Letnji međunarodni vozovi nastavljaju saobraćaj do kraja septembra, dok se domaći redovi vožnje prilagođavaju produženoj sezoni

Srbijavoz je objavio da će zbog povećanog interesovanja putnika sezonski međunarodni vozovi na liniji Subotica–Bar saobraćati do 30. septembra 2026. godine. Ova odluka o produženju sezonskih vozova do Bara omogućava putnicima dodatne termine za putovanje tokom septembra, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Voz „Tara“, broj 1131, polazi iz Subotice u 8.04, a stiže u Bar u 21.10 i nastaviće saobraćaj do kraja meseca.

Detalji produženja sezonskih linija i izmene u domaćem saobraćaju

U povratnom smeru, voz broj 1130 iz Bara kreće u 9.00 i stiže u Suboticu u 21.55, sa poslednjom vožnjom 1. oktobra 2026. godine. Kao rezultat produženja saobraćaja, menja se i red vožnje pojedinih domaćih linija. Tako Inter Regio voz broj 615 Petrovaradin–Užice počinje da vozi od 1. oktobra. Inter Regio voz broj 616 Užice–Petrovaradin startuje 2. oktobra, dok Regio voz broj 2121 Zemun–Priboj i voz broj 2120 Priboj–Zemun takođe kreću od 1. oktobra.

Letnji međunarodni vozovi i preporuke za putnike

Međunarodni noćni voz „Lovćen“, broj 433, nastavlja u letnjem sastavu do 30. septembra, sa polaskom iz Zemuna u 19.35 i dolaskom u Bar u 6.54. Povratni voz broj 432 iz Bara polazi u 20.10, a dolazak u Zemun je zakazan za 7.25 sledećeg dana, zaključno sa 1. oktobrom. Osim toga, Srbijavoz preporučuje putnicima da zbog velikog interesovanja planiraju putovanja unapred i blagovremeno kupe karte. Dodatne informacije mogu se dobiti putem Kol centra na broj +381 11 360 2899.

Uticaj na putnički saobraćaj i tržišni kontekst

Produženje sezonskih vozova do Bara odražava rast tražnje za železničkim prevozom tokom kasnog leta. Ovaj potez omogućava većem broju putnika da iskoriste pristupačan prevoz do jadranske obale i iz unutrašnjosti Srbije. Uporedo sa tim, prilagođavanje domaćih redova vožnje obezbeđuje kontinuitet železničkog saobraćaja bez zastoja između sezonskog i redovnog režima. Takva fleksibilnost je od značaja za Srbijavoz, s obzirom na rast konkurencije u putničkom saobraćaju i povećane potrebe za integrisanim transportnim rešenjima. Kao rezultat, produženje sezone može pozitivno uticati na ukupne prihode kompanije i dodatno podstaći razvoj turističkog saobraćaja.

Američki lanac proširio mrežu na 42 objekta u Srbiji, otvaranjem restorana u Čačku i novim radnim mestima

McDonald’s Srbija otvorio je 42. restoran u Srbiji, a prvi u Čačku, čime je nastavljena ekspanzija ovog globalnog lanca brze hrane na domaćem tržištu. Novi objekat nalazi se u okviru tržnog centra BIG Čačak i raspolaže McCafé i McDrive uslugom, što omogućava gostima brz pristup poznatim proizvodima i dodatnu fleksibilnost. Radno vreme restorana je od 8.00 do 24.00 časa, dok je McDrive otvoren 24 sata, čime se dodatno povećava dostupnost za lokalno stanovništvo i putnike.

Restoran ima 104 mesta za sedenje u zatvorenom prostoru i dodatnih 76 mesta u bašti. Kao rezultat otvaranja, Čačak dobija novi ekonomski podsticaj kroz mogućnosti za zapošljavanje lokalnog stanovništva, što je u skladu sa strategijom kompanije da ulaže u razvoj zajednica u kojima posluje.

Ekspanzija mreže i značaj za lokalnu ekonomiju

Otvaranje 42. restorana u Srbiji deo je šireg plana McDonald’s Srbija da svoju ponudu učini dostupnom što većem broju potrošača. Kompanija kontinuirano ulaže u obuku i razvoj zaposlenih, a novi restoran u Čačku nudi priliku meštanima da postanu deo međunarodnog sistema sa visokim standardima. Takođe, kompanija navodi da su objekti više od mesta za konzumaciju hrane – predstavljaju priliku za lični razvoj zaposlenih kroz obuku i sticanje iskustva u sektoru usluga.

Pre svega, restoran u Čačku donosi McDrive uslugu, koja omogućava vozačima da brzo i jednostavno poruče obrok bez izlaska iz vozila. Ova usluga je posebno značajna za putnike i stanovnike u pokretu, čime se povećava konkurentnost lokacije u odnosu na druge ugostiteljske objekte u regionu.

Izjave rukovodstva i budući pravci razvoja

„Veoma nam je drago što smo danas otvorili novi restoran u Čačku i što smo našu ponudu učinili dostupnom još većem broju gostiju. Svako novo otvaranje za nas predstavlja važan korak u razvoju poslovanja, ali i priliku da budemo deo lokalne zajednice“, izjavila je Anđelka Đurić, direktorka kompanije McDonald’s u Srbiji. Ona je istakla da kompanija želi da njihovi restorani budu mesta gde ljudi mogu da rade, uče i napreduju, što je naročito važno za mlade iz Čačka i okoline.

