Pokušajte da sami sebe zagolicate po stopalu ili rebrima i vrlo brzo ćete shvatiti da reakcija gotovo nikada nije ista kao kada to uradi neko drugi. Iako fizički dodir može biti isti, osećaj golicanja je potpuno drugačiji.

Razlog se krije u načinu na koji mozak predviđa sopstvene pokrete.

Mozak zna šta ćete uraditi

Kada sami pomeramo ruku, naš mozak unapred dobija informacije o tome gde će se ruka naći i kakav će dodir proizvesti.

Zbog toga može da predvidi senzaciju koja sledi i da umanji njen intenzitet. Drugim rečima, mozak zna da ste upravo vi osoba koja će vas dodirnuti – nema iznenađenja.

Kada vas zagolica neko drugi, situacija je potpuno drugačija. Mozak ne može precizno da predvidi trenutak, mesto i jačinu dodira, pa je reakcija mnogo izraženija.

Zašto je tuđi dodir toliko drugačiji?

Golicanje nije samo reakcija kože. U njemu učestvuju mozak, čulo dodira i sistemi koji obrađuju neočekivane nadražaje.

Upravo nepredvidivost čini veliku razliku.

Ako pokušate da sami sebe zagolicatе, znate gde ćete dodirnuti kožu i praktično istovremeno možete da predvidite pokret i osećaj. Kada to uradi druga osoba, nemate istu kontrolu.

Zato je tuđe golicanje mnogo teže ignorisati.

Postoji li ipak način da sami sebe zagolicamo?

Istraživanja su pokazala da je reakcija na sopstveno golicanje moguće donekle promeniti kada mozak ne može potpuno precizno da predvidi gde i kada će doći do dodira.

Ipak, u normalnim okolnostima mozak veoma uspešno razlikuje sopstveni pokret od spoljašnjeg nadražaja.

Zato, ako ste se ikada pitali zašto vam tuđe golicanje izaziva smeh, a vaše gotovo nikakvu reakciju, odgovor je jednostavan: mozak vas „preduhitri“ i pripremi za ono što ćete sami sebi uraditi.

Sede dve osobe jedna pored druge, a ujutru jedna ima nekoliko ujeda komaraca, dok druga gotovo da nema nijedan. Mnogi su ovu pojavu primetili, a iza nje zaista postoji naučno objašnjenje.

Komarci ne biraju ljude nasumično. Privlače ih određeni signali koje naše telo proizvodi, pa zbog toga neki ljudi mogu biti češća meta od drugih.

Komarci „nanjuše“ ugljen-dioksid

Jedan od najvažnijih signala je ugljen-dioksid koji izdišemo.

Komarci mogu da ga registruju iz određene udaljenosti i tako pronađu potencijalnog domaćina. Kada se približe, koriste i druge informacije, poput telesne toplote i mirisa kože.

Zbog toga osoba koja se više kreće ili intenzivnije diše može u određenim okolnostima biti uočljivija komarcima.

Miris kože takođe igra veliku ulogu

Na površini kože žive različiti mikroorganizmi, a njihovom aktivnošću nastaju različita jedinjenja koja doprinose našem telesnom mirisu.

Upravo ta kombinacija mirisa može uticati na to koliko smo privlačni komarcima.

Zato se dešava da dve osobe koje sede jedna pored druge budu potpuno različito „zanimljive“ komarcima.

Znojenje može da privuče pažnju

Toplota tela, znoj i jedinjenja koja se nalaze na koži mogu dodatno pomoći komarcima da pronađu metu.

To je jedan od razloga zbog kojih ljudi tokom toplih večeri, naročito nakon fizičke aktivnosti, mogu primetiti više komaraca oko sebe.

Nije sve do krvne grupe

Često se može čuti da komarci „vole“ određenu krvnu grupu. Krvna grupa zaista može imati uticaj na privlačnost kod nekih vrsta komaraca, ali ona nije jedini faktor.

Mnogo je važnija kombinacija ugljen-dioksida, telesne toplote i hemijskih signala sa kože.

Zato, ako vas komarci tokom leta redovno pronalaze pre svih ostalih, verovatno nije stvar u tome da ste jednostavno „slabiji na ujede“. Vaše telo im možda šalje jače signale nego što to čini osoba koja sedi pored vas.

Svesno uživanje u svakom obroku može doprineti boljem varenju, zdravijim navikama i većem zadovoljstvu sobom.

Aleta Storch, dijetetičarka i terapeutkinja, ističe važnost pojma ‘vitamin P’, odnosno uživanja u hrani, za žene koje žele da poboljšaju svoje zdravlje i emocionalni balans. Mnoge žene se svakodnevno pitaju kako uživanje u hrani utiče na njihovo telo i psihu. Pre svega, vitamin P nije pravi vitamin, već predstavlja zadovoljstvo koje osećamo tokom obroka. Zbog toga je uživanje u hrani mnogo više od običnog trenutka – ono može podržati zdravu ishranu i bolji izbor namirnica.

Kako uživanje u hrani utiče na mozak i motivaciju

Naše telo tokom obroka oslobađa dopamin, poznat kao hormon zadovoljstva. Ovaj proces direktno utiče na motivaciju, pažnju i osećaj smirenosti. Takođe, žene koje svesno uživaju u hrani lakše prepoznaju signale sitosti i izbegavaju prejedanje. Ipak, naučna istraživanja pokazuju da kod osoba sa viškom kilograma može doći do promena u dopaminskom sistemu. Na taj način, odnos između uživanja i telesne mase može biti složeniji nego što se čini.

Uloga uživanja u hrani u varenju i izboru namirnica

Osim toga, opuštenost tokom obroka pozitivno utiče na varenje. Kada smo mirne, aktivira se parasimpatički nervni sistem koji poboljšava apsorpciju hranljivih materija. Kao rezultat, uživanje u hrani može smanjiti pojavu neprijatnih simptoma nakon jela. Štaviše, istraživanja potvrđuju da žene koje svesno uživaju u obrocima češće biraju zdravije namirnice i lakše održavaju uravnoteženu ishranu. Prema rečima Sarah Gold Anzlovar, dijetetičarke i savetnice za intuitivnu ishranu, ‘ne postoji pravilo da zdrava hrana mora biti bezukusna ili dosadna’. Ona smatra da je uživanje u svakom obroku ključno za održavanje zdravih navika i boljeg odnosa prema telu.

Kako povećati uživanje u hrani svakog dana

Prvi korak je da svaki obrok doživite kao trenutak za sebe. U međuvremenu, obratite pažnju na miris, ukus i teksturu hrane. Takođe, jedite bez žurbe i ometanja. Na taj način, uživanje u hrani postaje deo svakodnevne brige o sebi. Osim što doprinosi zdravlju, jača i emocionalno blagostanje. Konačno, svestan pristup hrani može biti vaš saveznik u održavanju balansa između tela i psihe.