repromaterijala i tržišnih izazova.

Dugoročna rešenja i partnerski odnos

Prema rečima Đura Macuta, država ne može direktno da diktira tržišne cene, ali može koristiti raspoložive mehanizme za stabilizaciju odnosa između proizvođača, otkupljivača i prerađivača. On je predložio osnivanje stalnog foruma za komunikaciju svih aktera, uz podršku Privredne komore Srbije. Ministar Dragan Glamočić ocenio je sastanak kao produktivan, ističući da je ovoga puta razgovor vođen na bazi argumenata i interesa svih strana. On je naglasio da su ovakvi dogovori važni za unapređenje poverenja i izgradnju stabilnog sistema u kome proizvođači i industrija grade partnerski odnos.

Značaj udruživanja i transparentnosti

Predstavnici poljoprivrednih udruženja zahtevaju veću transparentnost prilikom formiranja otkupne cene suncokreta u Srbiji, kao i jačanje pregovaračke pozicije kroz udruživanje. Ministar Glamočić je dodao da je stabilnost domaće proizvodnje i tržišta moguća samo uz međusobno poverenje i zajednički interes za dugoročnu održivost. Otkupna cena suncokreta ima direktan uticaj na prihode ratara, ali i na poziciju uljarske industrije, posebno u situaciji kada troškovi repromaterijala i energenata rastu. Kao rezultat današnjih dogovora, dijalog između države, proizvođača i industrije biće nastavljen narednih dana, kako bi se pronašlo održivo rešenje za sve strane.

Tržišni kontekst i implikacije za sektor

Suncokret je ključna uljarica u Srbiji, a formiranje otkupne cene direktno utiče na konkurentnost domaće poljoprivrede i prehrambene industrije. Veća transparentnost i dogovor o višoj otkupnoj ceni suncokreta mogu doprineti predvidljivosti tržišta i sigurnosti proizvođača. Pored toga, stabilan sistem otkupa može ojačati pregovaračku moć poljoprivrednika i doprineti razvoju sektora uljarica u Srbiji. Takođe, nastavak dijaloga između svih aktera najavljuje dugoročnije rešenje za probleme sa otkupom suncokreta u narednim sezonama.

ECB podigla stope za 0,25 procentna poena zbog inflacije iznad ciljanih 2%, rast cena energije značajno utiče na tržište

Evropska centralna banka (ECB) povećala je sve tri ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, reagujući na rast inflacije u evrozoni. Ova odluka doneta je zbog nastavka inflatornih pritisaka, dok je inflacija u avgustu dostigla 3,3%. Kamatne stope će važiti od 16. septembra, a prema ECB, inflacija će ostati iznad ciljanih 2% još određeno vreme.

Detalji povećanja kamatnih stopa i inflacija u evrozoni

Stopa na depozitne olakšice sada iznosi 2,50%, što je rast u odnosu na prethodnih 2,25%. Stopa na glavne operacije refinansiranja povećana je na 2,65%, a marginalna kreditna stopa na 2,90%. Prema novim projekcijama stručnjaka ECB-a, očekuje se da prosečna inflacija u evrozoni iznosi 3% u ovoj godini, 2,5% u 2027. i 2,1% u 2028. godini.

Podaci za avgust pokazuju da je inflacija u evrozoni ponovo porasla i dostigla najviši nivo od septembra 2023. godine. Glavni razlog za rast je skok cena energije od 14,3%, dok su cene usluga usporile na 3,0%. Cene hrane, alkohola i duvana ostale su stabilne na 1,2%. Bazna inflacija, koja isključuje energiju, hranu, alkohol i duvan, opala je na 2,4% sa 2,5% iz jula.

Uticaj inflacije i kamatnih stopa na privredni rast

ECB očekuje da će privreda evrozone porasti 0,9% tokom ove godine. Za 2027. godinu predviđa se rast od 1,4%, a za 2028. od 1,5%. Ove projekcije su povećane u odnosu na jun zbog veće otpornosti privrede evrozone nego što se očekivalo. Međutim, ECB ocenjuje da su izgledi i dalje veoma neizvesni. Inflacija bi mogla biti viša, a privredni rast slabiji od očekivanog, posebno zbog mogućih energetskih šokova.