Kao rezultat otvaranja ovog objekta, McDonald’s Srbija nastavlja da investira u razvoj poslovne mreže i ljudskih resursa. Kompanija ističe da je pažnja posvećena razvoju zaposlenih jedan od glavnih razloga njihovog uspeha na tržištu. Pored toga, dostupnost McDrive usluge i McCafé segmenta doprinosi diferencijaciji ponude i privlačenju različitih grupa potrošača.

Otvaranje 42. restorana u Srbiji potvrđuje strategiju McDonald’s da nastavi investiranje u lokalne zajednice i proširenje svojih kapaciteta na tržištu. Na taj način, kompanija doprinosi ne samo zapošljavanju, već i razvoju sektora ugostiteljskih usluga i unapređenju standarda usluge u regionu.

Dok polovina radnika u evrozoni koristi veštačku inteligenciju, u Srbiji to čini tek 34% kompanija, a mali biznisi značajno zaostaju.

Evropska centralna banka objavila je da je korišćenje veštačke inteligencije u evrozoni udvostručeno za samo dve godine. Udeo zaposlenih koji koriste AI porastao je sa 26% u 2024. na 41% u 2025, a zatim na 52% u 2026. godini. Ovaj rast pozicionira evrozonu kao lidera u implementaciji novih tehnologija na radnom mestu.

Korisnici veštačke inteligencije najčešće koriste AI alate oko tri dana nedeljno. Veći deo mladih i visokoobrazovanih radnika koristi ove tehnologije, dok 61% zaposlenih sa visokim obrazovanjem koristi AI, naspram 37% sa nižim obrazovanjem. Uporedo sa tim, udeo mlađih radnika koji koriste AI veći je za oko 20 procentnih poena u odnosu na starije zaposlene. Radnici koji koriste AI štede prosečno tri sata nedeljno, što čini oko 7,7% radnog vremena, dok ukupna ušteda za celu ekonomiju iznosi 3,8% kada se uračunaju i oni koji AI ne koriste.

Rast korišćenja AI u evrozoni i poređenje sa regionom

Najveće uštede beleže se u poslovima programiranja i otklanjanja grešaka, gde AI štedi gotovo osam sati nedeljno, iako samo 8% zaposlenih koristi AI za te zadatke. Zapažene efikasnosti ostvarene su i u analizi podataka, automatizaciji rutinskih poslova i kreiranju audio-vizuelnog sadržaja. S druge strane, najčešća primena AI u oblastima istraživanja, prikupljanja informacija i pisanju teksta donosi manju uštedu vremena.

Stav zaposlenih prema AI postao je nešto negativniji, pa je udeo onih sa pozitivnim mišljenjem pao sa 43% na 41%. Zaposleni sa negativnim stavom prema AI češće su pesimistični u pogledu ekonomije i izražavaju veću zabrinutost za bezbednost radnog mesta i rast prihoda. Približno polovina zaposlenih u evrozoni nije još uvek uključila AI u svoje radne zadatke, pri čemu trećina smatra da AI nije relevantan za njihov posao, a 41% nije zainteresovano za njegovu primenu. Prema Evropskoj centralnoj banci, obuka i bolje razumevanje koristi AI tehnologija predstavljaju glavne podsticaje za njeno šire usvajanje.

Primena AI u Srbiji i susednim zemljama

Za razliku od evrozone, u Srbiji i regionu ne postoje direktni podaci o korišćenju AI na nivou zaposlenih. Najpouzdaniji izvor, istraživanje ICT Huba, pokazuje da samo 34% kompanija u Srbiji koristi veštačku inteligenciju u poslovanju. Ova brojka značajno varira po veličini firme: 85% velikih, 74% srednjih i svega 27,9% malih preduzeća ima razvijenu AI strategiju. Najveća primena je u sektoru informacija i komunikacija, gde 60% firmi koristi AI, dok prerađivačka industrija znatno zaostaje.

U Bugarskoj i Rumuniji, prema Eurostat podacima, u 2025. godini AI je koristilo 8,6% bugarskih i 5,2% rumunskih preduzeća sa više od 10 zaposlenih. Ove stope su najniže u EU i daleko ispod proseka od gotovo 20%. U Hrvatskoj, podaci variraju: Državni zavod za statistiku beleži 40% velikih preduzeća sa AI primenom, dok prema EIB istraživanju, svega 22% firmi koristi AI, naspram 37% na nivou EU. Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina nemaju uporedive analize, ali se očekuju promene sa izgradnjom EU „AI fabrika“ u regionu.

Zaključak Evropske centralne banke je da AI već donosi značajne uštede vremena, ali da pun potencijal za povećanje produktivnosti još nije iskorišćen. Ključni izazovi ostaju integracija tehnologije u radne procese i edukacija zaposlenih, kao i spremnost kompanija da novostečene veštine pretoče u veću proizvodnju.