Ruski energetski gigant ostvario je najveću emisiju obveznica u svojoj istoriji, uz snažnu potražnju investitora i značajno interesovanje građana

Gasprom je uspešno prikupio 60 milijardi rubalja (oko 610 miliona evra) putem emisije obveznica, što predstavlja rekordnu vrednost za ovu kompaniju na ruskom tržištu. Emisija obveznica ima rok dospeća od tri i po godine. Kamatna stopa je određena na nivou ključne kamatne stope Banke Rusije uvećane za 1,5 procentnih poena, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije.

Prikupljanje ponuda investitora za emisiju obveznica počelo je 20. avgusta. Početni cilj Gasproma bio je da prikupi najmanje 20 milijardi rubalja. Međutim, potražnja je premašila sva očekivanja i više nego utrostručila prvobitni cilj. Tokom prvih 40 minuta od otvaranja knjige ponuda, vrednost od 50 milijardi rubalja već je bila dostignuta.

Potražnja za obveznicama Gasproma nadmašila očekivanja

Investitori su pokazali snažno interesovanje za obveznice Gasproma, pa je krajnji iznos emisije dosegao 60 milijardi rubalja (oko 610 miliona evra). Ova emisija je najveća u istoriji kompanije na domaćem tržištu obveznica. Institucionalni investitori, među kojima su društva za upravljanje fondovima, nedržavni penzioni fondovi i osiguravajuće kompanije, podneli su 33 odsto ukupnih ponuda. Značajno su učestvovali i građani, odnosno klijenti brokerskih kuća i privatnog bankarstva.

Kamatna stopa za ove obveznice vezana je za ključnu kamatnu stopu Banke Rusije, sa dodatkom od 1,5 procentnih poena. Na taj način, investitori dobijaju atraktivan prinos u uslovima promenljivih monetarnih politika. Kao rezultat, obveznice Gasproma ostaju među najlikvidnijim korporativnim hartijama od vrednosti na ruskom tržištu.

Rekordna emisija obveznica i njen značaj za Gasprom

Pre svega, emisija obveznica u iznosu od 60 milijardi rubalja doprinosi razvoju krive prinosa kompanije. To omogućava Gaspromu da dodatno diverzifikuje izvore finansiranja. Uporedo sa tim, snažna potražnja investitora potvrđuje poverenje u finansijsku stabilnost i reputaciju kompanije. Osim toga, veliki odziv malih investitora ukazuje na rastući značaj tržišta obveznica kao oblika štednje i ulaganja građana u Rusiji.

Poravnanje transakcije planirano je za 28. avgust. Kompanija je u saopštenju dodala da očekuje da će ova emisija doprineti daljem razvoju likvidnosti i atraktivnosti svojih obveznica. S obzirom na veličinu emisije i strukturu učesnika, ovaj događaj predstavlja važno dostignuće za rusko korporativno tržište kapitala.

Gasprom, kao jedan od vodećih energetskih koncerna u svetu, koristi sredstva prikupljena emisijom obveznica za finansiranje investicija i tekućih poslovnih aktivnosti. Emisija ovakvog obima dodatno jača poziciju kompanije na domaćem finansijskom tržištu. Istovremeno, pokazuje poverenje investitora u dugoročnu održivost i poslovanje ovog energetskog giganta.

Broj kupovina karticama dostigao 237,9 miliona u drugom tromesečju 2026, uz rast POS terminala i bankomata

Narodna banka Srbije objavila je da su bezgotovinska plaćanja u Srbiji porasla za 105 odsto u poslednjih pet godina. U drugom tromesečju 2026. godine, građani su izvršili 237,9 miliona kupovina karticama. Ovaj rast potvrđuje trend prelaska sa gotovine na digitalne načine plaćanja i povećava konkurentnost domaćeg tržišta.

Bezgotovinska plaćanja u Srbiji beleže rast

Broj izdatih platnih kartica u Srbiji dostigao je 13,7 miliona na kraju drugog tromesečja 2026. godine. Istovremeno, registrovano je 7,1 milion korisnika kartica. U odnosu na prethodnu godinu, broj izdatih kartica porastao je za 706.000, odnosno 5,5 odsto. U domaćim prodavnicama tokom ovog perioda, obavljeno je 237,9 miliona kupovina platnim karticama, što predstavlja rast od 19,3 odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2025. godine. Od ovog broja, 220,9 miliona transakcija izvršile su kartice domaćih banaka, dok su inostrane kartice korišćene u 17 miliona transakcija. Kao rezultat toga, bezgotovinska plaćanja u Srbiji sve više postaju standard, a mreža prodajnih mesta se konstantno širi.