U saopštenju se navodi da će Evropska centralna banka nastaviti da vodi monetarnu politiku na osnovu aktuelnih podataka. Odluke o kamatnim stopama donosiće se od sastanka do sastanka, bez prethodno određene putanje. Faktori koji će biti presudni su procena inflatornih izgleda, povezani rizici, osnovna inflacija i efikasnost transmisije monetarne politike.

Širi ekonomski kontekst i značaj za tržište

Zbog toga što inflacija u evrozoni ostaje iznad ciljanih 2%, povećanje kamatnih stopa ima direktan uticaj na troškove zaduživanja za preduzeća i građane. Preliminarni podaci za avgust biće potvrđeni 17. septembra. Ove promene prate i šire trendove na globalnim tržištima, gde rast cena energije i nestabilnost na Bliskom istoku dodatno komplikuju prognoze. Kao rezultat, banke i investitori pažljivo prate odluke Evropske centralne banke i njihov dugoročni uticaj na privredni rast i stabilnost cena.

Nemački proizvođač automobila ulaže 10 milijardi evra za otpremnine, a do 2030. planira ukidanje 60.000 radnih mesta

Folksvagen procenjuje da će restrukturisanje kompanije koštati najmanje 16 milijardi evra, navodi se u izveštaju objavljenom početkom septembra 2026. godine. Restrukturisanje obuhvata otpremnine i moguće zatvaranje fabrika, dok plan predviđa smanjenje broja zaposlenih za oko 50.000 radnih mesta, što ima direktan uticaj na sektor automobilske industrije. Program restrukturisanja, koji je kompanija najavila, nastao je kao odgovor na sve veću konkurenciju kineskih proizvođača električnih automobila i višak kapaciteta na evropskom tržištu.

Detalji troškova i smanjenja zaposlenih

Plan restrukturisanja predviđa izdvajanje do 10 milijardi evra za otpremnine do 2030. godine. Ova sredstva namenjena su programima prevremenog penzionisanja i otpremninama za zaposlene. U pitanju je obuhvaćeno ukupno oko 60.000 radnih mesta, što predstavlja značajan rez za kompaniju.

Pored toga, Folksvagen planira dodatnih šest milijardi evra za pokrivanje troškova eventualnog zatvaranja proizvodnje u četiri fabrike u Nemačkoj. Budućnost ovih pogona još se razmatra, a konačna odluka o zatvaranju nije doneta. Ove mere deo su najobuhvatnijeg restrukturisanja u istoriji kompanije.

Tržišni izazovi i planovi za budućnost

Odluka o restrukturisanju dolazi u trenutku kada Folksvagen zaostaje za kineskim proizvođačima u segmentu električnih vozila i suočava se sa visokim carinama na izvoznim tržištima. Kao rezultat, kompanija je smanjila operativnu maržu na 3,8% u prvoj polovini 2026. godine, sa 7,9% iz 2022. godine.

U okviru strategije „Budućnost 2030”, Folksvagen planira da smanji broj modela za oko 50% i složenost proizvoda za 75% do 2035. godine. Cilj je da godišnja prodaja dostigne devet miliona vozila, a operativna marža poraste na 9% do 2030. godine.

Uticaj na zaposlene i tržište automobila

Program restrukturisanja, koji je usvojen prošle nedelje, predviđa ukupno smanjenje broja zaposlenih za 100.000 u odnosu na ranije planirane mere, uključujući dodatnih 50.000 radnih mesta koja će biti ukinuta. Ove mere reflektuju nastojanja Folksvagen-a da odgovori na promene u globalnoj automobilskoj industriji, gde su elektrifikacija i konkurencija iz Azije ključni faktori.

Očekuje se da restrukturisanje kompanije donese dugoročne uštede, ali i da značajno utiče na zaposlenost i proizvodne kapacitete u Nemačkoj. Odluke o budućnosti četiri fabrike još nisu konačne, što dodatno povećava neizvesnost u sektoru. Restrukturisanje Folksvagen-a tako postaje centralni primer izazova sa kojima se suočavaju tradicionalni evropski proizvođači automobila u uslovima tehnološke transformacije i globalne konkurencije.