Pokušajte da sami sebe zagolicate po stopalu ili rebrima i vrlo brzo ćete shvatiti da reakcija gotovo nikada nije ista kao kada to uradi neko drugi. Iako fizički dodir može biti isti, osećaj golicanja je potpuno drugačiji.

Razlog se krije u načinu na koji mozak predviđa sopstvene pokrete.

Mozak zna šta ćete uraditi

Kada sami pomeramo ruku, naš mozak unapred dobija informacije o tome gde će se ruka naći i kakav će dodir proizvesti.

Zbog toga može da predvidi senzaciju koja sledi i da umanji njen intenzitet. Drugim rečima, mozak zna da ste upravo vi osoba koja će vas dodirnuti – nema iznenađenja.

Kada vas zagolica neko drugi, situacija je potpuno drugačija. Mozak ne može precizno da predvidi trenutak, mesto i jačinu dodira, pa je reakcija mnogo izraženija.

Zašto je tuđi dodir toliko drugačiji?

Golicanje nije samo reakcija kože. U njemu učestvuju mozak, čulo dodira i sistemi koji obrađuju neočekivane nadražaje.

Upravo nepredvidivost čini veliku razliku.

Ako pokušate da sami sebe zagolicatе, znate gde ćete dodirnuti kožu i praktično istovremeno možete da predvidite pokret i osećaj. Kada to uradi druga osoba, nemate istu kontrolu.

Zato je tuđe golicanje mnogo teže ignorisati.

Postoji li ipak način da sami sebe zagolicamo?

Istraživanja su pokazala da je reakcija na sopstveno golicanje moguće donekle promeniti kada mozak ne može potpuno precizno da predvidi gde i kada će doći do dodira.

Ipak, u normalnim okolnostima mozak veoma uspešno razlikuje sopstveni pokret od spoljašnjeg nadražaja.

Zato, ako ste se ikada pitali zašto vam tuđe golicanje izaziva smeh, a vaše gotovo nikakvu reakciju, odgovor je jednostavan: mozak vas „preduhitri“ i pripremi za ono što ćete sami sebi uraditi.

Uđete u drugu sobu po nešto, stanete nasred prostorije i odjednom shvatite da nemate pojma zbog čega ste došli. Vratite se na prethodno mesto – i u sekundi se setite šta ste hteli.

Ova svakodnevna situacija nije samo obična zaboravnost. Postoji zanimljivo psihološko objašnjenje poznato kao efekat praga.

Šta se događa kada promenimo prostoriju?

Naš mozak ne obrađuje samo ono što vidimo i čujemo. Okruženje u kojem se nalazimo povezano je i sa informacijama koje su nam trenutno važne.

Kada pređemo iz jedne prostorije u drugu, dolazi do promene konteksta. Mozak deo pažnje preusmerava na novo okruženje, a informacija zbog koje smo krenuli može privremeno da „padne u drugi plan“.

Zato ponekad stojimo u kuhinji i pokušavamo da se setimo zbog čega smo tamo došli.

Povratak u prethodnu prostoriju može da pomogne

Kada se vratimo na mesto na kojem smo prethodno bili, vraća se i deo prvobitnog konteksta.

Predmeti koje vidimo, položaj u prostoru ili čak ono što smo upravo radili mogu biti dovoljni da pokrenu asocijaciju i vrate nam informaciju koju smo na trenutak izgubili iz fokusa.

Zbog toga se često desi ono čuveno: „Aha, zato sam ovde došao!“

Nije znak da imate loše pamćenje

Ovakva situacija može da se dogodi svakome, posebno kada istovremeno razmišljamo o više stvari ili smo pod stresom i opterećeni obavezama.

Problem često nije u tome što je informacija potpuno nestala iz memorije, već u tome što joj u tom trenutku teško pristupamo.

Zato sledeći put kada zaboravite zbog čega ste ušli u sobu, ne morate odmah da krivite svoje pamćenje. Možda je vaš mozak samo promenio kontekst brže nego što ste očekivali.

Svesno uživanje u svakom obroku može doprineti boljem varenju, zdravijim navikama i većem zadovoljstvu sobom.

Aleta Storch, dijetetičarka i terapeutkinja, ističe važnost pojma ‘vitamin P’, odnosno uživanja u hrani, za žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje i emocionalni balans. Mnoge žene se svakodnevno pitaju kako uživanje u hrani utiče na njihovo telo i psihu. Pre svega, vitamin P nije pravi vitamin, već predstavlja zadovoljstvo koje osećamo tokom obroka. Zbog toga je uživanje u hrani mnogo više od običnog trenutka – ono može podržati zdravu ishranu i bolji izbor namirnica.

Kako uživanje u hrani utiče na mozak i motivaciju

Naše telo tokom obroka oslobađa dopamin, poznat kao hormon zadovoljstva. Ovaj proces direktno utiče na motivaciju, pažnju i osećaj smirenosti. Takođe, žene koje svesno uživaju u hrani lakše prepoznaju signale sitosti i izbegavaju prejedanje. Ipak, naučna istraživanja pokazuju da kod osoba sa viškom kilograma može doći do promena u dopaminskom sistemu. Na taj način, odnos između uživanja i telesne mase može biti složeniji nego što se čini.

Uloga uživanja u hrani u varenju i izboru namirnica

Osim toga, opuštenost tokom obroka pozitivno utiče na varenje. Kada smo mirne, aktivira se parasimpatički nervni sistem koji poboljšava apsorpciju hranljivih materija. Kao rezultat, uživanje u hrani može smanjiti pojavu neprijatnih simptoma nakon jela. Štaviše, istraživanja potvrđuju da žene koje svesno uživaju u obrocima češće biraju zdravije namirnice i lakše održavaju uravnoteženu ishranu. Prema rečima Sarah Gold Anzlovar, dijetetičarke i savetnice za intuitivnu ishranu, ‘ne postoji pravilo da zdrava hrana mora biti bezukusna ili dosadna’. Ona smatra da je uživanje u svakom obroku ključno za održavanje zdravih navika i boljeg odnosa prema telu.

Kako povećati uživanje u hrani svakog dana

Prvi korak je da svaki obrok doživite kao trenutak za sebe. U međuvremenu, obratite pažnju na miris, ukus i teksturu hrane. Takođe, jedite bez žurbe i ometanja. Na taj način, uživanje u hrani postaje deo svakodnevne brige o sebi. Osim što doprinosi zdravlju, jača i emocionalno blagostanje. Konačno, svestan pristup hrani može biti vaš saveznik u održavanju balansa između tela i psihe.