Širenje infrastrukture i turistički potencijal

Prihvatna mreža za kartična plaćanja u Srbiji nastavila je rast. Na kraju juna 2026. godine, kod trgovaca je bilo oko 195.000 POS terminala, što je 10,1 odsto više nego godinu dana ranije. U istom periodu, broj bankomata u zemlji porastao je na 3.412, odnosno 6,8 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj razvoj infrastrukture omogućava lakši pristup bezgotovinskim uslugama kako građanima tako i turistima, što dodatno povećava atraktivnost Srbije kao turističke destinacije. U drugom tromesečju 2022. godine na prihvatnoj mreži izvršeno je 116 miliona kupovina, a sada je taj broj više nego udvostručen. S druge strane, povećan obim kupovina inostranim karticama ukazuje na rast turističkog prometa i međunarodnih poseta.

Perspektiva tržišta i dalji trendovi

Nastavak rasta bezgotovinskih plaćanja u Srbiji rezultat je napora finansijskog sektora i digitalizacije usluga. Broj korisnika i transakcija raste iz godine u godinu, a podaci Narodna banka Srbije potvrđuju stabilnost ovog trenda. Pri tome, širenje mreže POS terminala i bankomata omogućilo je veću dostupnost savremenih platnih metoda širom zemlje. Dominacija kartičnih plaćanja i rast prihvatne mreže pozitivno utiču na sigurnost, brzinu transakcija i transparentnost finansijskih tokova. Takođe, povećana upotreba digitalnih rešenja doprinosi razvoju domaće ekonomije i jačanju poverenja u finansijski sistem.

Novi autoput Skoplje-Blace strateški povezuje Severnu Makedoniju sa Kosovom i Metohijom i doprinosi rastu lokalne ekonomije

Severna Makedonija je danas započela izgradnju autoputa Skoplje-Blace, dužine oko 20 kilometara, koji će povezati glavni grad sa granicom prema Kosovu i Metohiji. Projekat je zvanično pokrenut posle više od dve decenije čekanja, izjavio je Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije. Nova saobraćajnica ima strateški značaj za povezivanje zemlje sa evropskim koridorima 8 i 10, što, prema rečima premijera, doprinosi pozicioniranju Severne Makedonije kao saobraćajnog čvorišta u regionu.

Ekonomija i zapošljavanje kroz izgradnju novih autoputeva

Osim toga, izgradnju autoputa Skoplje-Blace izvodi domaća građevinska kompanija, što otvara nova radna mesta i jača lokalnu ekonomiju. Mickoski je naglasio da će infrastrukturni projekti, poput ovog, doprineti ostanku mladih u zemlji i povratku iseljenika iz inostranstva. Uporedo sa tim, premijer je najavio i skoro pokretanje izgradnje još jedne deonice Koridora 8, odnosno autoputa koji će povezati selo Bukojčani sa autoputem Kičevo-Ohrid. Očekuje se da će autoput Kičevo-Ohrid biti otvoren početkom naredne godine, čime se dodatno unapređuje saobraćajna infrastruktura zemlje.

Važnost autoputa Skoplje-Blace za regionalnu povezanost

Pored autoputa Skoplje-Blace, u Severnoj Makedoniji istovremeno se realizuje još pet autoputskih projekata: Tetovo-Gostivar, Gostivar-Bukojčani, Bukojčani-Kičevo, Kičevo-Ohrid i Prilep-Bitolj. Na taj način, Severna Makedonija jača svoju ulogu u regionalnim transportnim tokovima i privlači investicije. Kao rezultat, aktuelna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu podižu konkurentnost države na Balkanu. Hristijan Mickoski je izjavio da je cilj da Severna Makedonija postane ključna tranzitna tačka na evropskim koridorima, što može podstaći ekonomski razvoj i doprineti otvaranju novih radnih mesta. Projekat izgradnje autoputa Skoplje-Blace ima poseban značaj za privrednu saradnju sa Kosovom i Metohijom i dodatno podstiče trgovinsku razmenu između zemalja. Infrastrukturni razvoj, prema Mickoskom, treba da bude oslonac za dugoročni ekonomski rast Severne Makedonije.